Порекло презимена, село Ђуринци (Сопот, Београд)

1. августа 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Ђуринци, Градска општина Сопот – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ђуринци леже на косама између потока Кокорина и Великог Луга, односно између железничке пруге која иде долином Луга и друма Београд – Крагујевац. Има нешто кућа источно од друма.

Ту је била алија, која се помиње у „Списку свих алија нахије Београдске“ писане на старословенском (оп. Милодан) налазећи се у години 1834. Граница алије Ђуринаца почињала је „од стране Ропочева, од Станојеве њиве путем на Булину Раван, до на врх Кокорина, низ поток Кокорин до Селишта на Ђурину њиву, по врх Вреоцког дола на Павковића њиву уз реку, опет, на Станојеву њиву. Величина села је једа сат хода по дужини и пола сата хода по ширини.

Воде.

Главнији су извори у селу: Змињак, Карличина, Дубока Јаруга и Стублине.

Земље и шуме.

Њиве су на местима: Врелски Дол, Вукојевац, Бучије, Кокорин и Лука. Ливаде су на местима Мандарине, Бунарић и Стублине а шуме на Вукојевцу и Кокорину.

У овој алији налази се свега ораће земље 83 дана, завате 12 дана, косанице 84 кос. и винограда 26 мотика; остало је жирородна гора, у луг зарасле земље нема. Земља је поглавито питома. Спахији нико ништа није плаћао осим десетка. Речено село без ове алије бити не може, будући да је на истој алији насељено.

Тип села.

Село се дели на крајеве: Друминци (поред друма), Петковића Крај и Циганске Куће.

Село је новијег постанка. На поменутој алији насело је село „Ђуринац“, које се састоји од 18 кућа и оно су земљу зирати.

 

Постанак села и порекло становништва.

Када су први досељеници дошли, затекли су пусту алију и најпре су се населили у долини потока Карличине, одакле су се доцније премештали и заузели данашње положаје. Ђуринци су улазили у састав Вићентијеве кнежине и имали су 1818. године 10 а 1822. године 13 кућа. Године 1846. су припадали космајском срезу и имали 25 кућа. Године 1921. године село је имало 147 кућа.

Војиновићи су први овамо дошли, славе Јовањдан. Доселио их Војин Јелић, отац старца Милије од 83 године, из Мокре – белопаланачки срез. Род су им Пешићи у Бабама.

Петковићи (Петровићи) су дошли после Војиновића, славе Никољдан. Пејча Павловић, деда човеку од 80 година, „кренуо је од Пирота“. Када је са синовима дошао овде настанио се у потоку Карличини, где начини колибу. У Наталинцима (Јасеница) имају родбину.

Лазићи, славе Ђурђевдан. Њихов предак Лаза Банцар дошао је у исто време и из истог краја одакле и Петковићи. И њих и Петковиће зову „Бугарима“.

Пешићи, славе Св. Врачи. Предак Пеша дошао је из Трна.

Ћирићи, славе Никољдан. Деда Ћира дошао је из Мокре – белопаланачки срез. Његов унук има 60 година.

Петровићи (Димитријевићи), славе Никољдан. Њихов се предак населио најпре у Рогачу, одакле је дошао овамо. У Рогачу је дошао од Трна. Због тога што је живео у Рогачи звали су га „Рогачки“.

Јовановићи, славе Никољдан. Јован „Хајдук“ дошао је из „Бугарске“.

Марковићи (Лукићи и Миливојевићи), славе Ђурђевдан. Дошли су пре 60 година из Драгачева. Зову их „Еровима“.

Станојевићи („Власи“), славе Св. Петку. Деда Стојадин дошао из Хомоља.

Ђурићи, славе Никољдан. Као кочетари дошли од Лесковца.

Сибиновићи, славе Алимпијевдан. Њихов предак, као стругар, дошао од Битоља. Звали су га „Гога“.

Цигани:

Јанковићи, Симићи и Васићи, славе Никољдан, литија Ђурђевдан. Дошли су из Маминца – прешевски срез. Били су чергари, па кад им је наређено да се морају стално настанити, ови остану овде а један део оде у Влашку. Најпре их је било само три черге у „Пресеки“.

 

ИЗВОРБоривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.