Порекло презимена, село Дучина (Сопот, Београд)

1. августа 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Дучина, Градска општина Сопот – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Ducina

Положај села.

Дучина је на странама Дучинског Потока. Већи део село јужно од потока и пружа се све до извора Дучинца а мањи је северно од потока, на Петловачи.

Воде.

Мештани се служе поглавито водом са ђермова (бунара). Изван села су извори: Дучинац, Лочевац, Стублина, Јасен и Циганка. Лочевац се сматра да је лековит.

Земље.

Најбоље њиве и ливаде на местима: Момина, Дучинац и Селиште. Осим тога, сеоска имања су и на местима: Јастребару, Коси, Грабовцу, Петловцу, Циганки, Аљаји, Мрамору, Кривим Њивама, Врлајама и Кулишту.

Тип села.

Дучина је шумадијског, разређеног типа и дели се на крајеве: Селиште (Селиштански Крај), Арнаутски Крај, Дајићски Крај и Петловац.

Име селу и крајевима.

По предању село је некада било у Селишту, у извору потока Дучинца. „Ту је живео војвода Дуч, који је одвео на Косово осамдесет коњаника од којих се ниједан није вратио“. По Дучи је назван поток Дучинац и данашње село. Бежали су „преко“ и тада је село било готово опустело. Када су се касније повратили и неки родови су се задржали десној обали Дучинског Потока, чули су певца да кукуриче, по томе се, веле, тај крај назвао Петловац.

 

Постанак села и порекло становништва.

Лангер је ово насеље забележио под именом Tutczina. Године 1818. Дучина је имала 17 а 1822. године 20 кућа и улазила је у састав Катићеве кнежине. Године 1921. Дучина је имала 146 кућа.

Милијановићи (Милинковићи, Јованићи и Симеуновићи), славе Св. Јована Златоустог, су старинци. Веле да су дошли иу околине Панчева. Вероватно, да су тамо прво пребегли „преко“ па се отуда вратили.

Мишићи, славе Ђурђевдан, они су досељени из Босне.

Лазаревићи (Живановићи), славе Ђурђевдан. Старац од 70 година не зна за порекло, зна да су његови стари бежали „преко“.

Мијаиловићи (Ивковићи и Јанковићи), славе Митровдан. Предак Стојадин је дошао од Сјенице. Били су у „бежанији“.

Остојићи (Стевановићи), славе Ђурђевдан. Прадед Гаја дошао је из околине Тузле када је Карађорђе ослободио Шумадију. Најпре се задржао у Бранетићима – таковски срез, па прешао овде због питомине. У Бранетићима имају рођаке – Остојићи.

Поповићи, славе Никољдан. Старином су Сјеничани. Зову их „Ерама“. У Колетини (Јасеница) имају рођаке – Вујовиће.

Сарићи, славе Никољдан. Њиховог прадеду Петра довела је мати из Миросаљаца – колубарски срез – где имају рођаке – Сариће.

Даниловићи (Милићевићи), славе Лучиндан су досељени из околине Ужица.

Банковићи (Ђерковићи), славе Митровдан, Они су од Сјенице, Станују у „Арнаутском Крају“. Зову их „Арнаутима“. Са њима су род Максићи.

Илићи, славе Никољдан. Стари су им досељени из „ужичке нахије“.

Стојановић, „Бугарин“, не каже се одакле су нити коју славу славе.

Непознатог порекла су:

Живковићи;

Николићи;

Терзићи;

Стекићи;

Радовановићи и;

Маринковићи.

Горе поменуте породице славе Ђурђевдан.

Павловићи су Цигани-Роми, славе Аранђеловдан, доселили су се из околине.

 

ИЗВОРБоривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.