Порекло презимена, село Губерeвац (Сопот, Београд)

30. јула 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Губеревац, Градска општина Сопот – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Guberevac

Положј села.

Губеревац је на рипањској површи, која је јако рашчлањена, због чега је село разбијеног, готово старовлашког типа. Уз то су се и родови деле и одељени чланови одлазе на имања.

Воде.

Главнији извори у селу су: Прутен, Точак, Бездан и Добрица.

Земље.

Делови сеоског атара су: Гомилице, Врбовац, Преки Гај, Вртаче, Умка, Бојишта, Бодољин, Наврци, Боровик, Мачије Рупе, Равни Рит, Златара, Селица, Суводол, Орнице, Главчине, Ловењак, Стубло, Пољане, Крушик и Бук.

Тип села.

Село је, као што је већ речено разбијеног, скоро старовлашког типа. Дели се на: Старо Село, Главицу, Дубраве, Рт, Реку, Шеварице и Тодоровићски Крај.

 

Постанак села и порекло становништва.

Губеревац је старије насеље. Лангер је на карти забележио под именом Kubrоwce Прве куће су биле у „Старом Селу“ у чијој је близини данашње гробље. У близини овога је и „Маџарско Гробље“. По предању многи су напустили село и бежали у Банат и Срем а због турског зулума и строгог губеревачког бега. Неки родови су тамо остали, неки су се вратили и данас у Банату и Срему имају своје рођаке. Неколико родова, који су побегли из Губеревца, задржао је „добри бег ошљански“ и населио их у Ошљане, одакле су се доцније преселили у Грбуљу, данашњу Стару Винчу и то су први досељеници у Винчи. Губеревац се налазио у саставу Катићеве кнежине и имао је 1818. године 52 а 1822. године 55 кућа. Године 1846. године припадали је туријском срезу и имао је 70 кућа а 1921. године ово село је имало 193 куће.

Као најстарији родови сматрају се:

Босанкићи (Милошевићи), славе Никољдан.

Ненадовићи, славе Никољдан.

Ћосићи, славе Никољдан. Ћосићи причају, да су њихови стари бежали „преко“ и да имају рођаке у београдској Винчи.

У старе родове убрајају се и:

Јаковљевићи (Гаврићи, Јеремићи и Обрадовићи), славе Стевањдан. Њихов предак Јаков „доселио од Ужица“.

Чупићи (Милојевићи), славе Лазаревдан. Оно су старином из Херцеговине а имају рођаке у београдској Винчи и у Срему.

Стари родови су и:

Тодоровићи (Мијаиловићи, Недељковићи, Павловићи, Гајићи и Ранковићи), славе Никољдан.

Лазаревићи (Ћурчићи), славе Петровдан. Они веле да су из „прека“.

Томићи, славе Јовањдан. Они су такође бежале „преко“, где имају рођаке.

Гачићи (Јанковићи, Иванковићи, Петровићи, Недељковићи и Николићи), славе Никољдан. Који су, кад су пошли „преко“, оставили кошнице у потоку Љепојевцу и по повратку их на истом месту нашли.

Дражићи (Љубинковићи, Давидовићи, Ђурђевићи и Марковићи), славе Никољдан. Не знају за своје порекло. Бежали су „преко“. У Бежанији код Земуна имају рођаке (Дражићи).

Савићи (Никодиновићи, Трифуновићи, Стојковићи и Спасојевићи), славе Савиндан. Прадед Павле дошао из околине Шапца, где је био капетан.

Николићи (Плачићи), славе Никољдан. Деда им се доселио „на имање“, дошао из рудничког округа.

Петровићи, славе Аранђеловдан су из Липња у Качеру.

Јанковићи, славе Аранђеловдан. Њихови стари су дошли из Божице, срез босиљградскки.

Петровићи, славе Св. Агатонија. Отац побегао из Бијелог Поља, где је убио Турчина на дан своје славе. Због тога славе ову славу, раније су славили Ђурђиц, који сада преслављају.

Петровићи, славе Ђурђевдан. Куће су им у Реци. Дошли су из“Ерске“.

Не знају своје порекло:

Белкићи, славе Пантелијевдан.

Марјанчићи, славе Никољдан.

Живковићи, славе Пантлијевдан.

Спасојевићи су Цигани-Роми, славе Нову Годину – Св. Василије.

 

ИЗВОРБоривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.