Naselja Grada Beograda

249 komentara

1. 20. septembar 2017. u 06:16

   vojislav ananić

   Pinosava

   Položaj. — Ovo je selo na blagoj i zaravnjenoj kosi, koja se pruža od Avale prema s.v.
   Vode stanovnici piju sa izvora, česama (2) i bunara. Poznatiji su izvori ovoga sela: Ladna Voda, Parigulj, Sekulinac i dr.
   Zemlje za obrađivanje imaju po: Selištu, Delovima, Ladnoj Vodi, Pariguzu, Gaju, Majdanima, Taborištu, Stublini, Orlovcu (njive i lugove), Miljnovici (njive i lugovi) i dr. Na svima tim mestima pojedinci imaju i branike.
   Utrina im je na mestima zvanim: Ravni Gaj. Mlađine, Plandište, Osredak, Kolarnica, Životin Zabran, Popova Njiva i dr.
   Tip. — Ovo je selo razređenog tipa, kao i okolna sela Resnik i Rušan. Što se iz sredine sela ide prema krajevima, kuće su sve više razređene, naročito u pravcu prema Avali. Prve kuće kad se od Avale niz Gaj u selo uđe, razdaleko su 60 do 70 koraka, neke 100—130 koraka, neke oko 3 min., a što se ide dalje u selo sve su bliže, 20—30 koraka ili još zbijenije. U selu se izdvajaju dva dela glavni deo sela prava Pinosava i drugi tzv. Taborište. Neki selo dele u tri kraja: Arnautaše, Gornjokrajce i Taborište, ali je podela sela u dva dela najobičnija.
   U Pinosavi stanuju: Pešići („Arnauti“), Radisavljevići, Jovanovići, Alabakovići, Oskorušići, Vojinovići, Belilovići. Vukadinovići, Kačarovići, Damnjanović (Jova), Živković (Ignjat). Kojuć (Dragutin), Pavlović, Tanasković, Mijajlovići. U Taborištu: Nikolići, Aćimovići, Petrovići, Crljenci, Filipovići, Stojančevići, Damnjanovići, Jovičići, Penjevići, Novkovići. U selu ima oko 126 kuća: u Pinosavi — oko 86 k., a u Taborištu — oko 40 kuća.
   Starine. — U ataru ovoga sela postoji selište, gde navlaze tragove ranijeg naselja. Tu su davno njive. O selu koje je bilo na tome selištu, pričaju, da ga je čuma unnštila. O madžarskim grobljima priča se, da su bila na mestima: Majdanima (više Pajine vodenice), na Orlovcu i Sekulincu. Postanak sela i porekdo stanovništva. — Ovo selo nije ranijeg postanka svakako nije starije od XVIII veka. Priča se, da su prvi došli i naselili današnje selo Pinosavu Oskorušići, kojih danas ima oko 20 kuća, slave Sv. Arhanđela. Za njima po starini dolaze Bojunoviću (4 kuće), koji vode poreklo od Kara-Vojina, za koga se zna da je hajdukovao, pa se po tom naselio u ovome selu, samo se i za njega ne zna, odakle se doselio; slave Mitrovdan. Posle ovih došli su Tufegdžići (3 k.) od Kraljeva, otkuda su utekli (prandedovi pre bežanije 1813 g.) zbog ubistava; tamo su vele hajdukovali; slave Mitrov dan. Posle zvih došln su Pešiću, — iz Bitolja (okrug kruševački, srez rasinski), gde i danas imaju rodove; otuda se doselio pre 6ežanije (1813 g.) njihov predak Peša; ima ih oko 35 k. iz te su prodice Cvetići, Ctošiću i dr. sve ih skupa zovu „Arnauti“, jer im je starina jamačno iz današnje severozapadne Stare Srbije. Posle ovih doselio se crni Zdravko, od koga vode poreklo Nilići, Aćimovići i Petrovići (svega oko 9 kuća); on je bio poreklom Šop — „goreo“ ćumur u selu, pa se tu i nastanio; zovu ih i „Bugari“, slave Sv. Nikolu. Pre bežanije se doselili, samo se ne ana otkuda i Penjevići (9 kuća), koji slave Sv. Alimpija. Filipovići (11 k.) — poreklom iz Iriga, došli pre bežanije (1813 g.), slave Sv. Tomu. Za vreme Kara-Đorđa su došli Novkovići (1 k.) — iz Slankamena, slave Sv. Jovana. Belilovići (oko 5 k.) vode poreklo ol belog Stojana, koji je bio Šop goreo ćumyp u selu, pa tu i zaostao imao 3 sina Vučka, Ki? i Milenka slava im je Sv. Nikola. Vukadinovići (2 k.) , iz jugozapadnih krajeva današnje Srbije, imaju svoje u Aranđelovcu, slave Sv. Nikolu. Petrović Sava (1 k.) — poreklom iz Žabara, (u Bosni između Brčka i Gradačca), doselio pre bombardovanja Beograda; slavi Sv. Nikolu. Crljenci (kolubarski srez), otkuda se doselio (pre bežanije 1813), sa sinovima Jovicom, Gruicom i Radoicom; bili vele, u Žarkovo da rade, pa ih neki Crni Stojan pozove u Pinosavu, gde oni i ostanu; ima ih oko 20 kuća, slave sv. Jovana. Alabakovići ili Mijajlovići — poreklom od Soluna; njihov je predak posle bežanije doveden u Pinosavu; priča se da ga je jedan od ovdašnjih stanovnika još onda za vreme nereda našao u Beogradu, gde je bio zalutao iz grada, i doveo ga u Pinosavu, da mu čuva stoku; vele ni jednu srpsku reč nije zvao. bio poreklom Turčin te ga još na putu onaj krsti — samo mu da ime Mihajlo, a docnije ga i ožene; ima ih 2 kuće, slave Sv. Nikolu. Stojanovići (3 k.) — došli pre bežanije, samo se ne zna otkuda, slave Sv. Nikolu. Jovanovići (3 k.) — porekla nz pirotskog okruga; predak im u selu pravio ćumur, pa i zaostao: slave Sv. Jovana. Kačarevići (3 k.\ — iz pirotskog okruga; ovde im je predak pravio ćumur, pa i zaostao: slava im je Sv. Nikola, Pavlovići (1 k.) — iz današnjih novooslobođenih krajeva, slave Đurđic. Stojkovići (1 k.) — iz Žitorađe, otkuda je došao još npe 60 godina; argatovao i radio u selu, pa tu zaostao. Ilić Tasa — pRvat“, doselio se poodavna, slavi Sv. Jovana. Damnjanović Jova — iz Rakovice, došao pre 40 godina, slavv Đurđic. Trajković Zdravko — iz sela Zeklja (?), došao pre srpsko bugarskog rata (1885 god.), slavi Sv. Nikolu. Živković Ignjat — poreklom pz Hercegovine, otkuda mu se pre 30 godina otac doselio i bio „paor“ u selu; slave Sv. Luku. Kojuć Dragutin — »Epa“, došao pre od prilike 20 godina od Užica, a poreklom od Novog Pazara, slavi Sv. Andreju. Bojanović Rista — iz Ivanjice, došao pre od prilike 20 godina ženi u kuću, slavi Sv. Luku. Kočević Stojan (1 k.) — od Velesa (pre 20 godina, došao kao dunđerin, pa se u selu udomio, slavi Sv. Alimpija. Drobnjak Ilija — iz Ripnja, došao pre 15 godina. Padivojević Joca — „Šojkai, iz Perleza (u Banatu), kopač je, slavi Sv. Nikolu. Radičević Marko — poreklom iz Like, bio sluga u Kumodražu, pa pre 3 godine priveden u ovom selu u kuću, slavi Sv. Jovana.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

2. 20. septembar 2017. u 10:04

   vojislav ananić

   Velika Moštanica

   Podlžaj. — Selo se nalazi po plećatoj kosi, koja je s leve Doljakskog Potoka. Kuće su po površini i blagim stranama a neke su i po samoj ravni doline. Vode stanovnici većinom iz bunara, kojih ima u selu dosta, a i sa izvora. Poznat je izvor Radičevac (česma), gde je voda nekada isturala borove šišarke, a van sela su ovi znatniji izvori: Veliko i Malo Vrelo, Bukvić, Veliki Bunar, Vitkovica, Točak, Ajdukovac i dr.
   Zemlja, paša i šuma. — Zemlje za obrađivanje staiovvici imaju oko kuća, a većinom van kuća na mestima, zvanimm: Gnjuvana, Vitkovica, Polje, Selište, Zabrđe, Korenac. Gomilice, Opov Potok, Trska, Bare, Božina i dr. Paše i šume ima va mestima, zvanim : Gorica, Strane, Pavlov Lug i dr. Šuma je sva od lisnatog drveća: granica, cer u dr.
   Tip. — Ovo je selo ravbijenog šumadijskog tipa, a u pojedinim delovima ima izgled sela razbijenog starovlaškog tipa. Podeljeno je u 4 male: Jaretnjak, Vitkovica, Brdo i Potočani. Oko kuća su prostrani voćnjaci, koji su sa ostalim imanjem (njivama i dr.) ograđeni poglavito vrljikama i čine, da su kuće razdaleko jedna od druge, te je i selo razbijeno. U selu ima oko 227 kuća, a pre bežanije (1813. god.) priča se. da je bilo oko 17 kuća. Ima i nekoliko vadruga u ovome selu: Blagojevića — od 28 duša (4 brata, od kojih je najstariji starešina zalruge. Mitrova — od 22 duše, jedna od 26 duša i dr.
   Ime. — Priča se, da je ovo selo prozvato po nekome spahiji, koji se zvao Moštanica, kao ovaj u Sremčici Loznića- Kraj Jaretnjak prozvat je po jarićima, koje su tu stanovnici čuvali.
   Starine. — U ataru ovoga sela na dva mesta postoje dva madžarska groblja, gde je ranije bilo kamenja, a sada nema nikakvih znakova od nekadašnjeg groblja. Ispod današnjeg seoskog groblja ima grobova i krstača staroga seoskog groblja. Na jednoj je krstači, najvišoj (blizu 2 m.), urezana godina 1826., a ispod toga: zde POČIVAT rab Boži: Pavle Miailo. U DOLINI Doljanskoga Potoka postoji mesto, zvano Prnjavor, gde je, po pričanju, nekada bila varoš za vreme Mađapa. Danas tu stanovnici iskopavaju četvrtaste cigle i dr. Na mestu Aništu nađen je bno savduk mrtvački od olova. U ataru ovoga sela, idući ka Meljaku, 1/2 sah. daleko od mehane postoji selište. Tu danas nailaze kremene, komade od lonaca, sitne parice i dr. Priča se, da je tu bio zbeg, a ranije i stalno naselje. Postanak sela i poreklo stmovništva. — Priča se, da su jedna od najstarijih porodica u selu bili Vsilcjići, koji se zatrli. Od današnjih porodica stare su i davno doseljene: Jeremijići (12 k.) — slave sv. Nikolu; Markelići (8 k.) i Janićijeviću (5 k.) — sv. Nikolu; Radosavljevići — Đurđic; Šarčevići (6 k.) — Đurđic; Ristići (3 k.) — Malu Gospojinu; Ctanoševiću (4 k.) — sv. Nikolu, ima ih i na Umci; Stevanovići (10 k.) — sv. Nikolu; Živkovići (4 k.) — sv. Nikolu; Joksimovići (1 k.) — Đurđic; Mitrovići (2 k.) — sv. Arhanđela; Ostojiću (1 k.) — sv. Stevana; Radovanovići (4 k.) — sv. Arhanđela; Cumići(1 k.) — Đurđic; Petrovići (2 k.) — sv. Jovana; Stevanoviću (1 k.) — sv. Nikolu. Za ostale porodice zna se, otkuda su doselile. Marinkovići (6 k.), od kojih su Čolići (1 k.), Bogićeviću (2 k.), Tabakoviću (6 k.) i Pakiću (2 k.) — iz rudničke nahije; slave sv. Nikolu. Blagojevići (11 k.), a po starome prezimenu Stanojevići, od kojih su Jakovljevići (9 k.) i Vlajkovići (4 k.) — iz Gruže, otkuda su im došli pradedovi; slave sv. Jovana. Od njih su po pričanju nekih, i Kuzmanovići (16 k.), slave sv. Jovana. Lukići (5 k.) — od Užica (Era Milutin), došli im dedovi, slave sv. Luku. Maksimovići (4 k.) — iz Maslaševa (kragujevački okrug), slave sv. Nikolu, od njih je i Đurđević Petar. Milovanovići (2 k.) — slave Mitrov dan, predak im služio u selu, pa tu i zaostao. Jovanovići (6 k.) — slave sv. Arhanđela, predak im, zvani »došljak“, ne zna se otkuda se doselio. Đurđevići (6 k.) — slave Đurđev dan, mati im bila »Rvatuša“. Milojevići — došli (davno) od Vranja, slave sv. Nikolu. Stevanovići (4 k.) — »Bugari“, od Vranja, slave Mitrov dan; predak im Stevan služio u selu kod Ristića, koji ga i oženili. Mijatovići (4 k.) — „Arnautin“, od Prištine; predak im došao ženi u kuću, slave Đurđic. Milutinovići (5 k.) — iz Saranova (u lepeničkom srezu), slave Đurđic. Đurđevići (4 k) iz Baćevaca, slave Đurđic. Boškovići (2 k.) — iv Like, slave sv. Nikolu. Apcenoviću (2 k.) — „iz preka«, predak im služio kod Šarčevića. Subotići (2 k.) — iz Bosne, slave sv. Nikolu. Markovići (I k.) — iz Bosne, slave sv. Jovana. Jovanović Stevan iz Krčadina (preko)), slave sv. Jovana. Brankovići [2 k.) — iz Svileuve, slave sv. Jovana. Petrovići (2 k.) — iz Bosne, slave sv. Stevana. Pavlović Radovan — „iz preka”, sv. Nikolu. Mladenovići (1 k.) — iz novooslobođenih krajeva, slave s. Hikolu. Stanković Jovan — „Cincarin“, od Ohrida, sravi sv. Arhanđela, Pavlović Jovan (1 k.) — slavi sv. Pantelija, doselio se međ poslednjima. Žigić Petar i Rakić — „Rvati“, došli zajedno, iz Kule u Lici; slave sv. Nikolu. Milosavlevići — iz Like slave sv. Nikolu (pre 25 god.). Jankovići (1 k.) — iz Bosne pre 20 god.), slave sv. Nikolu. Mehandžije su od Kruševa.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

3. 20. septembar 2017. u 10:35

   vojislav ananić

   Pećani

   Položaj. — Ovo je selo na kosi između doline Stajkovačkog i potoka Sibovika. Kuće su s obe strane puta, koji kosom vodi.
   Tip. — Selo je razbijenog šumadijskog tipa. Nije podeljeno u krajeve. U selu ima oko 35—40 kuća.
   Ime. — Selo je dobilo ime Pećani jamačno po pećinu na desnoj strani Stajkovačkog Potoka, gde je pored nje i jedna zatrpana.
   Postanak sela i poreklo stanovništva. — Pre današnjega sela Pećana postojalo je selo istoga imena još za vreme Kara- Đorđa. U ondašnjem je selu bila i skupština 1. maja 1805. god. U njemu su onda živeli doseljenici iz Levča, Gruže i dr. Njih zbog krađe optuže stanovnici okolnih sela Kara-Đorđu, koji ih za to raseli. Onda su, vele, iz Pećana u Umku došli preci današnjih porodica Radivojevića, Milisavljevića i Alimpića. Izgleda da Kara-Đorđe sve stanovnike sela Pećana nije raselio, jer ima danas u Pećanima starih porodica, koje su doseljene u početku XIX veka. Posle je knez Miloš ponova naselio Pećane jamačno zato, što nije bilo dovoljpo stanovnika. Svakako nisu bili nastanjeni tako da su obrazovali selo, već su možda bili kao po zbegovima pa ih je knez Miloš pribrao i druge naselio.
   Onda je sve zemljište bilo pod gustom šumom. Na svima današnjim potocima, čije su strane dolina bile šumovite, bilo je mlinova, jer je voda bila veća, što se i danas poznaje.
   Najstarije su porodice danas u selu poreklom Ličani, koji su u Pećanima, vele još pre 100 godina. Pre no što su se nastanili ovde, bili su u Koraćici. To su: Ilići (4 k.) i Gigiću (3 k.) — jedna porodica, od koje je i Avramović, slave sv. Nikolu: Gajiću [2 k.) — slave Miholjdan. Kad su se doselile te porodice, priča se, da u Pećanima nije bilo nikoga. Poreklom su Ličani „Rvati“ i ove porodice: Simić (1 k.) — slave Vrače: Ćuviću (2 k.)—slave Đurđevdan, došli na poziv svoga strica, koji se još pre njih doselio u Pećane; Živkovići (3 k.) — slave sv. Nikolu (ppe 80—90 godina); Rankovići (1 k.) — slave sv. Trivuna (iz Brestače); Milosavljević Stevan (1 k.) — slave sv. Nikolu (od Gospića), kovač. Pantići (4 k.) su nz Hercegovine, slave sv. Luku. Otuda je pošlo nekodiko njih (braća). Neki od njih zaostali u Divcima (podgorski srez), gde ih zovu Epući. 0d njih su i Đupuću (1 k.), koji slave sv. Luku. Stevan Jovanović (1 k.) — iz Rudske, uljez, a starinom iz Bosne, otkuda mu se otac doselio u Rudsku, slavi sv. Jovana. Radošević (1 k.) — „Bošnjak“, od Banja Luke, otkuda mu se doselio otac pre 35 god. Uroševići (1 k.) iz Feneka (Srem) došli pre od prilike 70 godina; slave sv. Nikolu. Valjevci ili Valjevčići, koji se prezivaju Mihajlovići v Živanovići (2 k.) — iz Vrhovina (Tamnavski srez), došli im dedovi pre od pridike 80 godina, slave sv. Jovana. Petrovići (2 k.) — „Rudničani«, doselio im se deda, slave Đurđic. Alimpijević (1 k.) — iz Jakova (Srem), slavi sv. Stevana. Pešići (1 k.) — iz Kobilja (Banat), slave Đurđic. Muja Protić (1 k.) — iz Tovariša (Banat), slavi sv. Jovana. Mojsilović (1 k.) — „iz preka“ starinom, a ovde ga dovela majka iz Ostružnice, pošto se preudala u Pećane, slavi sv. Arhanđela. Petrović Rista, zvani „Arnauti (1 k.) — iz Bašinog Sela (blizu Velesa), otkuda je još kao dečko došao u pečalbu pa se u udomuo ovde, slavi Petkovaču. Marko Babić (1 k.) — iz Baćevaca, slavi Đurđic. Apcenić Vasa (1 k.) poreklom iz Velesa, a ovde došao iv Stragara, slavi sv. Iliju.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

4. 20. septembar 2017. u 11:33

   vojislav ananić

   Rudska

   Položaj. — Selo je na zaravnjenoj kosi između Velikodubokog i potoka Stepašnice. Kuće su s obe strane seoskoga puta, i kosom vodi, kao i duž sokaka, koji se sa puta odvajaju. Potoci su nezvatni, a naročito potok Stepašnica, koji već sproleća presuši. Kuće su sve daleko od potoka, koji im pri dolasku ne nanosi nikakve štete. Izvora („živih) u ovome selu nema. Priča se, da ih je bilo, pa su sada zatvoreni. Vode nose većinom sa Save, a samo su neki iskopali bunar koliko za upotrebu.
   Zemlja, paša i šuma. — Atar je ovoga sela ranije bio mnogo veći no davas. Prema Umki je dopirao kao i danas do potoka Ste?ce i dalje prema izvorištu toga potoka do potočića MaleSteapšnice, pa do Kapuja (sa suprotne strane Visa) i Opova Potoka, zatim (prema Maloj Moštanici) po više Samara do Klenja pa na Grobove blizu Save. Onda je Veliko Dubočka Dolina spadala u atar Rudske, a sada pola pripada Maloj Moštanici, a pola Rudskoj. Zemlje za obrađivanje ima na mestima, zvanim: Stepašnica, Vuc, Samar, Duboko, Karaula i dr. Šume i paše ima u Veliko Dubočkoj Dolini. To je svojina celoga sela.
   Tip. — Ovo je selo ravbijenog tipa. Kuće su duž seoskoga puta, koji vodi kosom. Put je širok, kuće su negde bliže putu, a većinom uvučene u dvor. Oko kuća su omanji voćnjaci. U donjei delu sela kuće su mestimice bliže jedna drugoj, a što se ide uz kosu sve su razređenije, gotovo razbijene kao u selima razbijenog šumadijskog tipa. U selu ima oko 45 kuća.
   Ime. — 0 imenu Rudska ne priča se ništa, a ime Stepašnica, kako se danas zove potočić i dolina između Rudske i Umke, vele, da je postalo po nekome Stepanu, koji je vladao Beogradom.
   Starine. — Na mestu Karauli postojalo je madžarsko groblje, od kojeg danas nema nikakvih tragova: sav je kamen raznet, naročito kada je ozidana obližnja crkva. Na tom su mestu sada njive. Ispod brda Samara pri oranju nailaze verige, sadžake, sekirice, ciglice i dr. Nailazili su i žrvnjeve za mlevenje žita. Sve to kao da opominje poglavito na nekadašnje zbegove. Po šumi se pak poznaju skladovi nekadašnjih njiva, gde je docnije narasla šuma. U donjem delu doline potoka Stepašnice postoji staro selo, gde je u početku bilo današnje selo Rudska. Onda je samo oko toga sela bilo zemlje za obrađivanje, a sva je ostala zemlja bila pod šumom. Odatle su se stanovnici pre 50 godina zbog boleština, jer je mesto nezdravo, pomestili na mesto, gde je danas selo.
   Postanak sela n poreklo stanovništva. — Današnje selo Rudska postalo je za vlade kneza Miloša. Na velikoj savskoj adi Ciganliji prema Čukarici postojalo je Hrvatsko Selo, čijih je kuća bilo i pored Save (kod Čukarice). Stanovnici toga seda bili su poreklom poglavito Ličani („Rvati“ zbog čega je i selo prozvato »Rvatskim“), a pre no što su se nastanili, živeli su, kako vele, u Savamali u Beogradu, jer je onda Sava-Mala bila selo, koje pominje i Joakim Vujić (1826. god.). Kada je knez Miloš uređivao Savamalu (podigao čaršiju i dr), preseli ih na veliku savsku adu kod Čukarice. Tu selo nije dugo ostalo posle toga. Knez Miloš prisvoji adu i stavovnici su se morali odatle krenuti. Doznavši na Umci, da ima u blizini dosta nezauvete zemlje, knez Miloš naredi, te se stanovnici sa ade presele u dolinu Stvpašnicu na mesto, koje se danas zove staro selo, gde je najpre bilo današnje selo Rudska. Tu je bilo onda oko 10—15 kuća, krovinjara i pletara. Stanovnici, koji su tada živeli u selu i bili doseljeni sa ade, zvali su se: Vid od koga su danas Matešići (1 k.) — slave Nikoljdan (Ličani); Andreja 3apuć, od koga nije ostalo potomaka; Ilija Radović — takođe nema potomaka; Đurđe Ilić, od koga vodi poreklo Radoica Ilić (Ličani); Toma Korica, od koga ima potomaka po ženskoj liniji (bio poreklom iz Nemačke); Jova Milinković, od koga su Milinkovići (5 k.) — slave sv. Đurđa (Ličani); Miloš Kpstić, od koga nema danas potomaka (bio iz Srema); Andrija Padusinović (Ličanin), od koga ima potomaka po ženskoj liniji; Alimpija (starinom iz Kupinova u Sremu), od koga su Alimpići (2 k.); Marko (starinom, vele, na Balatuna), od koga su Markoviću (2 k.); i Marko Brković (Ličanin), od koga su Brkoviću (2 k.), slave Sv. Jovana; Cimešići ili Stevanovići (1 k., zadruga od 20 duša), slave Đurđevdan (Ličani); Simići (Živko); Mija, od koga nema potomaka; Đurađ Beli, od koga nema potomaka.
   Ostale su se porodice doselile posle ovih, pošto je bilo zaseljeno selo Rudska. Markovići (2 k.) — od Bijeljine u Bosni, otkuda im je došao deda (Marko). Markovići (6 k.) — iz Boljevaca u Sremu otkuda im ce deda doselio; slave sv. Nikolu. Vasiljevići — iz jugozapadnih krajeva današnje Srbije (od Čačka ili od Užica) otkuda im je došao predak pre 50 godina; najpre je služio u selu, pa se potom i udomio, ima ih 3 k., slave sv. Jovana. Damnjanovići (2 k.) — iz Kneževca, a starinom iz Bosne; slove sv. Đurđa. Jovanovići (2 k.) — od Banja Luke u Bosni, otkuda im je došao predak Đurađ, koji se ovde i ožonio, slave sv. Jovana. Nikolići (2 k. — od Užica (predak im Jovan „Era“), slave sv. Tomu. Tomaševići (1 k.) — iz Šamca (pored Save u Bosni), slave sv. Stevana. Antonović Živan (1 k). — došao ženi u kuću iz Velikog Sela, a rodom iv Krčadina („preko“); slave Đurđevdan. Padović Jovan (1k.) — iz Bosne slavi sv. Jovana. Simić Mihajlo (2 k.) — iz Hrvata blizu Obrenovca. Cumić Miloš (1 k.) — iz Beodre, slavi sv. Vasilija. Pavlović Milan (1 k.) — iz Male Moštanice, slava sv. Tomu, Vuletić Đoka — iz Boljevaca, došao pre 10—15 godina, slavi sv. Arhanđela.
   Seoska je slava mali Spasovdan.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

5. 20. septembar 2017. u 12:23

   vojislav ananić

   Umka

   Položaj. — Glavni je deo Umke po levoj strani doline potoka Sibovika, a manji (čaršija) bliže Savi nalazi se na širokoj terasi s obe strane druma, koji njome duž Save vodi. Nekoliko je kuća (3—4) i na desnoj strani doline Stepašnice, a neke su i na strani kose između Stepašnice i Sibovika, okrenutoj prema Savi.
   Stanovnici vode piju mahom sa Save. Izvora i nema, pozanata su samo dva: Mali i Veliki Izvor. U Siboviku postojm jedan bunar.
   Zemlja, paša i šuma. — Zemlje za obrađivanje ima po dolinama potoka Sibovika i Stepašnice, po kosi oba ta potom, zatim pored Save i dr. Utrine (paše), ima po Visu, koji je na kosi između Stepašnice i Sibovika. Paša je dobra. Livada ima pored Save po Dućevcu i na drugim mestima. Šume nema u ataru Umke. Stanovnici za upotrebu nabavljaju šumu kupovinom i to u Barajevu.
   Tip. — Veći deo Umke, koji je po levoj strani doline Sibovika, ima razbijeni, šumadijski tip, deli se u Donji i Gornjn Kpaj. Kuće donjeg Kraja jesu bliže potoku Siboviku, a Gorljeg dalje od potoka po strani doline. Oko kuća su prostrane okućnice sa voćnjacima, ograđenim vrljikama. Deo Umke bliže Savi jeste čaršija. Tu je pored kuća škola, dućani, mehane i dr. Sve su zgrade s obe strane druma, koji vodi duž Save. Deo sela (3—4 k.) s desne strane Stepašnice jeste raselica Umke. Tu su stanovnici od skoro prešli na svoja imanja. U Umci ima oko 75 kuća. Ime. — Priča se, da se naselje, koje je ranije postojalo na mestu današnje Umke, zvalo Moravci, a da je Umkom prozvata po Umčici pored Save kako se zove ravnica ispod mehane, gde su danas koševi, a pored druma koji vodi duž Save u Beograd. To je, vele, bilo zbog ovoga. Poginuo u selu Turčin i stanovnici su morali da plate krvninu. Da 6i iabegli plaćanje krvnine promene ime selu, nazvavši ga Umkom mesto Moravci. Danas se samo jedio brdašce prema Savi zove Moračko Brdo, po nekadašnjem imenu sela Moravci; tu se danas kopaju Jagići. Ime Umka možda je od okolnih oblih glavičastih uzvišica, koja se često viđaju oko Umke. Jedno se od njih zove Oglavak.
   Starine. — Na Umčici pri kopanju nailaze grobove, kosti, crep (vele sa rimskim natpisima) i dr. Idući ka Pećanima bliže Savi postoji madžarsko grodlje na kome danas nema ništa. Na mestu zvanom Kudeljaci postoji Crkvina. Blizu Save njive jedne zovu se Madžarski Vinogradi, od kojih danas nema ni traga.
   Današnje selo (glavni deo u Siboviku) na tom je mestu od bežanije (1813. god.). Do 1813. god. selo je bilo bliže Savi i drumu, ispod današnjeg seoskog groblja, a na mestu, gde je danas selo, bila je gusta šuma (buka). Za vreme bežanije (1813. god.) svi su stanovnici pobegli „preko“, ali ce pri povratku nisu zbog druma hteli nastaniti na starom mestu, no se sklone u dolinu potoka Sibovika, gde su im danas kuće. Na mestu, gde je u početku bilo selo i sada znaju, gde je čije imanje bilo, a poznaju se ogorelišta i dr.
   Postanak sela i poreklo stanovništva. — Ne zna se, kada je današnja Umka prvi put zaseljena. U selu ima starih porodica starinaca, za čije se poreklo ne zna kao što su: Mulutinovići sada Pantići (1 k.) — slave sv. Luku; njih je, vele, i kuga bila, u selu su od kako je sveta; Ba6ići sada Tpuvunovići 3 k.) — slave sv. Nikolu; Žutobradići (4 k.) — sv. Nikolu; Stanojlovići (12 k.) — sv. Nikolu; Bogdanovići (5 k.) — sv. Alimpija. Za Stanojloviće, koji se računaju da su starinci, priča se, da im je starina stalno mesto iz Velike Moštanice. Bila vele tri brata: Stanoš, Stanojlo i Manojlo. Stanoš ostao u Velikoj Moštanici i od njega su u tom selu Stanoševići (3 k.), slave sv. Nikolu, Stanojlo ostao na Umci i od njega su Stanojlovići, a Manojlo otišao u Zabrežje.
   Za ostale se porodice zna otkuda su doseljene. Muzikravići (4 k.) — iz Morave, otkuda im je došao pranded kada je u selu bilo oko 10 kuća. Slave sv. Arhanđela. Jagići (oko 11 k.) a po starom prezimenu Mitrovići iz Baćevaca (posavski srez), slave Đurđevdan. Pojedine izdeljene porodice Jagića zovu se: Milovanovići, Živkovići, Stanimirovići i dr. Sremčevići, sada Lazareviću (oko 7 kuća) iz Zemuna, slave Đurđevdan. Milosavljevići i Radivojevići (8 k.) — iz Kurilova (sada Gračac, u okrugu čačanskom), otkuda su im došli dedovi za vreme Kara-Đorđa; slave Petkovaču. Za njih (Milosavljeviće i Radivojeviće) vele, da su najpre živeli u Pećanima, pa ih otuda raselio Kara-Đorđe i onda se oni doselili u Umku. Poksiću (1k.) — iz Levča, došli za vreme Kara-Đorđa; slave Vavedenje. Alimpići (oko 5 k.) poreklom „iz preka« (iz Bežanije ili Surčina), gde i sada imaju svoje rodove, a ovde su doseljeni zz Pećana, kada ih je otuda raselio Kara-Đorđe; slave Đurđevdan. Stojkovići (1 k.) — od Vranja iz sela Moštanice, otkuda im je došao predak Stojko kada je, vele, Kara-Đorđe postradao na Drini; slave sv. Nikolu. On je zaostao kao dovodac u porodicu Pantića. Nikolići (mehandžije) — iz Korče (južna Arbanija), slave sv. Nikolu. Božići (3 k.), — od Vranja, otkuda je došao Boža pre 70 godina; slave sv. Nikolu. Stojadinoviću (1 k. ) — od Niša (pre 70 god.), slave sv. Nikolu. Ivanoviću ili Crnogorčevići (2 k.) — iz Crne Gore, otkuda im je došao ded Lazar; slave sv. Jovana. Petar Soltirović Šunda (1 k.), slavi Trnovu Petku Arsovići (1 k.), slave sv. Iliju — mehandžije, poreklom Cincari. Mladen Đakonić — iz Kikinde, došao (pre 30 god.) devojci u kuću, slavi sv. Jovana. Novak Pavlović (1 k.) — od Bečeja (pre 30 god.), slavi sv. Nikolu.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

6. 20. septembar 2017. u 17:20

   vojislav ananić

   Dubona

   Položaj. — Donja Dubona ‘staro celo’ je po padinama kose Strmenca, koja je deo kose Medvednjaka, što je na j. od Donje Dubone, i po istočnoj padini kose Varovnica. Gornja je Dubona na istočnoj strani od Donje, na brdu. Po padini kose, na kojoj je Gornja Dubona, ima nekoliko kuća (Glišićki Kraj) na sredo- krabi između Gornje i Donje Dubone; od donjega sela odeljene su potokom. Od Medvednjaka pa i. je kosa, na kojoj je jedan deo sela nova Dubona), koji se svršava pod brdom Slatinom. Zato, što je Gornja Dubona na brdu, a Donja u jaruzi. Dubonci jedni druge zovu „doljanima” i »brđanima«. I Gornja i Donja Dubona su većinom na zemlji glinuši. Kroz Donju Dubonu protiče potok Si? koji postaje od vode sa izvora Matejine Bode i Hladne Vode. Sred selom u ravni Reci sastaje se sa potokom Vidaricom i teku ?alji.
   Oba su potoka bujna, kada su jake kiše, i onda nanose štete doljem selu. Zbog toga se neki pomeštaju u gornje selo. Donje selo nije oskudno vodom. Osim Matejine i Hladne Vode postoje i ovi izvori oko donjeg sela: Tonurak, Vidarica i Trajčac, a u selu ima i bunara (6). Gornje selo ima izvore: Doškovac i Vodice, i bunare: Stubline, Ciganovac, Brajinac i ?čicu, ali svi leti oslabe. Bunari su kopani na više mesta, bez uspeha. Šume, zabrana pojedinaca, ima svuda oko sela. Zasada je bilo mnogo više.
   Tip. — Selo se deli na Gornje i Donje a između njih je ?tenićku Kraj. Ima 2—3 kuće Golubovića, daleko od krajnih nekih kuća 100—150 m. Gornje je selo od Donjeg udaljenog za sah. Kyće su u oba sela u blizu. Zadruga ima i danas, ali manjih. Najveća je zadruga od 20—25 duša.
   Starine. — Zapadno od svla na krajnjim padinama kose Vaca postoji selište. Blizu njega su bila dva madžarska groblja, ?ih je kamenje odneto za manastir Rajinovac u srezu ?grom. U donjem selu u dvorištu Marinka Arsinoga priča se, bila crkva, ali se ne zna čija. Severozapadno od Slatine mesto Kamenje, gde ima rupa, za koje neki vele, da su tu podrumi, a po pričanju nekih dućani. Niže je mesto Pa? za koje misle, da je tu bilo selo ili varoš. Na mestu Stručglce, severno od gornjeg sela, nalazili su neki zlatan novac, a i danas ima po tome mestu komada od cigle i crepa. Na severnoj strani od Slatine postoji mesto Ćelije, gde je po pričanju bio neki manastir. Na južnoj strani Slatine poznaje se neki šanac, koji je bio dva hvata širok i dubok. Neki vele, da je to bio put, a jednome starcu (Marinku) pričali su stari, kako su tu „sinorili džidovi zemlju“. Po Slatini poznaje se još jedan put od kamenja.
   Postanak seda i poreklo otanovništva. — Prema pričanju starijih ljudi postanak sela pada u vreme posle Kočine Krajine. Za vreme bežanije (1813. god ), kada je selo bilo popaljeno, u Duboni je bilo možda 9—11 kyća. Prvi su doseljenici Bjeluišani (na 30 kuća), jamačno iz sela Bjeluša u užičkome okrugu. Od njih su: Cumići, Prokići, Ivkovići, Razumenkići, Mašići i Marićevići. Docnije je došao starac Janko iz Zabojnice u kragujevačkom okrugu i od njega su Petroniću, Pavlovići, Jovanonoviću i Ilići; ima ih preko 20 kuća. Jankov sin Petronije oženi se po drugi put nekom udovicom iz Lipa (srez smederevski) i ona dovede dva pastorka: Avrama i Damnjana. Od Avrama su Avramovići (8 kuća) a od Damnjana je jedna zadružna kuća. Onda se doselio i Gliša iz Ljuljaka (kragujevački okrug). Od njega su Glišići (4 k.). Za Janka i Glišu kažu, da su privremeno živeli u Zabojnici i u Ljuljacima, a da su došli od nekuda s juga. Za Janka vele, da je došao iz »Otaše“, te su zato njegove potomke do skoro zvali „Otaševići. Neki starac Milija nije imao dece, te posini nekog iz Vlaške. Od toga njegova posinka su tri zadružne kuće Petrovića u donjem selu. Docnije kada je Hajduk Veljko zakrajinio u Crnoj Reci, doselio je ovamo i svoje rođake, od kojih su se neki vratili, kada se tamo umirilo, a ostali su: žena mu Marija „Čarapara“ i od njeva sina Rake su dve kuće Hajduk Veljkovića, dalje dva tetka Veljkova Raduvoje i Radovan, sinovac Radojko, stric Ranđel i zet Sgojan, zvani „Lavara“. Od njih ima na 30 kuća. Blažići (10—12 k., — došli iz severozapadne Stare Srbije iz „Arnautluka“. Docnije su došli: Pavle, zvani Šuška iz sela Čokota kod Niša i Mihailo opet otuda od Niša; služili ovde i oženili se. Od prvoga su Pavlovići—Šuškići (5 kuća), od drugoga Kostići 4 k. Jedan od Simića — Jovan — oženi se po drugi put udovicom iz Jagnjila (srez jasenički, koja mu je dovela dva pastorka: Novaka i Radivoja. Od prvoga su Novakovipi (2 k.), a od drugoga Radivojevići (1 k.). Ppe 40 godina došli su iz novooslobođenih krajeva dva brata i dva im sestrića. Od njih su 3 kuće. U novije vreme još neki iz tih krajeva došli kao sluge i sada ix ima 5—6 kuća. Do pre 50 godina nije bilo gornjeg sela. Onda se prvo iseli Avram, pa starac Marinko (i sada u životu) i još 2—3 kuće. Za njima su i drugi nalazili tako da danas u gornjoj Duboini ima blizu 100 kuća a u donjoj 60. Iseljavali su se zbog nezgodna položaja, zbog teskobe i teškoća, koje imaju i danas prilikom dovoza i izvoza. Seoska je slava — zavetina — na Spasov dan, a preslava na Mali Spasov dan (četvrtak pred Svetu Trojicu i to jedne godine donje selo slavi slavu, a gornje preslavu, a druge obrnuto, ali i u jednom i u drugom svi seljani učestvuju.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

7. 20. septembar 2017. u 17:49

   vojislav ananić

   Sibnica

   Položaj. — Selo je s obe strane Sibničke Reke, desne pritoke reke Turije.
   Tip. — Podeljeno je u tri kraja: Gornji, Donji i Brđanski Kraj.
   Ime. — Ime Sibnica je, vele, po tome, što je u selu postojala kula, u koju je sipato blago, te otuda Sipnica, a zatim Sibnica.
   Starine. — U selu postoji madžarsko groblje. Na njemu je bilo kamenja, koje je upotrebljeno za gradnjy crkve, a tu su iskopavali kosti, glavudže i dr. Kod Seone u ataru ovoga sela pričaju, da je bilo selo Seonica, kojeg je docnije nestalo. Tu je blizu manastirina, gde je postojao manastir. Priča se, da su kaluđeri toga manastira zaklali dete, koje su tu hajduci sklonili. Zbog toga ovi poubijaju kaluđere, te manastir propade, a onda bi i selo Seonica uništeno. U ataru ovoga sela postoji seliilte, gde je najpre bilo današnje selo Sibnica pa se odatle zbog turskog zuluma izmestilo na današnje mesto. Onda su, vele, u selu bile 4 kuće. Tu su danas livadv i njive. Na selištu su pri oranju stanovvici nailazili verige, vatralje, testije i dr. Han, gde su za vreme prvog ustanka, poubijani Turci, bio je pored druma, koji vodi kroz selo, a blizu današnjeg dućana prema česmi.
   Postakak sela i poreklo otanovništva. — Najstarije su porodice u selu: Ivankovići, Poa-Laziću ili Obradovići. Slave sv. Nikolu. Mandići i Milijanovići (jedna porodica slave sv. Nikolu. Skorupanovići, slave sv. Nikolu. Markovići ili Pavloviću sv. Nikolu.
   Za ostale se porodice zna, otkuda su doseljene. Mitrovići od Sjenice. Crnjakovići ili Radojkovići ne zna se, otkuda su, praded im je došao u Gornji Kraj sela, po pričanju nekih liče, da su od Sjenice. Stanojevići ili Radovanovići po starom prezimenu, a sada Milosavljevići ili Muliću poreklom su iz nekog sela blizu Jelice (čačanski okrug); otuda je došao njihov praded Stanoje. Tamo su, vele, „oko zaranaka“ ubili Turčina i najpre došli u celo Vlašku i tu letovali. Za vreme neke 6ežanije dolazili su do sela Žarkova, pa se ponova vratili ne prešavši „preko“ — i nastanili do današnjeg groblja u selu Sibnici; odatle docnije pređu na mesto gde su im danas kuće. Za vreme bežanije begali su u Srem i tamo bili za neko vreme blizu Novog Sada. Danas ih zovu i „Arnautima“. Ristivojeviću — došli iz Ovčina (srez račanski). Kujunuići — iz Rekovca, slave sv. Nikolu, došao im praded. Miladinovići „od pirotsko“ pre 80—100 god. Todorovići — od Jagodine, došli kada su Katići vladali u selu Rogači, zovu ih »Bugarima”, slave sv. Arhanđela. Stanisavljevići (4 k.) — došli (2 brata pre 60 godina sa Kosova, iz nekoga sela blizu Vučitrna, zovu ih i Kosovcima; stanuju u Brđanskom Kraju; slave Nikoljdan. Cteviću iz Prisjaka (niški okrug), došao im predak pre 50—60 god. kao zanadžija (kolar) u selo; zovu ih „Bugarima”; slave sv. Stevana. Marinkovići iz Zavidinaca (niški okrug) došao im ded Miladin, i njih zovu „Bugarima“; slave Đurđev dan. Rankovići doseljeni, ali se ne zna otkuda, oni u Gornjem Kraju slave sv. Jovana, a u Donjem sv. Stevana. Joksimovići, Caacojeviću ili Pajčići (Jedna porodica) — preselili se iz Garaša, Sgankovići iz sela Košarnja na putu između Vranja i Kumanova; predak im pre 50 godina došao kao dunđerin i tu zaostao; slave sv.Arhanđela. Pavlovići (Zlatko) od Zaječara. Milosavljević Vladislav („pinter“) iz Solotuše (užički okrug). Aksentijevići Petar iz Banata („Švaba“). Mladen vTišler“„iz preka“ („Švaba“). Dragutin „terzija“ Užičanin, došao pre 10 godina. Damnjanović (Rista) došao oko 1866. god. iz Velesa (vCincarin“).
   Za stare porodice i starije doseljenike priča se, da su 1813. god. begali u Srem i u Kupinovu probavili 3 godine.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

8. 20. septembar 2017. u 19:50

   vojislav ananić

   Koraćica

   Položaj. — Selo je na jugoistočnim ograncima KOSMAJA koji se blago spuštaju, a između njih su potoci, koji izvir pod Kosmajem. Tih kosa — ogranaka — ima u glavnome tri. Izuzev njihove vrletne strane i kamenjake, kuće su sa ostalim zgradama po svima tim ograncima i to većinom poređane po grbini kosa.
   Zemljište, na kome su kuće, ili je smonica. iln ilovača, ili glina kao na srednjoj kosi Pavlovcu. Negde je, kao u Petkovićskom kraju, umnjača, pesak, gde gde kamen. Kyće u JOVIĆEVSKOM Kraju nalaze se ili na ilovači, ili na pesku, šljunku i dr.
   Potoci, koji nadolaze za vreme bujnih kiša i otapanja snega, snose kamenje, šljunak, pesak i kad se oslobode, uskih dolina, zasipaju polja i livade, ali do kyća i ne dopiru. To bujno nadolaženje potoka dešava se svake pete ili sedme godine. Redovno svake godine poplavi su izložene livade na mestima : Reci, Aluzi, Drumini, Kolarnici, Kamenici, Gunjevcu. Sva su ta mesta najniža u ataru seoskom.
   Izvora, sa kojih stanovnici piju vode, ima jakih, veći broj od njih ne presuši. Takvi su: Zmajevac, Točkić, Točak, Gr?, Stublina, Stanke i Češma. Svi su ti izvori u selu, a oko sela su ovi: Vodice, Vrelo, Tijanovac, Erin Točak, Češmica, Voda, Donja Voda, Kamenica i Lokva. I ti izvori nikad ne presušuju. Pored svih tih izvora, koji u glavnome snabdevaju ctanovništvo vodom, i bez kojih ne može opstati selo — naročito njegov kraj Pavlovac — ima u selu i đermova (bunaraj. Najviše ih je u Jovićskom Kraju, jedva ih može biti u Petkovićskom Kraju, a u Pavlovcu nikako ne mogu biti. Najstariji i ujedno najvažniji đermovi jesu Ćerimovića i Gajića. Većina ih leti presuši, sem 4—5, koji nikada ne presušuju. Šuma. — Do pre 20—50 god. velika je bila šuma na strani Kosmaja prema Koraćici. Danas te krupne šume nema, a što je ima, to je sitna; stare, krupne šume ima samo na strani Kosmaja. okrenutoj Rogači. Neki od seljaka imaju zasebne zabrane na mestima: Beličju, Oglavcima, Stankama, Vodicama, Vrelu, Čestama, Drumini, Gunjevcu, Kamenici, Turčiću i dr. Ta su mesta daleko od sela 5 min. do 1 sah.
   Tip. — Selo je podeljeno u tri kraja: Pavlovac, Jovinski Kraj, koji se po katkad Starom Koraćicom naziva, i Petkovnćski Kraj. Svaki od tih krajeva zauzima po jednu od pomenutih kosa i, kao kose, tako su i krajevi jedan od drugog razdvojeni dolinama potoka.
   Pored ta tri kraja ima do 15 kuća, odvojenih pre desetak godina od sela: neke zbog deobe zadruga, a neke zbog razmene ili kupovine imanja. Sve su na imanju tih stanovnika, za koje se obično kaže, kako se taj odselio u Čestu, onaj u Alinicu i t d. po nazivu mesta, gde su kuće.
   I ako od jednoga kraja računajući od centra njegova do drugoga ima 15—20 mn. ipak, obično pri blažem nagibu kosa, dvorišta i okućnice pojedinih kuća između dva kraja tako su blizu, da ih razdvaja ili put ili potok. U sredini krajeva, po grbini kosa kuće su zbijenije, a spuštajući se na stranama kosa i pri prelazu jednog kraja u drugi, kuće su u većem razmaku. Najbliže su kuće u Pavlovcu, gotovo su istog rastojanja i u Petkovićskom Kraju, samo se veća razdaljina opaža u Jovićskom Kraju gde se običpo čuje, kako je ovome kuća kod Grudobrana, onome kod Gornje Miševice ili kod Drenja, ali sva ta mesta skupa nose ime Jovićski Kraj.
   Samo za ono 15 kuća može se reći, da su rasturene. Izgleda da će i od njih deobom zadruga postati zaseban kraj, jer se već u raselicama Pustoj Koraćici i Čestama nalaze po dvojica u susedstvu. To stvaranje raselica kreće se prema istoku i ima kuća, udaljenih od sela po 10—40 min., a među sobom po 10 — 30 min.
   Ime. — O postanku imena Koraćice postoji u narodu ovakvo domišljanje. Despota Stefana Visokog, koji pođe ka Kosmaju »zdrmuši« groznica na putu, zatrese se, te se to mesto prozva Tresaje, kako se i danas zove. Produživ put dalje, pođe bržim korakom kroz selo, koje zbog njegova brzog koraka bi prozvato Koraćica. Zatim „opruži brže putovanje“ i selo se nazvl Opružnica. Prošav kroz Stojnik potraži, da bi mu ko pomagao, ali ne našav nikoga, prokle ga i nazva ga Pustim Stojnikom. Došavši na mesto Glavicu crkne i to se mesto prozva Crkvine. Misli ce da je selo prozvato i po tome, što su se prvi doseljenici, uputivši se Kosmaju, naselili vu sam korak po kome je i selo prozvato. Za imena krajeva Pavlovca, Jovićskog i Petkovićskog Kraja priča se da su prozvati po imenima tri brata Pavla, Jovana n Petka, koji su, doselivši se u ovo selo, zauzeli mesta, gde su danas ti krajevi. Za ime Pavlovac priča se da je proznato oo Apostolu Pavlu koji je — vele — sagradio staru crkvu, koja je u ovome kraju. Starine. — U selu postoji selište ili Stara Kiraćica. Tu je nekada bilo selo, pa je zapustilo i ponova se docvnje NAselilo. Postanak sela i poreklo otanovništva. — Najstarije porodice ovoga sela jesu od Sjenice. To su; Čulići po nadimku lČula“ sada: Mapkoviću i Pazarčevići (u Jovićskom Kraju i van krajeva, slave Đurđic; Đuričići, sada Živojnovići u Pavlovcu, Jankovići (u Jovićskom Kraju), Kuzmići u Pavlovcu, Stejiću (u Jovićskom Krajuj, Dakići (u Jovićskom Kraju), slavć Đurđic; i Petković (iz mesta Peštera u sjeničkom kraju), sada: Pivlovići (u Petkovićskom Kraju), Petrovići ili Ćerimovići u Pavlovcu, Dačići ili Ivanovići (u Petkovićskom Kpajv, Ivkovići ili Džudžići (u Petkovićskom Kraju), Milenići ili Lazareviću (u Petkovićskom Kraju), Đurići (u Paalovcu , Brankoviću (u Petkovićskom Kraju), Radosavljvići ili Uroševići u Petkovićskom Kraju, Cepdaroviću (u Petkovićskom Kraju). Bakalovići (u Petkovićskom Kraju), Čokići (u Petkovnćskom Kraju), Živanovići ili Milančevići (u Jovićskom Kraju, Milošičići u Pavlovcu svi slave Đurđic. Stare su porodice i Jovićani — došli iz okoline Đakovice Stara Srbija, od njih su Mirjanići (u Jovićskom Kraju). MU.IUHU/IU (u Jovićskom Kraju), Radojevi/lu u JoviKskom Kraju), Heuiufiu (u Jovićskom Kraju), Milićevići (u Jovićskom Kraju), Živojinovići (u Jovićskom Kraju), Đurkoviću (u Pavlovcu), Đakoviću (u Pavlovcu), Miloševići (u Pavlovcu i u Petkovićskom Kraju), Stankići (u Pavlovcu i u Jovićskom Kraju), svi slave Đurđic; Simeunovići — iz okoline Đakovice, od njih su Milovanovići (u Pavlovcu, Mulojeviću (u Pavlovcu), Radojičići (u Jovićskom Kraju), Radojkoviću [u Jovićskom Kraju), svi slave Đurđic; Davidoviću — iz okoline Đakovice (žive u Jovićskom Kraju, Pavlovcu i van krajeva), slave Đurđic; Maketiću — ne zna se, otkuda su doseljeni, od njih su Đušiću (u Jovićskom Kraju — Prnjavor), Maksimovići (u Petkovićskom Kraju), Radojeviću (u Jovićskom Kraju i van krajeva), Ilići (u Petkovićskom Kraju), Gajiću (u Pavlovcu i van krajeva), Milovančeviću (u Pavlovcu i van krajeva, svi slave sv. Vartolomeja; Vilimanci — ne zna se, otkuda su doseljeni, od njih su Stameniću (u Pavlovcu), Dabići (u Pavlovcu), Žarkovići (u Pavlovcu), Lukičići (u Pavlovcu), Đorđeviću ili Roboviću (u Pavlovcu), Đorđeviću ili Janjiću (u Pavlovcu), Popoviću ili Živkoviću (u Pavlovcu), Avramovići (u Pavlovcu), Popoviću (u Pavlovcu), Ivanoviću ili Brkići (van krajeva), Cumiću ili Čkaljiću (u Jovićskom Kraju), Vojinčevići (v Pavlovcu i van krajeva), svi slave sv. Nikolu. Za te porodice postoji predanje, da su se doselile pre 200 — 300 godina: Čulići, Đuričići i Petkovići — pre 300 godina, a Jovićani, Simeunovići, Davidovidovići, Maketići i Vilimanci — pre 200 godina. Ostale su se porodice po pričanju doselile pre 20—180 godina. Neke od njih vode poreklo od dovodaca. Kijačari iz Rajkovca (pre 180 godina), a starinom iz Visokih Dečana. Iz Rajkovca su dovedeni na imanje Gojko i Teofilo. Od njih su: Lukići (u Pavlovcu), Živkoviću (u Pavlovcu), Stevanovići (u Pavlovcu), Milivojevići (u Jovićskom Kraju), Radojkovići ili Gojkovići (u Cetkovićskom Kraju), Miletići (u Pavlovcu i u Jovićskom Kraju, svi slave sv. Stevana, Hešiću — iz Banata (pre 160 godina), od njih su Crnjići (u Petkovićskom Kraju), Ivanovići (u Petkovićskom Kraju), Ivkovići (u Petkovićskom Kraju), svi slave sv. Jovana. Muloševiću — iz užičkog okruga (pre 150 godina);predak im se oženio u selu i tu zaostao; od njih su Stepančevići (u Pavlovcu, Markovići (u Pavlovcu), Nikolići u Pavlovcu i u Joviskom Kraju), Spasojevići (u Pavlovcu i van krajeva), Mulanoviću (u Pavlovcu i u Jovićskom Kraju); svi slave Đurđevdan, Mujatoviću — od Sjenice (pre 140 godina), otkula su Čulići doselili njihova pretka Mijata kao svog srodnika. Od njih su: Milojkići, Milojevići, Nidžići (Butoniću), Antonijeviću, Škodrići, svi u Petkovićskom Kraju, a slave sv. Jovana, Epićeviću iz Sibnice (pre 100 godina), od njih su Muxajloviću Šainovići i Fišeklini (u Jovićskom Kraju i van krajeva), slave cv. Jovana. Munuću ili Milutinovići (u Petkuvićskom Kraju) i Puctiću (u Pavlovcu) — od dovodaca u Gojkoviće, slave sv. Nikolu. Đorđevići (u Pavlovcu iz Mavpova (Makedonija), otkuda im je predak došao i oženio se u selu; slave sv. Iliju. Petrović u Pavlovcu iz Trnova (pre 50 godina), slavi sv. Jovana. Žujović (U Petkovićskom Kraju) iz rudničkog okruga, slave sv. Arhanđela. Zubunjakovići ili Laziću (u Jovićskom Kraju) Crkvine vode poreklo od dovodaca u Gojkoviće. Najstariji kraj u selu jeste Jovićski Kraj ili Stara Koraćica. U tom su kraju Prnjavor severni deo Jovićskog Kpaja gde se ovaj dodiruje sa Paplovcem i Košuticom i selište (cpedina Jovićskog Kraja). Pre prvog ustanka pod Kara-Đorđem prvča se da je u ovome selu bila čuma, te se svi stanovnici razišli u Blagojevicu, na s. i. od Koraćice na putu u Mladenovac. Onda je, vele, u selu bilo 20—30 kuća. Ali kada su se seljaci Velike Ivanče počeli širiti i zauzimati njihova imanja, ovi se vrate i ponova se nastane na istome mestu, gde su i dotle bili: današnjem Jovićskom Kraju i u Pavlovcu. Petkovićski je Kraj docnije postao većinom od doseljenika dovodaca.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

9. 20. novembar 2017. u 10:58

   Vojislav Ananić

   Milan Kujundžić Aberdar

   Doktor filozofskih nauka deo života je proveo kao vojnik, a deo kao političar. Kao ministar znatno je unapredio školstvo
   Milan Kujundžić Aberdar je jedan od prvih srpskih filozofa, a bio je i vrlo svestran intelektualac, političar i državni službenik. Rođen je 1842. u Beogradu u brojnoj, imućnoj i obrazovanoj građanskoj porodici.
   Pravni odsek
   U rodnom gradu se upisuje na pravni odsek beogradskog Liceja. Tursko bombardovanje Beograda 1862. godine, posle čuvenog događaja na Čukur česmi, prekida njegove studije. On postaje desetar u srpskoj konjici, a po odlasku Turaka, zahvaljujući stipendiji koju je vlada dodeljivala omladini za studije na strani, prvu godinu studija filozofskih nauka završio je u Beču, drugu u Minhenu, treću u Parizu, da bi diplomirao na Oksfordskom univerzitetu. U Srbiju se vraća 1865. s diplomom i znanjem nekoliko svetskih jezika.
   Odmah dobija državnu službu u u Ministarstvu prosvete, a već sledeće, 1866. godine, preuzima katedru filozofije na Velikoj školi. Pored profesorskog poziva, aktivno se uključio i u politiku, zbog koje već 1867. ostaje bez posla. U to vreme postaje poznat i kao pesnik: objavljuje nekoliko knjiga, a izuzev nekoliko ljubavnih i vinskih pesama, sva mu je poezija rodoljubiva.
   Na katedru za filozofiju Velike škole vraća se 1873, a već sledeće godine postaje i prvi sekretar Narodne skupštine Srbije. Ratne 1876-1877. godine provodi aktivno u vojsci kao komandant baterije. U Upravu Srpske kraljevske akademije ulazi 1878, a njen redovni član postaje 1886. Bio je potpredsednik Narodne skupštine 1881-1882. godine, a odmah zatim imenovan je za poslanika Kraljevine Srbije u Rimu. Po povratku iz Italije nakon tri godine, postaje ministar prosvete. Na ovom položaju, 1886. i 1887. godine, bio je vrlo aktivan.
   Predškolski rad s decom
   Uveo je predškolski rad s decom, osnovao devojačke škole i devojačke radne škole, podigao je rang gimnazije na osam razreda, a Bogosloviju na rang više škole i učestvovao u donošenju Zakona o Srpskoj kraljevskoj akademiji. Spadao je u red boljih govornika kod Srba. Zbog bolesti je rano penzionisan, a umro je 14. novembra 1893. Dve godine pre smrti, testamentom je Srpskoj kraljevskoj akademiji zaveštao letnjikovac Zvezda na Topčideru i 1.500 dukata za njegovu opravku i održavanje.
   Posle smrti su, međutim, njegovi srodnici, u nameri da ospore testament, pokrenuli sudski spor, koji se razvlačio decenijama, pa je Zadužbina Milana Kujundžića Aberdara, formirana od novca dobijenog prodajom placa i letnjikovca, otpočela rad tek 1931. godine. Od 1931. do 1940. Srpska kraljevska akademija je dodeljivala godišnju nagradu iz ovog fonda za naučno delo, a takođe je iz sredstava Zadužbine pomagano pri izdavanju 117 knjiga biblioteke Posebna izdanja.
   Rodbina
   Dve godine pre smrti, Aberdar je testamentom Srpskoj kraljevskoj akademiji zaveštao letnjikovac Zvezda na Topčideru i sumu od 1.500 dukata za njegovu opravku i održavanje. Posle smrti su, međutim, njegovi srodnici, u nameri da ospore testament, pokrenuli sudski spor, koji se razvlačio decenijama, pa je Zadužbina Milana Kujundžića Aberdara, formirana od novca dobijenog prodajom placa i letnjikovca, otpočela rad tek 1931. godine

   Odgovori

10. 8. april 2019. u 11:20

    Vojislav Ananić

    BORČA

    Po jednom nedatiranom domovnom protokolu stanovnika Borče s kraja XVIII veka bili su stanovnici:

    Pavle Nestorov, Dimitrije Malenov, Prokopije Berić, Miladin Nikolajev, Mojsej Tomić, Emanuil Prešić, Lazar Stojkov, Pavel Rižić, Petar Ivanov, Kosman Ristić, Lazar Orlović, Adam Milin, Maksim Petkov, Lazar Dadić, Vasilije Popović, Mihail Marinkov, Šama Životić, Radivoj Srdanov, Konstantin Groza, Teodor Lung, Zaharije Mihajlov, Pavel Ludovan, Maksim Lalić, Stojan Cvetkov, Ilija Vesić; Grigorije Roman, Grigorije Petrović, Grigorije Miškov, Martin Paskulj, Ignjatije Stefanov, Vasilije Molfovan, Kosman Stankov, Pavel Daljin, Filip Radomirov, Toma Fišćan, Pavel Maksin, Ivan Jankov, Vasilije Brad, Leontije Perić, Sava Arsić, Živko Čokovan, Pana Turkov, Ivan Dragan, Ilija Krekić, Paul Sekešan, Živko Stojanović, Mihailo Đurčin, Gruja Karunc, Janov Živanov, Kosman Pejački, Petar Crvenkov, Maksim Čukur, Ivan Markuc, Ivan Nikodimov, Hristifor Aindreić, Avram Nedeljkov, Grigorije Krstić, Matija Kanački, Damjan Papkić, Dimitrije Josifov.

    (Arhiv Srp. prav. parohiskog zvanja u Borči. Po prepisu protonamesnika Đorđa Jovanovića).

    Izvor: SRBI U BANATU DO KRAJA OSAMNAESTOG VEKA, dr Dušan Popović, Beograd, 1955.

    Odgovori

    • 21. maj 2023. u 18:12

      Čokovan

      Stanovnici Borče većinom su pravoslavni Srbi koji su došli iz današnje Rumunije i Moldavije i nose prezime uglavnom po gradu ili opštini odakle su se doselili. Tako i moji preci koji su došli iz mesta Čakovo odakle je i Dositej Obradović. Vremenom se nekima prezime promenilo iz Čakovan u Čokovan. Kako i zašto nisam saznao. Probao sam da saznam koje su prezime nosili pre doseljavanja u Borču ali mi je sveštenik iz Temišvarske eparhije rekao da nije moguće. Znao je da mi kaže da su mesto Čakovo naseljavali Srbi iz Kuršumlije. Inače Borča po nekim istorijskim izvorima postoji više od pet vekova i jedno je od starijih sela u Banatu.

      Odgovori