Naselja Grada Beograda

249 komentara

1. 18. septembar 2017. u 14:17

   vojislav ananić

   Rogača

   Položaj. — Ovo je selo jugozapadno od Kosmaja, a po kosama s obe stane Rogačke Reke, koja se u izvorištu zove Tpecuja (potok), a dalje ispod sela Turija. S desne strane u reku utiču potoci Trojinac i Simeunovac, a s leve Male Tresije, Košarnik, Samac, Radovac, Lalinac, Lučne Jaruge, Gospodski Potez i Glogovac.
   Zemlja, paša i šuma — Zemlje za obrađivanje ima na mestima zvanim: Plandište, Brvanica, Lom, Drenje, Tavančić, Samac, Lupoglav, Rodovac, Drenjak, Kovijona, Spahijina Granica, Jendek, Glogovac, Turija, Kujanovac, Mešetin, Japundžinica, Dubrave, Rovine, Dučinsko Brdo. Mujnica, Krušik, Tresije, Begljučara, Rtovi, Poljana, Anđelikuša, Miloševica, Veliko Polje, Mekote, Parlozi, Međugorje, Velika Livada, Mađarsko Groblje, Mijajlovac, Mandrać, Kovčica, Tabakovica, Kotlin, Paunovo Brdo, Razvršine, Ornice, Selište, Brod, Ćavice i dr. Na nekima od tih mesta ima šume i paše. Kosmaj i Lupoglav prema Rogači bili su seoska svojina do pre nekoliko godina, ali su sada državni.
   Tip. — Selo se deli na ove krajeve: Arnautski, Pavića Kpaj, Kandića, Šijački, Jarinski i Debljački Kraj.
   U Arnautskom Kraju žive: Žujevići, Obrenovići, Oketići, Padoviću, Sankovići — svi su od jedne porodice; Mihajlo Milić; Gaja Srećković; Katiću; Radojković; Miloje Savić (kovač); Vasa Popović („Švaba); Radovan Radovanović (kovač); Čeda Hukolić i dr. U kraju Pavića su: Pavići, Moričići — jedna porodica; Katići; Timotijevići; Bogosavljevići; Popadići ; Borikiću: Pavlovići — Gegići; Dačić; Rakić i dr. U kraju Kandića su: Kandići, Vuica Blažić i Dača Milosavljević i dr. U Šijačkom su Kraju: Milosavljevići, Švabić—Jovanović, Seljančevići, Bujagići, Blažić, Ivkovići. Stojkovići, Sugarčići, Cvetkovići, Čekići, Čamdžići (Pavlovići), Miloje Pavlović — Dževrljić i dr. U Jaranskom su Kraju: Platonići, Todopović, Jaranovići, Aćimovići i dr. U Debljaku su: Jaranovići, Antonijevići, Mišići, Oketići, Bložić, Petar Radosavljević — Krnić i drugi.
   Škola i crkva su na sred sela između Šijačkog i Jaranskog Kraja.
   Ime. — Ne priča se ništa o imenu sela, a krajevi su, izuzev Debljački, prozvati po prezimenima porodica u njima.
   Starine. — U selu postoji naziv madžarsko groblje i selište. Za selište se priča, da su tu nekada stanovali Cigani, pa se odatle razišli i od tada ostalo ime selište.
   U kraju sela pod samim Kosmajem ima razvalina od manastira Tresija.
   Postanak sela i poreklo stanovništva. — Priča se, da su u selu starinci ove porodice: Čekići, Katići, Milosavljevići,Pavići, Antonijevići, Stojkovići, Jaranovići, Starinčevići (Pavlovići,) Platonići i Todorovići, Za ostale se porolice zna, otkuda su doseljene. Žujovići, Oketić,. Obrenovići i Mišiću — poreklom su od Sjenice iz sela Korita. Katići su ih nastanili na mestu, gde su im danas kuće — pod Kosmajem a s obe strane potoka Male Tresije. Preci su njihovi, doselivši se u ovo selo u početku čuvali Katićima ovce, a Antonijevićima svinje. Zovu ih „Arnautima“. I porodica Bankovići poreklom je od Sjenice, iz sela Šaronje. Kandići su doseljeni iz jugoistočne Srbije (od Niša). Otuda su i: Cvetkovići, „Bugari“, Bugarčiću i Ivkovići. Aleksić („Cincarin) — od Prizrena, Pavlovići („ Švabić“) — „iz preka”. Otuda su i Vasa Popović („Šva6a); i Stošić Milan, i dr.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

2. 18. septembar 2017. u 14:29

   vojislav ananić

   Drlupa

   Položaj. — Ovo je selo po nekoliko kosa između Turije i Sibničke Reke.
   Tip. — Selo je vrlo razbijeno, razbijenije no Rogača.
   Starine. — U ataru ovoga sela postoji selište, gde je bido selo, koje je po pričanju »ćecap“ uništio. Na mestu Slatini priča se, da je bila za vreme Madžara varoš Zanoga. Onda je, vele, na reci bilo 9 valjavica. U selu postoji madžarsko groblje.
   Postanak sela i poreklo stanovništva. — Najstarije su porodice (starinci) u Drlupi ove: Sirkovići, Ljubičići, Savići i Blagojevići (ista porodica), Paunovići i Gačići. Octale su porodice doseljenici. Dragovići — iz Dragana (kačerski srez) Matići — iz Bihora, otkuda im se doselio predak Milovan, koji je, vele, imao 12 sinova i bio knez u selu, a kada se doselio. Naišao je na Sirkoviće i ostale stare porodice, čije su kuće bile na daiašnjem selištu. Priča se, da je od porodice njihova pretka Milovana, kada je Ćesar uništio ovo selo, ostalo samo jedno dete Kostadin, koji se skloni u Nemenikuće, gde je odrastao i docnije, oženivši se, imao sina Stojadina, a ovaj Matu. Iz Nemenikuća Mata ode u Rogaču, a iz Rogače, doznavši za svoju starinu, ode u selo Drlupu, gde je čuvao goveda i tek, kada je bio u 40. godini, oženi se devojkom iz porodice Dragovića i rodi 4 sina. Od njega su, vele, današnji Matići. Slava im je sv. Trifun. Pozniji su doseljenici: Lazići (2 k.) — iz sela Ponora (nišavski srez); Antonije „Bugarin“ — svakako iz novooslobođenih krajeva; neki su se doselili iz Pinosave i dr. mesta.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

3. 18. septembar 2017. u 19:04

   vojislav ananić

   Veliko Selo

   Položaj. — Selo je s obe strane Veliko-selsko: Potok gde ovaj počinje teći ravnicom Ključ. Glavni je deo sela s leve strane Potoka. Neke su kuće pored i blizu seoskoga puta koji vodi duž Potoka, neke su dalje od puta pod brdom Vukojevim Valogom i pod Belom Stenom, a najviše ih je s leve strane Potoka na ravnici Ključu. Kuće s desne strane Potoka jesu u podnožju Tpapinog Brda, a prema Potoku i ravnici Ključu.
   Dunav pri nadolasku plavi sva seoska imanja, koja su pored Dunava, a ispod sela. Za vreme poplave voda dopire i do KRAJNJIh seoskih kuća prema Dunavu.
   Stanovnici u selu piju vode iz bunara i sa dva izvora Kladanac (najstarija voda) i Bunarče. Po polju su poznati izvori Ladna Voda, Čagljanska Voda (prva voda), Vodica i dr. Poslednji izvor stanovnici smatraju za lekovit.
   Klima je kao i u okolnim selima, ali vele nije tako zdrava jamačno zbog mnogih baruština pored Dunava.
   Zemlja, paša i šuma. — Zemlje za obrađivanje stavovnici imaju po malo između mala i pojedinih grupa kuća u malama ali je većinom van kuća, oko sela, a na mestima zvanim: Lap, Čagljane, Nikino Brdo, Samar, Seinovac, Vukojeva ?, Bela Stena, Vinogradi, Slanačko Brdo, Trapino Brdo, Kamarište, Veliko Brdo, Veliki Lug, Lokva, Ošljane, Mlačka Greda (livade) i dr.
   Utrine ovo selo nema. Malo seoske ispaše imaju stanovnici na mestu Lapu. Šume nema. Drva nabavljaju kupovinom sa Čagljanca
   Tip. – Selo se deli na Gornju, Donju i Petransku Malu. Gornja je Mala prva odozgo kada se ide niz Potok. Ona je sa strane Potoka do kuća oko mehane i škole. U njoj se nalaze grupe kuća, koje se imenuju po prezimenima u njima. To su ove grupe kuća: Todorovića. — s desne strane Potoka, a na podnožju Trapinog Brda; Marinkovića — s leve strane Potoka, duž puta do mehane; Vukojevića — na podnožju orda Vukojeve Valoge; Gobeljića i Marića — blizu kuća Vukojevića, prema školi; i Padojevića oko mehane. Donja je Mala ispod Gornje Male, s obe strane Potoka, odakle ovaj teče ravnicom. U njoj se izdvajaju dosta neznatne grupe kuća : Škodrića i Đurđevića razdvaja ih sokak, Puctića (Nazlunovića), Belčevića, Dimića i Popovića. Petranska je Mala na podnožju Trapinog Brda, a prema Dunavu. Kuće su duž seoskoga puta, većinom u blizu.
   Grupe su kuća razdvojene imanjima — njivama onih stanovnika, čije su tu kuće. Rastojanje je između tih grupa, kao i gde gde između kuća pri okrajcima sela (prema Slancima) 150—250 koraka. Rastojanje između kuća obično je 20—30. gde gde 30—60 koraka. U selu ima oko 200 kuća, a pre bežanije (1813 g.) bilo je oko 10 k. Zadruga je ranije bilo mnogo, a sada ih i nema. Ima samo 2 — 3 porodice sa od prilike 20 ljudi u kući.
   Selo ovo spada u red sela zbijenoga tipa. U Donjoj Mali gotovo sve su kuće zbijene, a u ostalim dvema raspoređene su većinom po grupama. Donja je Mala sva u ravnici, a Gornja i na podnožju pomenutih brda, gde nije prava ravnica, te je ta razlika u položaju uzrok, da i selo nije u svima delovima istoga tipa.
   Ime. — Kada je selo bilo pored Dunava na mestu Čagljanima zvalo se Čagljanac, a od kada je na današnjem mestu zvalo se najpre Hovo Selo, pa potom Veliko Selo.
   Starine. — Na mestu Čagljavina, u ravnici pored Dunava, priča se, da je bilo madžarsko selo Čagljane, po pričanju nekih onda kada je Višnjica bila grad — kada Beograd nije postojao. Priča se u o madžarskom groblju, koje je bilo na Čagljanima a i kod današnjih seoskih kuća iskopavali su kosture i vadili kamenje, te vele, da je i tu bilo madžarsko groblje. — Današnje je selo bilo najpre u Čagljanima i avalo se Čagljanac. Neki to mesto nazivaju selište, ali ređe, obično se čuje naziv Čagljane, te neki i ne znaju za selište u ataru ovoga sela.
   Postanak sela i poreklo stanovništva. — Najstarija porodica u ovome selu jesu Negini, po starom preaimenu, a sada Nedeljkovići, slave Sv. Arhanđela Gavrila. Oni su bili u Čagljancu i za njih se ne zna, da su došli: vele, da su »starosedioci. Stare su porodice i: Mišajlovići, po starome prezimenu Paunovići, slave Sv. Jovana; Mapući (4 k.) i Jovičići, slave Vrače; Uzunovići po starome prezimenu, a sada Aleksići; Crnkići — Sv. Nikolu; Latinkići (3 k.) — Sv. Nikolu ; Šalavardiću (1 k.) — slave Sv. Jovana; Kolarovići (2 k. — Sv. Iliju: Dimići (4 k.) — Sv. Vartolomija.
   Svi su ostali stanovnici pridošli. Za mnoge se ne zna. odakle su doseljeni. Živići, sada Jablanovići (5 k.) — sa Kosova, slave Sv. Iliju. Od njih su i Karamučići ili Đorđevići. Perišići — iz Selevca (okrug smederevski), došli im pradedovi. Gobeljići — iz Mutnice (blizu Paraćina), slave Sv. Nikolu. Nikolići (6 k.) —od Prokuplja slave Sv. Stevana. Škodrići (11 k.)
   — slave Sv. Luku, ne zna se, otkuda su: neki misle, da su poreklom iz Stare Srbije a neki iz okoline Skadra. Petranići ili Lazarevići od Niša, došli u doba Kara-Ćorđa; slave Sv. Jovana. Miloševići (4 k.) — iz Ritopeka, slave Sv. Nikolu. Belčevići (3 k.
   — iz Lipa (okrug smederevski), slave Đurđic. Todoroviću (6)k. iz Stare Srbije, slave Sv. Jovana. Vukojevići (4 — 5 k. — iz Velike Plane, slave Sv. Nikolu. Belo-Đorci (4 k. — slave Petkovaču, poreklom iz Stare Srbije. Puctiću — Nazlunovići (5 k.) od Prilepa, slave Sv. Nikolu. 3dpavkoviću 3 k — preci im vojevali uz Kara-Đorđa, slave Sv. Arhanđela. Marinkovići („Bivoljarski”) — od Bitolja, slave Sv. Stevana. Avpamoviću (2 k.) — iz Grocke, slave Sv. Panteliju. Padojeviću (3 k. — slave Sv. Arhanđela, ne zna se otkuda su. Jovanovići ,5 k. — od Niša slave Sv. Nikolu. Otuda se doselio deda Jovan, koji je ostavio sinove Antu i Stojana; Antin je sin starac Toma Jovanović (76 godina). Redžići (4 k.), slave Mitrov Dan — poreklom iz sreza gročanskog. Đokiću (3 k.) — od Niša, iz sela Merošine. Slave Đurđic. Đurđevići (3 k.) — od Niša, slave Sv. Nikolu. Kostići (2 k.), slave Sv. Atanasija, ne zna se otkuda su poreklom. Krstiću (2 k.) — od Niša, slave Sv. Arhanđela. Radosavavljevići (Sima, 2 k.) — iz Resave, slave Đurđic. Marinkovići ili Đopuću 3 k.) — od Niša, iz Malče, slave Sv. Nikolu. Markovići (2 k.) — slave Sv. Nikolu: teško da nisu od Niša. Ivanovići (3 k. ) — slave Sv. Alimpija, ne zna se, otkuda su: vele, da su »iz bliza“. Cvetkovići (1 k.) — od Vidina, slave Mitrov Dan. Pistićevu ili Nićivorovi (2 k.) — slave Đurđev Dan, misle, da su iz Banata. Tadlejići (3 k.)— „iz preka“, slave Đurđic. Cvejići ili Dragini (3 k.) — iz Begaljice, otkuda im je došao predak u ovo selo ženi u kuću. Mojsilovići — Petrovići („Sviračevi”, 2 k.) — iz okoline Pančeva, slave Sv. Nikolu. Matići (3 k.) — od Niša, slave Sv. Alimpija. Pavlovići ,“Vrancuzovi“( 3 k.) — slave Đurđic, ne zna se otkuda su: predak im Ilija „Vrancuz“ bio u Francuskoj, te se zovu i Vrancuzovi. Petrovići (1 k.) — iz Lugavčine (okrug smederevski), slave Sv. Arhanđela, zovu ih i Dugalije. Stojanovići (2 k.) — iz vBugarske, slave Sv. Nikolu. Anastasijeviću (3 k.) — iz Mirijeva, slave Sv. Arhanđela. Živanovići ili Dunđerski (1 k.) — od Niša, slave Sv. Alimpija. Paunoviću (1 k.) — ne zna se otkuda su („domorodci” . Miletići (1 k.) — slave Sv. Arhanđela Gavrila, vode poreklo od dovodca u jednu od kuća Petranića. Ranković Stevan — iz Ivanče, slavi Sv. Iliju (1 k.) Antonović Jefta (2 k.) — iz Srema, slave Đurđevdan. Živanović Đurđe (1 K.) — iz preka, slave Sv. Arhanđela. Davidovići — iz okruga kruševačkog, slave Mitrovdan. Midosavljević Živan — iz Pančeva, slavi Sv. Stevana. Marinković Milan — poreklom iz Like, otkuda mu je došao otac Mita, koji se prizetio u Marinkoviće, primivši njihovo prezime i slavu Sv. Stevana. Lukići (1 k.) — Banaćani, slave Đurđic. Miloševići (6 k.) — od Tetova, otkuda se doselio (pre 50 godina) Triko, dovevši otuda četiri sina; slave Mitrovdan. Tumić — iz Banata (Pančevo). Cy6otiću — iz Banata, slave Sv. Nikolu. Dimović Micko — od Prilepa, iz sela Latova, slavi Mitrovdan. Živanovići — iz Banata slave Petrovdan. Pettković Dimitrije — došao pre 20 godina iz Šapranca (Vranje , gde je bio užar. Mapuć Mijajlo — iz Tikveša, bio dunđerin. Despot Stojković — iz Poreča (Makedonija , slavi Sv. Nikolu; zaostao kao dunđerin. Doseljene su, ali se ne zna otkuda, i ove porodice: Kostići (3 k.) — Sv. Nikolu; Hajdiću 3 k.) — Sv. Nikolu; Byjučiću (2 k.) — Sv. Nikolu; Tomiću (2 k.) — Sv. Arhanđela; Stojkovići (2 K.) — Sv. Luku; Tanackovići 1 k. — Sv. Tanasija; Radivojevići (1 k.) — Đurđic; Markovići (1k.) Sv. Nikolu; Kpctić (1 k.) — Sv. Stevana; Rajković Blagoje Sv. Nikolu.
   Svi su se stanovnici u govoru i nošnji izjednačili: govor je pravilan, a nošnja je (ženska; šumadijska nose se konđe i dr.). Priča se samo, da je ranije bilo razlike u govoru i nošnji. Doseljenici iz istočnih, južnih, a naročito jugoistočnih srpskih zemalja izdvajali su se po govoru i nošnji od ostalih, kao što se i danas u Višnjici opaža kod starije generacije: »pola sela jedan ruvet, a pola drugi“. Što danas toga nema u ovome selu jamačno je glavni uzrok taj, što su ovde bili u većini doseljenici iz južnih, jugozapadnih, severnih i severozapadnih srpskih zemalja te su se sa njima ostali doseljenici, koji su u manjini, brzo izjednačili. Po tome izgleda, da starinci i svakako veći deo porodica nepoznatog porekla, nisu iz istočnih i jugoistočnih srpskih krajeva, jer tek s njima glavni deo stanovništva ovoga sela čine doseljenici iz j.-z., s. u s.-z. srpskih zemalja.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

4. 19. septembar 2017. u 05:24

   vojislav ananić

   Rušanj

   Položaj. — Ovo je selo s leve strane Topčiderske Reke i po položaju je slično sa Resnikom i Pinosavom, koja su sela po kosama, što se od Avale prema s.i. pružaju.
   Stanovnici vode piju sa bunara i izvora od kojih su poznati: Šareni Izvorac, Zobnjak, Delarov Izvorac, Starčeva Boda, Bolja, Rnjakovac i dr.
   Zemlja, šuma i paša. — Zemlja je za obrađivanje oko sela, a mestimice i oko Kyća.
   Oko sela ima dosta i šume, naročito po stranama dolina. Utrina je seoska prostrana i po njoj ima šume (sitnej i paše. Na ovim je mestima: Otavici, Golom Brdu, Kurjakovcu, Joksimovicu, Goletnoj Poljani, Ravnom Gaju, Ševaricama i dr.
   Tip. — Selo je razređenog tipa. Izdvaja se srednji deo sela i krajevi: Hrvatski i Bošnjački.
   U srednjem delu sela žpve; Ružići (17 k.), Vrcići (14 k.), Caacojeeuću (20 k.), Milićevići (7 k.), Todoroviću (15 k.), Marinkoviću (2 k.), Živkovići (1 k.). Stefanovići (1 k.). Miloradovići (8 k.). U Hrvatskom su kraju: Tomići (13 k.) Drobnjaci (4 k.) Delarovići (9 k.), Petrovići — „Hrvati“ (4 k.), Ružići (3 k.. U Bošnjačkom su kroju do škole): Vrcići (1 k.), Đakovići (1 k.), Davidoviću (1 k.), Vukićevci (4 k.), Petrović (1 k.), Padović Steva. Byjanović (1 k.), Malbašić Stojan (1 k.), Uroševići (I k.), Ctojkovići (1 k.), Kodići (od Vrcića), Petrović (1 k.j.
   U selu ima oko 140 kuća: u srednjem delu sela oko 86, u Hrvatskom Kraju oko 34 i u Bošnjačkom oko 1b kuća.
   Ime. — Selo, koje je postojalo pre današnjeg sela Rušnja zvalo se Veliko Selo a ime selu Rušanj po pričanju nekih postalo je po tome, što je zemljište, gde se selo, zbog kiše jako oburvava, ruši. Neki opet vele, da je selo prozvato Rušanj zbog rušenja kuća, što je bilo za vreme neke bežanije pod Turcima. Krajevi su prozvati po nazivu zemalja otkuda su doseljeni stanovnici u njima: Bošnjački — po Bosni, a Hrvatski — po Lici koja je južno od Hrvatske.
   Postanak ovla i poreklo stanovništva. — Hajstariji su u ovome selu Vukićevci, koji su poreklom sa Kosova, od Vučitrna, otkuda im se još pranded doselio. Tamo su, vele, imala mnogo stoke, oko 700 ovaca, koje su čuvali u planini gde su imali 7 čobana. Kad je jedan od Vukićevaca pošao kući, da donese „zairu” u planinu, salete ga psi arnautski, te ovaj ubi jednog psa, na što pojure za njim Arnauti. Ovaj ubije dvojicu pa sa ženom i petoro braće, pobegne. Na Javoru pređu v dolinu Morave i nastane se u selu Kurilovu, (sada Gradac, u starom karanovačkom srezu), gde su kratko vreme (2—3 meseca) probavili Odatle ih, vele, preteraju Nemci u Nemačku. otkuda se docnije vrate i nasele na današnjem selištu sela Rušnja. Tu su živeli u kućama „busarama” i „lubaricama“. Tih je kuća bilo 7 u njima su živeli samo »Kosovci« — sve „Arnauti“ — KOJI su docnije prešli na današnje mesto. To je danas jedna od najvećih porodica u Rušnju. U nju spadaju sem Vukićevaca, Milićevići- Čučulići (oko 20 k.), Todorovići, Jocići (3 k.), Uroševići, Mipkovići, ali su se već izrodili. Svi slave Đurđic.
   Ostale su se porodice doselile posle njih. Ružići su — od Novog Pazara (deda im bio seiz uz Laudana, a doselio im se praded), slave Mitrovdan. Vrciću (oko 20 k.), a po starom prezimenu Milovanovići — došli sa Kosova, gotovo u isto vreme , kad i prvi Kosovci, slave sv. Todora. Petrovići — „Epe“ poreklom od Novog Pazara („iz Arnauske“ , a ovde došli (dedovi im) iz Morave; predak im služio u Vukićevaca pa potom doveo ženu i načinio kuću; ima ih oko 5 kuća, slave sv. Nikolu. Najpre su, vele slavili Petkovaču, pa su zbog ubistva nekog Turčina promenili slavu. Caacojeviću (oko 20 k.) — od Sjenice, otkuda im se doselpo praded (čoveku od 70 god. slave sv. Nikolu. Delarovići (6 k.) iz Bosne, otkuda su im se doselili dedovi (Delar Filipović, Jovan Filipović, slave sv. Alempija. Tomiću ili Milosavljevići (oko 10 kuća) — iz Bara (okolina Kragujevca), te ih zovu „Baralije“, slave sv. Vasilija. Mitrovići (5 do 6 k.) — iz Dalmacije »Dalmatinci“, došli im pradedovi; preci im bili poznati sa svoga junaštva, slave sv. Alempija. Letroviću (oko 3 k. — iz „krvave“ Like („Hrvati“), slave sv. Jovana. Đakovići 2 k. iz Bosne, došli pre 40 god. slave Đurđevdan. Stanković Milan — iz Bosne pre 40 godina gde se i rodio ( Podrinje ), slavi sv. Trifuna. Drobnjaci (4 k.) — iz Vukosavaca, otkuda im se deda doselio pre 70 godina, te nisu bili za vreme bežanije 1813. g. slave Đurđev dan. Marinković (1 k.) doselio se pre 50 godina, slavi Đurđevdan. Živković, došao pre 50—60 godina iz Morave, slave sv. Nikolu. Petrović Stevan — iz Pinosave; došao ženi na imanje pre 40 godina, slavi sv. Alempija. Stevanović Radivoje — iz Dalmacije ppe 40 godina , slavi Mitrovdan. Pantelić Stevan — iz Sremčice došao na imanje (pre 30 godina , slavi sv. Nikolu. Đorđević Lazar — od Bitolja, bio dunđerin pre 30 godina: u selu, pa tu zaostao, slavi sv. Nikolu. Dokić Jelesije — iz Pinosave iz porodice Radosavljevića, došao na imanje Rankovića, slavi Mitrovdan. Davidović — iz Bosne, slavi sv. Nikolu. Malbašić Stojan — iz Bosne, slave Đurđic. Živković — iz Srebrnice Bosna, slavi Đurđev dan. Đorđević Lazar — došao pre 7—8 godina, sdavv Đurđevdan. Stojković Dimitrije — iz Bugarske pre 30 godina, slavi sv. Nikolu. Đura Fak — „Rvat“, skoro došao, slavi sv. Todora. Ristić Milan — od Pirota (iz sela ispod Deščanog Kladanca), skoro došao, slave Todorovu Subotu. Vukadinović Milan — iz Pinosave, došao pre 5—6 godina; slavi sv. Nikolu. Mehandžija je — od Bitolja.
   Atar je ovoga sela prema ostalima dosta veliki, ali ipak nema mnogo novijih doseljenika (zemljoradnika, jer — vele — zemlja nije tako plodna kao u nekim obližnjim selima.
   Selo je ovo bilo najpre na mestu selištu ili starom selu. Tu su bile kuće najstarijih porodica ovoga sela: onih 7 busara, u kojima su živeli Kosovci. Odatle su ih docnije pomestili Turci na mesto, gde je danas selo.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

5. 19. septembar 2017. u 06:04

   vojislav ananić

   Zuce

   Položaj. — I prema i. Avala se pruža blago, ima duge kose, između kojih teku potoci, od kojih su tri najznatnija: Gleđevac, Vranovac i Konopljište. Po kosama između dolina tih potoka rasturene su kuće sela Zuca.
   Tip. — Selo je razbijeno, u glavnome podeljeno na dva kraja: Brđane i Repnicu. U Repnici se izdvajaju još dva manja kraja: Drenjaci i Donja Mala. U selu ima oko 80 kuća.
   Ime. — 0 postanku imena Zuca, kao i Vrčina i Ripnja, u narodu postoji ovakvo domišljanje. Za vreme Turaka sela su se, vele, često pomeštala s jednoga mesta na drugo. Jednom dođe spahija i upita: „0vde je bilo selo?“ Na to mu odgovore : »I na onom brdu zucau, onamo vrčau, a tamo ripau“. Od toga „zucau“, „vrčau” i „ripau“ i sela su prozvata: Zuce, Vrčin i Ripanj.
   Starine. — U ataru ovog sela na dva mesta postoji madžarsko groblje. U ovome selu postoji i mesto, zvano staro selo, gde, vele, nije bilo stalno selo, no samo zbeg za vreme Turaka. Blizu sela poznaju se tragovi starog Kragujevačkog Druma. Na mestu Gleđevcu izoravaju starine: ralice i dr.
   Postanak sela i poreklo stanovništva — U ovom selu ima nekoliko starih porodica, za čije se poreklo danas ne zna. To su: Dorčići, po starom prezimenu, a sada se zovu u Bugarski po tome, što se u njih prizetio neko iz Bugarske. slave sv. Jovana; Trivunovići (8 k.), koji se zovu i Markovići, slave Đurđev dan ; Rajkovići (6 kuća) koji se zvali Providžalovići — slave sv. Arhanđela; Neškovići (2 k.) — slave Đurđev dan; Bankovići (1 k.) Đurđev dan. Ostale su se porodice doselile. Prvi su, vele, doseljenici Drenjaci (6 kuća; — od Drenja ? , došli pre Kara-Đorđa, slave sv. Alimpija. Antonijevići (7 kuća) — „Ere“, poreklom iz Bihora, predak im najppe bio u Goračićima gde se oženio, pa odatle došao u Stepašinovac, a odavde u Zuce. Onda je u ovom selu bilo oko 14 kuća, koje su bile u potoku Vranovcu, odakle su docnije pomeštene na današnja mesta. Slava im je sv. Arhanđel. Radosavčevići (1 k.) — iz Goračića; predak im najpre služio u selu kod Neškovića, pa potom doveo svoju 6paćy. Vukašinovću (4 k.j — iz Guberevaca, slave sv. Arhanđela. Stevanovići a po starom prezimenu Matejići — vode poreklo od dovodca iz nekog kosmajskog sela; pravi se Stevanovići izgubili; slave sv. Nikolu. Petrovići (1 k.) — vode poreklo od nekog Petra Barke koji je bio hajduk, slave sv. Nikolu. Mulueojević Ilija — iz Gruže, bila najpre tri brata i kod njih bio hajduk Petar Barka; doseljeni još pre Kara-Đorđa; priča se da su bili čuveni junaci. Cpacojević Pavle (1 k.)— od Užica, bili u selu još za vreme bežanije 1813. god. , slave sv. Jovana. Jovanoviću 3 kuće iz Barajeva, došli pre bežanije 1813. god. slave sv. Nikolu. Hešiću (3 kuće, — iz „niševačko“, došli pre bežanije (Neša »Bugarin“,slave sv. Nikolu. Vukašinovići — iz Guberevaca, slave sv. Arhanđela. Sakuljani ili Ivanoviću (3 k.) — iz Sakulje smederevski okrug, slave sv. Arhanđela. Vladisavljevići 2 kuće iz Bosne, slave sv. Nikolu. Kuzmanović Ivan — iz Vrčina, slavi sv. Nikolu. Milosavljevići (1 kuća) — iz Goračića (pre 60 godina), slave sv. Nikolu. Ctevanović (Milutin) — iz Goračića (pre 50 godina), slave sv. Nikolu. Matić Vladislav (2 k.) iz Bosne (preko Drine), došli pre 40—50 godina, slave sv. Nikolu. Đurić Vasilije (2 kuće) — iz Bosne (pre 40 godina), slave sv. Alimpija. Karaklajić Gliša (3 k.) — iz Šarenika ppe 40 godina), slave sv. Nikolu. Nešković Todor — iz valjevske nahije, došao pre 40 godina, slavi sv. Arhanđela. Mihajlović (1 kuća) — od Ivanjice (pre 30—40 godina), slave sv. Lazara. Ignjatović Stevan — iz sela Kapeljevca (pre 30 godina), bio je najpre dunđerin u selu, slavi sv. Nikolu. Stojanović Bogdan — doselio se za vreme drugog rata 1878. god., slavi sv. Nikolu. Stefanović, po starom Mitrići (1 k) – iz Atenice; predak je najpre bio u Resniku, pa odatle prešao u Zuce; slave sv. Arhanđela. Kolarovići po starom, a sada Mihajlovići Radojica – došli iz Ripnja ppe 50 godina , a starina im je iz Koprivnice blizu Niša, slave sv. Nikolu. Nikolić Krsta — iz Krčimira (pre 40 godina), bio kolar u selu, slavi Petkovaču. Obradović Đura — od Senja u Dalmaciji (pre 40 godina , slavi sv. Jovana. Škorić Nikola — vojni begunac (iz otočke regnmente, došao pre 20 godina, slavi sv. Nikolu. Stanić Petar — iz Čegrovca srez lužnički , doselio se pre 50 godina, on je mehandžija u selu. Milunović Petar — od Dubice do Senja; slavi sv. Arhanđela. Cavić Ilija — iz Brusnice do Gornjeg Milanovca, slavi sv. Tomu; došao npe 20 godina. Bogdanović Stojadin — iz Velikog Bonjinca blizu Vlasotinaca , slavi Petkovaču, došao pre 10 godina kao zanatlija, Trajković Veljko — od Bitolja, bio kamenorezac, slavi sv. Alimpija. Od Bitolja je i Kitanović Stojan, slavi Vavedenje. Vučković Života — iz Resnika, slavi Đurđic. Marković Stanko — iz Ripnja iz porodice Čarapića, slavi Đurđic. Golubović Aranđel — iz Crvene Jabuke pirotski okrug , pre 10 godina, slavi Đurđevdan. Najnoviji doseljenici iz Makedonije i jugoistočne Srbije došli su kao dečaci sa majstorima, pa se u selu prizetili, klo i svi ostali iz okolnih sela. To su nagonice, kako ih ovde zovu.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

6. 19. septembar 2017. u 09:47

   vojislav ananić

   Ritopek

   Položaj. — Selo je pored Dunava. Kyće su između omanjnh glavičastih uzvišenja, kojih tu ima, a i dalje od Dunava uz kosu.
   Zemlja i paša. — Zemlje za obrađivanje stanovnici ovoga sela imaju na mestima zvanim: Poljana, Majdan, Purine Pojate, Ristin 0bor, Tatin Prokop, Suvo Plandište, Pasuljište, Žežnica. Sajinovac tu bili vinogradi, Livadice, Kal, Cerje, Mostine, Plavince, Maklica i dr.
   Na nekima od tih mesta ima i po malo paše, a u šumi stanovnici ovoga sela oskudevaju, mada je ranije bilo mvogo šume. Lipovica je bila nekada sva pod šumom. To je bila utrina sela Ritopeka.
   Tip. — Selo se deli u tri dela: Sred-selo, Gornju i Donju Malu. Sred-selo je između dve glavice oko crkve i mehane. Kyće su zbijene kao u selima pravoga zbijenoga tipa, ali nema pravilnih ulica. Po stranama kose nalaze se Donja i Gornja Mala. Donja je Mala razređenog tipa, a Gornja se u mnogome približuje selima razbijenog tipa. Starine. — U ataru ovoga sela postoji Crkvište. Stari novac i dr. nalaze na mestu Vodicama, u Plavincu i dr. Današnje je selo promenilo nekoliko položaja: po pričanju nekih tri. Priča se, da je bilo na mestu zvanom Dugačke Njive, zatim kod Vodica, pa kod Plavinačkog Potoka.
   Postanak sela i poreklo stanovništva. — Ovo je jedno od najstarijih sela u okolini Beograda. Ima u njemu starijih porodica, za čije se poreklo ne zna, te se smatraju za starince, mada u stvari to nisu, jer se pored toga priča, kako u ovom selu nema domorodaca — kako su svi doseljeni.
   Najstariji su po pričanju Putnikovići (7 kuća), za koje se ne zna, otkuda su doseljeni; pričaju neki, kako su ih dirali, da su „Latini“; slava im je sv. Alimpije. Stara je porodica bila i Jove Palamige, od koje danas nema nikoga. Priča se da su u selu živeli, a danas ih nema, Čelikovići, čiji je predak bio Crni Živan. Zatim stare su porodice: Miloševiću — slave sv. Nikolu, Uroševići — sv. Alimpija, Kaldišići, Šiljini i drugi.
   Za sve ostale porodice u selu zna se otkuda su doseljene. Markovići — sa Kocova otkuda se zbog zuluma krenuo Marko Marković otac starcu od 100 god. najpre dođu u Dražanj, gde nisu dugo ostali jer tu ubiju spahiju pa dođu u Ritopek; slave sv. Mratu. Petrovići su takođe sa Kosova, slave sv. Nikoly. Matejiću (2 kuće) — iz Ropočeva (kod Kosmaja) slave sv. Arhanđela. Vučkovići 4 kuće; iz Ivanče, slave Đurćevdan. Baštovanoviću 5 k.) — iz »Šopluka“ slave sv. Nikolu. Pantiću 6 k.) — „Šumadinci”, iz Barajeva, neki za njih vele, da su prvi kolac pobili u selu; slave sv. Nikolu. Živanovići 4 k. — od Leskovca Živan Torlak , slave sv. Arhanđela. Sapundžići — poreklom iz Hercegovine, a pre no što su došli u Ritopek, bili su u Brčinu i u Zaklopači. Stevanovići — od Prokuplja, slave Petrovdan, Nikolići 5 kuća — iz Šumadije iz sela Stojnika, slave sv. Tomu.Mladenoviću 2 kuće — od Leskovca, slave sv. Nikolu. Pejčići mehandžije — Nišlije, slave cv. Jovana. Bogojević Nikola mehandžija, — od Kičeva. Iz Makedonije je i pop-Trajko, koji popuje u ovom selu, Stanisavljevići (3 k.) — iz Malog Požarevca, slave sv. Nikolu. Jankovići — iz Begaljice Janko Vlah , predak im je bio tuvegdžija, slave sv. Alimpija. Tpajiloviću — „iz preka“, slave Veliku Gospojinu. Lukiću (5 k.) — iz Begaljice, slave sv. Trivuna. Muriću — iz Landola (u okrugu smederevskom:, slave Đurđic. Mošići (1 kuća) — iz Guberevaca (srez kosmajski), slave sv. Jovana. Jovanovići Ctojanacj — od Prilepa, slave sv. Nikolu. Jovanović Jefta 1 Kyća — iz Beljine slave sv. Nikolu. Mutanoviću — iz Stare Srbije (ča-Sima), slave sv. Nikolu. Pavlovići — iz Starčeva, slave Đurđic. Matejiću (Života — iz Dolova (Banat) slave Veliku Gospojinu. Todoroviću, a sad Glišići — iz Opova, slave sm. Sergija. Muriću (2 k.) — iz Slanaca, slave sv. Stevana. Stefanoviću (1 k.) — iz Bela Potoka od porodice Čarapića, slave Đurđic. Dimović (1 k. — iz Bavaništa (Banat), slavi sv. Vaptolomija. Byjuć — iz Starčeva, slavi Malu Gospojinu. Stojanoviću — vode poreklo od Adama (Adolfa), koji se kao kovač doselio iz Vojvodine, pa se ovde i pokrstio, slave sv. Iliju. Ćirkovići (1 k.) — ne zna se, odakle je starinom. Pavlovići 2 k. — iz Vojvodine (biće iz Crepaje, slave sv. Nikolu. Đurić — iz Boleča, slavi Petkovaču. Bogdanović Mladen (1 k.) — „Bugarnn“ iz okruga vranjskog, došao 1878. god. Cumić — iz Velikog Sela, slavi sv. Jovana. Tanasković — iz Velika Sela, došao kao terzija, slavi sv. Arhanđela. Todorovići (1 k.) — iz Grocke slavi sv. Stevana. Avramović — iz Velika Sela, došao ženi u kuću slavi sv. Panteliju. Petrović Obrad — iz Mirijeva. Mušić Cvetan (ovčar) — iz Koćine. Kyće novijih doseljenika i izdeljenih zadrugara jesu no okrajcima sela. Za vreme bežanije (1813. god.), kada je u selu bilo oko Z6 kuća, stanovnici su begali ”ppeko, išli su do Tomaševca, pa se potom vratili. Kad su ponova došli, sve su kuće u selu bile izgorele. Onda su, vele, po adi u Dunavu sejali pasulj.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

7. 19. septembar 2017. u 10:41

   vojislav ananić

   Boleč

   Položaj. — Ovo je selo s obe strane Gurbet Dola, čijv je potok desna pritoka Bolečice. U gornjem je delu ovog dola Gornji Kraj sela, a u donjem Donji, koji je ispod ovoga, razdvaja ih put. Kyće su duž puteva, koji kroz selo vode.
   Vode piju poglavito iz bunara, a od izvora poznati su: Stublina, Ajdučka Voba, Duboka Jaruga i dr. Kao lekovita voda poznat je izvor Klenje. Zemlja, paša i šuma. — Oralije, livada i šume imaju po: Lozoviku (njive), Grabovcu (njive), Cerju (njive i livade) Deonicama njive), Velikoj i Maloj Lipovici i opštinske šume, Orašću; njive, Brodu njive i po koji zabran, Zabranu opštinske šume , Bunogradima (njive), Klenju (livade) , Groblju (njive), Velikom Lugu livade; Golom Brdu (njive) Zbegovištu njive, Poljani njive, Zelenoj Bari (državna šuma), Toromanovu Grobu opštinska šuma, Doljači (njive). Šume bi imali mnogo, da im je država nije oduzela. Ostalo im 50—60 hektara. Utrina im je: Ivova Bara, Poljana, Zabran, Krak, Bup, Mali i Veliki Kamen, Velika i Mala Lipovica. Tip. — I ovo selo ima tip kao i ostala podunavska sela dalje od Dunava. Kyće po sredini sela, bliže potoku i putu, koji kroz selo vodi, zbijenije su, a po okrajcima je selo razbijenije. Duž puta u selu kuće su razdaleko 20—30 koraka, a pri krajevima sela 100—150 koraka (krajnje kuće prema izvorištu potoka Gurbet Dola. U selu ima oko 160 kuća. Podeljeno je na Gornji i Donji Kraj koje razdvaja put seoski. Gornji je kraj veći od Donjeg. Ime. — Priča se, da je ovo selo prozvato Bolečom po reci Bolečici. Starine. — Na mestu Oraščićima bilo je, vele, madžarsko selo; tu ima danas ćeramidina. Pored puta (druma) blizu mehane postoji Bećarsko Groblje, a blizu puta bila je za vreme Turaka i džamija, kao i jedna palančica, koja je služila kao stanica za Tatare. Od staroga puta poznaje se i danas kaldrma idući iz Boleča u Grocku. Između Boleča i Grocke na tome je putu bila karaula. Onda je u Boleču bilo, vele, više mehana no danas, jer su putnici iz Beograda poglavito tu padali na konak. Od tada je i zaostalo ovo, što narod kaže: „Bog da prosti bolečku mehanu; jesmo, pismo i kusur dobismo — kad je jedan dobio kusur više, no što je potrošio. Selištem zove se mesto na desnoj strani Bolečice do današnjeg groblja. Tu je bilo u početku sadašnje selo Boleč. Postanak sela i poreklo stanovništva. — I ovo selo spada u red starijih sela okoline beogradske. U njemu ima nekoliko porodica, za koje se danas ne ana, odakle su doseljene. Priča se, da su bili najstariji Abazovići, koji su vodili poreklo od nekog Srbina Abaza, nekadašnjeg spahije u selu; danas od njih nema potomaka; Pevaličići i Nikolići nasledili su njihovo imanje a neki vele, da oni i poreklo vode od tog Abaza ali je to veverovatno, jer Pevaličići slave sv. Mratu, a Nikolići Đurđevdan. To su danas i najstarije porodice u selu. Pričaju, da nekada bilo sve seosko imanje njihovo. Ne zna se, odakle su doseljeni i: Gagići (1 k.) — slave sv. Nikolu, Đurići i Aćimoviću jedna porodica; — slave Petkovaču, Jekići — Đurđevdan. Ljubinkovići — sv. Arhanđela, neki od njih vode poreklo od dovodca; Stevanovići i Trifunovići — sv. Jovana, Vićentijevići — slave Petkovaču, Milutinovići, a sad Jevtiću — slave sv. Jovana. Za ostale se porodice zna, odakle su doseljene. Todopoviću a sada Jovanoviću — od Pirota, došli oko 1813. god., slave sv. Jovana. Rajkovići — od Popovića, predak im bio posečen na Deligradu, slave Đurđevdan. Kovačeviću — iz Vojvodine, deda im bio kovač; zvali ih Madžarima, a i sada ih tako zovu; slave sv. Arhanđela. Lukići — iz Zaklopače, otkuda im je deda Luka došao, slave Đurđic. Marković Milisav — od Kičeva iz sela Pateca. Od Kičeva iz sela Ce. Vrača jeste i mehandžija ovoga sela — Kpctiću, a u Kičevu se zovu Sazanovski, slave sv. Nikolu. Smiljanići, sada Nikolići i Mapuću — iz Grocke, slave Petkovaču. Đurić Obren — iz Bosne, slavi sv. Trifuna. Kovačević Stevan — iz Bosne, došao ženi u kuću slavi sv. Jovana. Jevtović Jovan — iz Hercegovine, slavi sv. Nikolu. Paun — iz Strmostena srez despotovački, došao ženi u kuću slavi sv. Nikolu. Petrović Maksim — iz Slanaca, slavi sv. Luku. Markoviću — iz Slanaca, slave sv. Nikolu. Jevtić Spasoje — iz Višnjice slave Mitrov dan. Hukolić Živan — „Banaćanin“ pz Starčeva. Nedeljković Milan — iz Begaljice, slavi Đurđic. Cavić Trivun — iz Begaljice, slavi sv. Nikolu. Rajković— iz sela Makovca na Kosovu, došao u argaštinu, pa se prizetpo. slavi Đurđic. Jovanović Dimitrije — iz Čečine niški srez . Đukić Živan — iz Bečeja, došao za vreme madžarske bune, slavi sv. Nikolu. Milošević Mirko — iz Vlaške, slavi sv. Nikolu. BVujičići 2 k. — iz Velika Sela, slave sv. Nikolu. Jovančević Tanasije — iz Vrčina, slavi Đurđev dan. Gročići — bili u Grockoj, slave sv. Nikolu. Stevanović Adam i Milosavljević Paun — iz Požarevca. Doseljenici iz novooslobođenih krajeva i iz Makedonije ranije su došli u ovo selo, te su se već u svakom pogledu izjednačili sa ostalim stanovnicima. Kod svih je govor isti i pravilan, te i opažaju nepravilnost u govoru kod stanovnika obližnjih sela Velikog i Malog Mokrog Luga i dr. Uz to je i ženska nošnja šumadijska, a po selu se viju na kućama šumadijski dimnjaci sa kapićem. Sve to može s jedne strane dokazivati, da su i stare porodice u ovom selu, za čije se poreklo ne zna, doseljene iz Šumadije ili iz srpskih zapadnih i jugozapadnih krajeva. Pre bežanije (1813. god.) ovo je selo bilo na selištu, koje je na desnoj strani Bolečice ispod današnjeg groblja, gde je bilo i staro groblje. Tu su danas njive i šljive od starijih šljivaka. Tu je, vele, bio bunar i podrum, pa je sve danas zatrpano. Blizu tog sela vodio je drum u tursko doba, a i današnji drum tuda ide, samo mu nije svuda isti pravac sa ranijim. Za vreme bežanije 1813. svi su stanovnici tog sela, gde je danas selište pobegli u Banat. Onda je u selu bilo oko 10 kuća, a sve su one stare porodice bile onda u selu. Pri povratku nisu se hteli nastaniti na mestu — selištu — gde su dotle bili, jer su im Turci „sejmeni“ mnogo dosađivali; svi pređu u Gurbet Do, gde je današnje selo Boleč, a to je dalje od selišta 1/4—1/2 sahata. Onda je, vele, »ovdekana« u Gurbet Dolu) bila gusta šuma: od jednog stabla gradili su 4 grede. Tuda su boravili Cigani — Gurbeti — koji su pravili korita i po kojima je do prozvat, kao i potok Gurbetski Potok.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

8. 19. septembar 2017. u 11:46

   vojislav ananić

   Zaklopača

   Položaj. — Ovo je selo na levoj strani Gavran Reke, a u izvorištu potoka Selišta i Ćelija koji se posle stava ulivaju u Gavran Reku. Sa svih je strana okružena brdima.
   Tip. — Selo je razbijenog tipa. U njemu ima oko 180 kuća
   Ime. — Selo je, vele, prozvato Zaklopača po tome, što je sa svih strana brdima okruženo, upravo zatvoreno — zaklopljeno.
   Starine. — U selu ima dva selišta, na kojima je ranije bivala Zaklopača. Jedno mesto do sela, gde je bila neka stara crkva, zove se Ćelije kao i potok, koji tuda teče. Tu su nalazili nemačke parice.
   Postanak sela i poreklo stanovništva. — Najpre su se doselili ali se ne zna od kuda, Uzberovići, koji se danas zovu Makcumovići, slave sv. Nikolu. Posle njih došli su Pejakovići.
   Starine. — Na tri mesta u ataru ovoga sela postoji naziz madžarsko groblje. Jedno je kod vode tzv. Veliki Bunar koji je usantračen i vele, da je iz madžarskog vremena. Tu, neki kažu da postoji i selište. Na mestu Klenju blizu nekadašnje crkve bilo je nekada selo, a sada je tu nekoliko kuća. Gde je sala crkva, bio je ranije Prnjavor. Postoji i Manastirište ili Namastirina na Zavojicama. U Beloj Zemlji postoji Crkvište. Na mestu, zvanom Grablje u gornjem delu današnjega sela, bilo je najpre sadašnje selo Vrčin. Postoji i selište, gde ima ostataka staroga voćnjaka (šljive, a tu su bile kuće Krantića još kad je selo imalo spahiju. Tu je bio i han, te i mesto jedno danas ima taj naziv.
   Postanak sela i poreklo stanovništva. — Priča se da su Kosanići prvi došli i da su najstariji u ovome selu; ima ih 2 kuće, slave sv. Nikolu. Za njima vele po starini dolaze Bugarčića (5 k.), čiji se predak doselio iz „Bugarske“, slave sv. Nikolu. U red starijih porodica, za čije se poreklo ne zna, dolaze i: Starčevići (2 k.) — slave sv. Nikolu, od njih kao da su i Bacući (2 k.) Purovići (6 k.)— slave sv. Stevana, od njih su Isidoroviću i 06padoviću ; Bajiću 5 k.i — sv. Jovana; Jovančevići 2 k.) — slave Đurđev dan; Pajuću — slave sv. Nikolu; Kocići (3 k.) — sv. Jovana, a jedan slavi Đurđev dan; Maksimovići (3 k.) — sv. Nikolu. Za ostale porodice poznato je, otkuda su doseljene. Jedna od starih porodiia Bagiću — poreklom je iz prizrenske okoline, otkuda je njihov čukun ded došao u Vrčin. Tamo su, živeli u velikoj zadruzi, pa im se predak naljutno na braću i doselio u ovo selo, gde je naišao na Damnjanoviće, koji slave sv. Simeona. Ovi su bili otuda i kad je došao predak Vagića, poznadu ga i ožene: pošto je bio „alčak“, dadu mu i devojku „alčak“ ćoravu , te on ostane u selu. Od njega vode poreklo Bagiću, Vujići, Kyzmanoviću, Mapunkoviću. Onda su bili u selu i Kneževići, koje zovu i Belopoljci — došli iz Bela Polja, a zovu ih, upravo „ukorevaju“ kao Arnaute, jer su ljuti a Vagiće kao Grke — tvrdi na pazar kao Grci. Od Kneževića su i Sgekići, slave sv. Simeona. Aleksa Knežević — zove se po prezimenu porodice Kneževića, kod kojih se prizetio, a poreklom je iz Majevaca kod Dervente, došao pre od prilike 50 godina; zvao se Bogojević, slavio Đurđev dan, a sada sv. Simeona. Kneževići slave sv. Simeona. Za ovima po starini dolaze Krantići, čiji se predak doselio sa Kosova iz sela Kolova (postoji i danas). Slava im je Mitrov dan. Stevan i Lazar Krantić zovu se Krantići po poočimu, a vode poreklo od nekog Filipa, koji se za vreme mađarske bune doselio u Vrčin iz sela Sakule u Vojvodini. Lazar Krantić, koji se zove i Filipović slavi slavu svoga oca — sv. Nikolu, a Stevan Krantić poočimovu — sv. Dimitrija.
   Teofilovići Tovilovići — a neki ih zovu i Švabići — „Ere“, došli „odozgo“, od Čačka, a starinom su iz današnje Stare Srbije. Najpre su došli u Zavojice kod manastira i odatle prešli u Vrčin. Današnji su Tovilovići peto koleno. Predak im je imao 4 sina, od kojih su danas ove porodice : od jednog Mućiću i Jovičići od drugog Sinđelići i Mile Teofilović, od trećeg Teofilovići, Apostolovići i Grujići, od četvrtog Lalići, Lazareviću i Kojuću, Tovilovići su i Živankići, Mutriću, Grujiću (2 k.). To je najveća porodica u ovome selu: Treba, vele, još 18, pa čitav bataljon. Ima ih, vele, preko 100 kuća, a oko 20 posebnih porodica. Većina živi u gornjem delu cela, u Grablju, gde je bilo prvo selo. Slava im je sv. Nikola.
   Blahovići (Vlaovići, 7—8 kuća) — poreklom su Vlasi, iz Kara Vlaške; predak im je bio sluga u selu, pa tu i zaostao. Ima ih i u Pančevu. Slave sv. Nikolu.
   Capiću ili Henadoviću (4—5 kuća) — iz današnje Stare Srbije iz „Arnautske“; slave sv.Nikolu. Jašiću — iz Boleča, gde i danas postoji Jašićeva vodenica, došao im praded zbog nekog ubistva. Maksimovići — iz Bugarske, predak im bio terzija u selu, pa tu i zaostao, pošto je kupio imanje. Pajićima (5—6 k.) — došao deda, ne znaju otkuda, slave Đurđic.
   Hectoroviću (4 k.) — slave sv. Nikolu i sv. Simeona, jednima (2 k.) je otac iz Paraćina od Nestorovića, a drugi (2 k.) su isti sa Damnjanovićima u ovome selu.
   Jeremići 10 k. — vode poreklo od Stanka Stankovića koga je Jeremija doveo iz Beograda, pošto se oženio njegovom majkom; Stanko je bio starinom sa Kosova, slave sv. Jovana, a dvojica sv Nikolu.
   Mijatoviću 3 k. — dovedeni iz Parcana u Stekića porodicu, slave Đurđev dan.
   Janjići 4 k. — vode poreklo od dovodca u Starčeviće; slave sv. Jovana.
   Kljajić Vladimir — poreklom iz Banja Luke (Boa), otkuda mu se otac doselio; slavi sv. Nikolu. Paskijić — iz Vojvodine, otkuda mu se otac doselio. Đorići u Gornjoj Mali — vode poreklo od Đore Bugarina, koji je služio u selu, pa se po tom i oženio. Despotoviću — vode poreklo od Despota „Bugarina“, koji se doselio pre 100 godina; slave sv. Ćirila. Taj je Despot. vele, bio prvi došljak u ovome selu; većina od ostalih doseljenika, jesu noviji došljaci.
   Mihajlović Veljko — iz Popovića, došao pre 30 godina. Grbić Jovan — „Rvat“, iz Like, otkuda je došao pre 20 godina: služio u selu, pa potom i zaostao, slavi sv. Arhanđela. Petrović Mihajlo — od Skoplja, slavi Mitrovdan. Jeftići 3 k. — iz Pudaraca (gročanski srez), došli pre 25 godina, slave Đurđevdan. Kuzmanovići (10 k.), od kojih su i Mapkoviću — došli su iz Drugovca (smederevski srez) pre 25 godina, slave sv. Lazara; otuda su i Iliću. Stojanović (Veličko) — od Vranja, došao pre 25 godina. Sokolović — iz Crvene Jabuke, otkuda im je predak došao pre 20 godina kao dunđerin, slave sv. Arhanđela. Koctić Vasa — iz Kruševa, doselio se pre 25 godina. Todorović— uljez iz Banja Luke. Ivanović Stojan — poreklom sa Kosova, slavi sv. Nikolu. Marinkoviću — vode poreklo od Marinka dovodca u Rajiće , koji je došao iz Baćevca slavi ce. Nikolu, a prava mu je slava Đurđic. Mateja 3opuć— poreklom Madžar, iz Baje, doselio se pre 16 godina; dotle bio u Požarevcu u Smederevu ćurčija ; slavi sv. Nikolu. Koctić Avram — iz Kumanova, došao pre 10 godina. slavi sv. Nikolu. Tabaković Milorad kovač — iz Vojvodine; slavi sv. Arhanđela. Herman Seleš kolar) — iz Homoljice. Stanko Bugarin — iz Kambelevca srez lužnički; zemljoradnik je a uz to i majstor i ciglar. Blagojević Živojin — iz Grocke, slavi Đurđic. Vasiljević Pavle kovač — iz Vojvodine, došao detetom; slavi sv. Nikolu. Petroviću (mehandžije, petoro braće) — iz Mavrova; Makedonija. Došao im otac pre 50 godina. Danas se već po ničemu ne poznaje, da su otuda. Jedan se pastir doselio još 1859. g. iz sela Kočine (Kumanovska Pčinja) i u selu stalno živi.
   Za vreme bežanije (1813. god.) svi su stanovnici ovoga sela begali preko Save i Dunava. Za Toviloviće se zna, da su se nastanili bili u selu Jarkovcu okolina Pančeva , gde je došao deda im sa 7 sinova. Otuda su se vratili neki uskoro, neki posle 2—3 godine, a neki su tamo i sasvim zaostali.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

9. 19. septembar 2017. u 19:17

   vojislav ananić

   Ripanj

   Položaj. — Evo kako M. Đ. Milićević opisuje položaj svog mesta rođenja: »Na jug od Beograda, četiri sata običnog puta, a železničkom prugom oko 22 kilometra, na starom kragujevačkom drumu, naseljeno je selo Ripanj. Selo se to pružilo po jednoj kosi, koja se odvaja od onog bila, na kom su visovi: Kosmaj, Koviona i Avala. Od Avalinog prisoja tu kosu, na kojoj je selo Ripanj, odvaja voda, koja se na svom utoku u Savu zove Topčiderska Reka.
   Kuće su po temenima nekolikih širokih kosa, koje su između rečice Palanke i gornjeg toka Topčiderske Reke, gde se ova zove Prečica.
   Strana kose, na kojoj je Brđanski Kraj, prema potoku Šutilovcu vrlo je strma, penje se sa 40 m i tek gore počinju prve brđanske kuće, koje su s početka samo s jedne strane puta, a potom, idući ka sredini sela, kuće su s obe strane puta.
   „Svaki kraj (mala) sela Ripnja ima svoje njive i livade i drži svoju stoku na onoj strani seoskog hatara, koja je njemu bliža i naručnija. Zato se Ripanjci gotovo nikad ne mogu svi sastati ni na radu, niti za stokom. Dokle se Brđanin Ripanjac pre sastane i pozna s Barajevcima nli Parcancima nego sa svojim seljacima Muselinčanima, dotle se opet ovi pre vide i poznadu s Rušanjcima i Pinosavcima, nego sa svojim seljacima iz drugih mala.
   Tip. — Ripanj je podeljen na ove krajeve ili male: Muselimce — zapadno od crkve i mehane ripanjske, Here — istočno i severoistočno od crkve i škole, Belozemljane — na Bedoj Zemlji, a s desne strane potoka, koji teče na istok od česme seoske, Ramaćane — zapadno od puta, što vodi od seoskih mehana u Brđane, i Brđane — „na kosi, koja se pruža na jug od Belozemljena i Ramaćana čak do Šutilovca i do Botašine; a poglavito s leve strane puta Ripanj — Barajevo. Kroz kraj Brđane vodi put čitav sah. hoda.
   Selo je zauzelo veliki prostor, male prelaze jedna u drugu. Kuće su u malama dosta u blizu, mnogo bliže no u ostalim šumadijskim selima, te je otuda ono selo više drumsko, kuće su redovno razdaleko 50—10U k., mada ih ima sasvim blizu kao u varoši a po neka od tih kuća ima i vrata sa ulice, inače su uvučene u dvor i jedna od druge razdaleko 100—200 k. Mestimice između kuća ima manjih ostataka stare hrastove šume i tu je razmak između kuća mnogo veći 250—300 m. U kraju Brđanima put je širok oko 30 koraka, a kuće su razdaleko kako gde: 40—50, 50—80. 100—120, a bliže su, 10—30 koraka, kuće izdeljenih zadrugara.
   Grupe se kuća viđaju poglavito kod izdeljennh porodica.
   Pod Visokom u Batašima pre 4—5 godina iz Brđana su doseljene na imanje 2 kuće Stanisavljevića/ Marića. Takih odseljenika na imanja ima i na drugim mestima.
   Ripanj je jedno od najvećih sela u ovome kraju Šumadije. Godine 1863. u njemu je bilo 1839 duša sa 378 poreskih glava: godine 1883. samih poreskih glava bilo je 538, a godine 1886. taj je broj skočio na 700. Starci su mi pričali da je Ripanj 1813. godine imao samo 40 kuća, pa se i onda brojao u velika sela u Šumadiji. U starije vreme bilo je oko Ripnja nekoliko zaselaka, koje je sve Turčin, ripanjski spahija, saselio u Ripanj. Otuda je Ripnju došao onako veliki hatar da mu danas zavide sva okolna sela.
   Zaseoci koji su u Ripanj saseljeni poimence ovo su:
   1. Trešnja, zaselak, koji je bio onde gde je sada Mehann na Trešnji;
   2. Stepašinovac, na severnoj strani od današnjeg Ripnja, idući pod Avalu;
   3. Palanka, na zapad od sela Ripnja;
   4. Čaršija, pod Avalom;
   Na mestima gde su bili ti zaseoci, sada su njive i livade.
   Ime. — 0 postanku imena Ripnja M. Đ Milićević zabeležio je ovo: »Selu na istoku, pored reke, ima stena, koja se zove Pupa. Neki seljaci vele, da je od te Ripe i selu došlo ime Ripanj. Ali valja uz to pomenuti, da se i ona sama česma u selu, koja je na jugoistok od crkve i škole, pod samim brdom zove Ripanj. Neki opet ovako domišljaju o postanku imena Ripanj: kad je na mestu Palanci postojala Palanka naselje, tu su bile topionnce i radi njih mehovi ; kada se sa tim mehovima radilo, čulo se daleko, i po tome, što su se ti mehovi dizali i spuštali — „ripali“ — i selo je, vele, dobilo ime Ripanj. Postoji i drugo jedno domišljanje o postanku imena ovoga sela (vidi Zuce).
   Kraj Muselimci prozvat je po nekome Muselimu koji je tu sedeo, Ere — po Ignjatu Eri koji je došao ženi u kuću, Ramaćani — po selu Ramaći, a Belozemljani — po mestu, zvanom Beda Zemlja, kao i Brđani — što su na brdu.
   Starine. — U ovome selu mesto jedno pod Avalom zove se Čaršije. Priča se, da je tu nekada bila turska varošica. Po tom mestu, kao i iznad njega uz Avalu ima udubljenja (pingova), koja su postala time, što se zemlja survala nad starim potkopima. Jedan se deo sela zove Palankom, gde su ,u staro vreme bile neke rudokopnje, a i danas onamo ima mnogo tragova od rudarskih radova.
   Postanak sela i poreklo stanovništva. — I u selu Ripnju ima starih porodica, za čije se poreklo ne zna. To su : Joksimoviću; Stanojlovići; Civići; Milićevići (u kraju Muselimcima); Hectoroviću; Stevanovići po starom prezimenu, a sada Staničići i Petrovići; Čardaklići i još neke porodice, grane pomenutih porodica.
   Doseljenici su ove porodice: Mapuću, od kojih su i Milićeviću — iz Starog Vlaha. Kad su njihovi preci došli, u Ripnju, na Trešnji, je po pričanju bilo 6 kuća (Stanojlovići, Milićevići u Muselimcima, Joksimovići, Civići; a u Otavicama 9 k. (Nestorovići, Kobasičići, Milanovići, Gavrilovići i dr.). O dolasku ovih Marića evo šta veli M. Đ. Milićević, koji je iz te porodice.
   »Od prilike pre trista godina, krenu se ozgo iz Starog Vlaha (ne zna se odakle mestimice tri brata: Cvetoje, Radak i Vuk, sa svojim porodicama, da traže bolje mesto za življenje.
   Spustivši se u nahiju beogradsku, ustave se sva trojica na desnoj strani reke Kolubare, blizu današnjeg sela Vrelaca, misleći da se tu nastane za svagda.
   Tu, na tom mestu, priča se dalje, jednom su za neku svoju potrebu hteli obaliti jedan stari grm: dvanaest ljudi radilo je ceo letlji dan sekirama svojim, dokle su grm posekli i oborili na zemlju.
   Kad drugi dan dođu na to mesto, zateknu dvanaest koza da ugodno leže i preživlju na panju oborena grma: toliko mu je stablo bilo debelo.
   Radak i Vuk, videći to rekoše:
   — Ovo je mesto tako gorovito da ga mi ne možemo nikad okrčiti za njive i livade, nego da idemo tražiti kakvo povoljnije naselje!
   — A meni je ovde lepo, odgovori Cvetoje: — ja bolje neću da tražim !
   I odista ostane onde; izrodi sinove, dočeka unuke i praunuke, te tako naseli čitavo selo, koje se, po njegovu imenu prozove Cvetojevac — danas Cvetovac.
   Radak i Vuk pak, odelivši se od Cvetoja, pređu u Barajevo i onde se nasele. Posle nekog vremena Radaku ni Barajevo ne bude po volji. Za to se odeli od brata Vuka i, sa svojom popodicom, pređe u Stari Ripanj (gde je sad mehana Trešnja .
   Tu je sa svojim sinovima i unucima živeo do svoje smrti.
   Pošto Radak umre, udari jednom pomor u njegove potomke te zatre sve muške glave, osim jednog jedinog deteta, kom je bilo ime Nestor.
   Mati ovoga deteta, ostavši udovica, preuda se u selo Kneževac za nekoga Anđelka Masnobradu. U ovaj svoj drugi dom odvede ona i nejakog Nestora, svojega sina iz prvog doma.
   A kako joj je u prvom domu, u Ripnju, bilo sve zamrlo, ona je i svu živu stoku i sve kretno imanje, koliko ga je bilo prevela u Kneževac drugom mužu svom Masnobradi.
   Docnije sticajem neprilika, koje zadesiše Nestora ovaj se vrati u Ripanj na svoju očevinu; ali kako sam nije mogao kuće kućiti, Barajevci se povežu i dadu mu dvanaest dinarčića ondašnjih te se oženi.
   Oženivši se, Nestor ne htene dugo ostati u Starom Ripnju na Trešnji, nego se preseli u Ripanj sadašnji. Tu je docnije izrodio porod, oženio sinove, dočekao unuke i — umro.
   Od toga Nestora ostali su Nestorovići: Vlajko, Milić i Mija.
   Od Vlajka su današnji Mapuću, Nekići, Icići, Jevtuću i Bojunoviću.
   Od Milića su: Mulićeviću, Stepići i Manojlovići, a od Mije su današnji Brankovići.
   Svi pak oni, kao potomci Nestorovi, slave sv. Nikolu. 6 dekembra, i poste Aranđelovicu od bolesti kratelja (kolera).
   Kuzmanovići, Stanimirovići, Stajići, Lazići i Todoroviću — vode poreklo od jednog deteta, koje su, vele, još kad je Mađar vladao, a za vreme nekog begstva, našli Stlnojlovići, starinci u selu. Oni su dete pokrstili i dali mu ime Milovan, pa ga i očuvali. Svi slave sv. Arhanđela, kao i Stanojlovići.
   Ckadriću (u Erskoj Mali) — došli iz Erske (pre 100 g). Za njih vele, da su bili katrandžije, da su pravi Erovi. Slave sv. Arhanđela.
   Čarapići današnji nisu pravi Čarapići. Ovi su izumrli, a njihovo su ime primili Nikolići, čiji se predak kao sluga pre bežanije doselio od Trstenika i došao u Kućy ženi iz porodice Čarapića. Slave Đurđic — slavu Nikolića, a Čarapići su slavilp Đurđevdan. Pravi su Čarapići bili od Vase i Tanasija Čarapića, koji su posle 1804. god. prešli iz Bela Potoka u Ripanj, gde su načinili kuće i zasadili voćnjake, od kojih i sad traje po koja trešnja ili koji opax.
   Tanasijeviću — iz Banata, slave Mitrovdan.
   Đukanovići — iz Banata, slave sv. Jovana.
   Jovanoviću — iz j.istočne Srbije (od Pirota ili od Leskovca) otkuda im je deda došao; nosili su, vele, vrane gunje. Slave sv. Nikolu.
   Kačarevići — iz mesta Kule u Lici. Od njih su Bogdanoviću u Rodiću. Slave sv. Luku.
   Ctojanoviću (Jovan) — od Zaječara (od Rtnja). Predak im je još pre bežanije (1813. god. bio sluga kod Čarapića. Slave Đurđic.
   Henadoviću — poreklom iz Bosanske Krajine. Njihov se predak još za vreme bežanije (1813) oženio iz kuće Čardaklića; bio „privuk«. Slave sv. Nikolu.
   Isajlovići, koji se zovu i Filipovići, Lukići (oko 10 k.)—došli iz Like pre bežanije (1813). Pričaju (Pantelija Marić) kako su ih zvali Hrvatima, kako im je nošnja, naročito ženska, bila drukčija, kako su igrali i pevali: »U Filipa crven pas, pandruli, pandruli . …« Slave sv. Jovana. I oni su za vreme bežanije (1813) begali „preko“ i vele, da su neki tamo zaostali, gde i sada žive.
   Mandiću (10 k.) stariji doseljenici, ali se ne zna od kuda su. Slave sv. Arhanđela. Tako se isto ne zna i za: Bakaloviće u Prnjavoru, koji slave Đurđevdan i Arnautoviće (4 k.), koji slave sv. Savu. Svi su oni bili u bežaniji. Arnautovići su dobili to prezime po tome, što je jedan od njihovih predaka bio ubojica te ga prozvali Arnautin, a otuda i prezime Arnautovići.
   Tukići — došlpi pre bežanije iz Nemačke. Slave sv. Arhanđela.
   Blažići — od Crne Reke, pre 90 godina predak im bio sluga u selu. Slave sv. Jovana.
   Pozniji su doseljenici:
   Petkoviću — od Niša, slave sv. Jovana. Zovu ih “Bugarima“.
   Drobnjaci — vode poreklo od 3 brata, koji su došli iz Levča, jamačno iz Rekovca, otkuda su kao hajduci prognati pre od prilike 70 god. Sad ih je oko 10 kuća. Za njih vele, da im je knez Miloš davao zemlje na Terazijama u Beogradu, ali oni nisu pristali, hteli da budu u šumi i zato zaostali u Ripnju.
   Petroviću — od Ivanjice, „gde se pravi katran”. Bili vele, hajduci, pa ih otuda prognali. Slave Đurđev dan.
   Iliću i Manojloviću — došli „iz preka“. Zovu ih „Šokci“. Slave sv. Arhanđela.
   Babovići — od Ivanjice, predak im pre 30 god. služio u selu i tu kao uljez zaostao.
   Galović Jovan (Galonja) — doselio se pre 40 god. iz Like iz mesta Kule kod Gospića. Došao zbog sirotinje. Slavi Đurđevdan. Od iste porodice ima 3—4 kuće u s. Moštanici.
   Davidović Sima. — došao pre 30 g. iz Visokog u Bosni. Čuo da je ovde dobro i zato se doselio. U selu se oženio i tako zaostao. Slavi sv. Stevana.
   Tomiću — od Modre Stene Lužnički srez. Slave sv. Nikolu.
   Andrejiću — pre 40 god. predak im Jova nadnično u selu i tu zaostao. Zovu ga Jova Bugarin, poreklom iz sela Rakovca koje je u Turskoj na putu iz Vranja u Preševo. Slave Petkovaču.
   Janjići — zaostali u selu kao majstori pre 20 god. Poreklom su iz Turske, zovu ih Bugarima. Slave Mitrovdan.
   Đorđević (Ilija) — iz Klisure blizu Trna, došao pre 30 god. u kuću ženi iz porodice Kostića, koji su starinci. Tadić Panta — iz Bosne, slave sv. Stevana. Terzići ili Aleksići — iz Perleza ‘“iz preka“, slave Veliku Gospoinu. Osim njih ima još nekoliko doseljenih porodica „iz preka“; dvojicu — zanatlije, koji su se skoro doselili, zovu „Švabe” i i dr.

   Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

   Odgovori

10. 20. septembar 2017. u 05:26

    vojislav ananić

    Ostružnica

    Položaj. — Selo je s obe strane, u donjem i srednjem toku Ostružničke Reke, desne pritoke Savine. Jedan je deo sela u Dolji — u ravnici s obe strane Ostružničke Reke, a i po strani doline — po Visu. Drugi je kraj sela Brđani — na brdu, upravo na kosi, s leve strane Ostružničke Reke. Kuće u Dolji jesu većinom u ravnici, pored reke. U kraju Brđanina kuće su poglavito duž puta, koji vodi kosom.
    Ostružnička Reka pri nadolasku plavi po koji put bašte i njive, koje su pored Reke, a tako isto nanosi štete i kućama pored nje, te se ove izmeštaju.
    U delu sela bliže Savi stanovnici piju vode sa Save, a ostali se služe vodom iz bunara (3—4, u Brđanima samo 1 bunar), česama i izvora kao što su: Skeledžina (nzvor) Selska Česma, Bunar (izvor) i dr. Van sela postoji izvor Točak i dr.
    Zemlja, šuma i paša. — Zemlja je za obrađivanje oko sela, a po: Makišu, Brdu, Visu, Drenjku, Nikolčinoj Gredi i dr. Na nekima od tih mesta stanovnici imaju po malo šume i paše. Zajednička im je utrina, gde imaju šume, paše i zemlje za obrađivanje, na mestima: Drenovači (njive), Braničevu (šuma i paša), Vitkovici, Cerju i u Vićinom Potoku. Zemlje za obrađivanje daje opština stanovnicima pod zakup.
    Tip. — Selo je podeljeno u dva kraja: Brđane i Dolju, koje rastavlja leva u mnogome strma strana doline Ostružničke Reke. Deo sela u Dolji zbijenog je tipa, a u Brđanima razbijenog. Kyće u Dolji jesu pored puta, koji kroz selo duž Reke vodi kao i pored sokaka, koji na put s obe strane izlaze. Kuće u Dolji razdaleko su 10—40 koraka a prema Visu i uz reku rastojanje je veće i oko 100 koraka. Kuće u kraju Brđanima poglavito su duž puta, koji vodi kosom, a i duž sokaka, koji se odvajaju od puta ka Dolji ili prema Savi na pr. sokak Utvića, Božića i dr. Kyće su razdaleko 40—120 koraka, a ima i grupa kuća na rastojanju 20—40 koraka; ove obično pripadaju jednoj porodici, čiji su se zadrugari izdelili. Pri okrajcima sela ima grupa kuća razdaleko i po 250—300 koraka. One kao i kuće u Brđanima i prema Visu čiie, da ovo selo ima u pojedinim delovima izgled razbijenog tipa. U selu ima oko 180 kuća: u Dolji oko 140, a u Brđanima oko 40.
    Imena. — Ne zna se, otkuda je ime selu, a krajevi su prozvati: Brđani — vbog brda, upravo kose, na kojoj je selo, a Dolja — zbog doline, »dolje“, u kojoj je selo.
    Starine. — S desne strane Ostružničke Reke, gde su danas njive, postoji staro selišite na kome pri oranju nailaze glave, gvožđurine cigle i dr.
    U selu postoje dva stara mosta na Ostružničkoj Reci, oba od tesanog kamena: jedan blizu opštine, a drugi blizu privatve seoske mehane. Na mestu Rtu postoji madžarsko groblje, a kod današnje crkve staro groblje ovoga sela. U Dolji, nedaleko od opštinske mehane postoji konak Kneza Mihaila — jednospratna zgrada, pokriveva ćeramidom sa zidanim i belo okrečenim dimnjacima. Danas je napuštena i u njoj su kovačnice. Kod ovog sela bila je ranije jedna od glavnih skela na Savi i obično se priča, kako je ovo selo ranije igralo važnu ulogu — bilo znatnije no danas. Više sela priča se, da je ranije vodio put iz Umke i Pećana za Železnik i dalje. Taj je put prolazio ispod današnjeg madžarskog groblja.
    Postanak sela i poreklo stanovništva. — Za prve doseljenike u onome selu ne zna se, otkuda su doseljeni. To su : Stankoviću (19 k.) — slave Sv. Nikolu; Sušići (12 k.) — Sv. Ignjata; Brankovići (4 k) — Sv. Stevana; Mišići (3 k.) — vode poreklo od Petra Guzonjića iz Železnika koga je majka dovela u Ostružnicu, udavši se za nekog u staroj porodici Mišića, čije se poreklo ne zna, slave Sv. Nikolu; Jablanovići ili Miletići — Sv. Jovana; Tali&i ili T&naskovipi (4 k.) Sv. Đur- đic; Brankoviću ili Alimpići, po starom Jocići (4 k.) — Sv. Stevana; Pločići (1 k.) — Sv. Nikolu; Aksentijevići — Sv. Luku; Jankovići — Sv. Nikolu; Dragićevići (1 k.) — Sv. Jovana; Stanimiroviću ili Utvići — Sv. Jovana: Đurići (4 k.) — Sv. Arhanđela.
    Za ostale se zna, otkuda su doseljeni. Doljančevići — nz sela Doljana koje je postajalo blizu ovoga sela, slave Sv. Ignjata. Joviću, Mitrovići i Koctiću (jedna porodica) — iz sela Leskovca (posavski srez). Miloševići — od Zvornika na Drnni slave Đurđevdan. Janjići — „Cincari“ — iz Makedoiije. Aćimovići — iz Bosne, slave Sv. Jovana. Lazarevići — nz rudničkog okruga, slave Sv. Aranđela. Ristići (Krsta) — iz „Arnautluka“ slave Sv. Stevana. Vukosavljevići (Đoka) — iz Kikinde slave Sv. Ignjata. Petrovići — iz dubičke nahije u Krajini (Bosna), slave Đurđevdan. Jovanovići — iz „Arnautluka“, slave Sv. Jovana. Glišići (»Rosa“) — iz Like, slave Sv. Nikolu. Bukvići (Panta) — iz Kule (Banat), slave Đurđevdan. Reljići iz sela Krasave (podrinski okrug), slave Sv. Stevana. Milovanovići (Živan) — iz Banata, slave Sv. Arhanđela. Komlenski (Nikola) — iz okoline Novog Sada, slavi Sv. Nikolu. Stankovići (Đoka) — iz Sase (Banat), slave Sv. Jovava. Baćakovići (Toša) — »iz preka“, slave Sv. Mratu, Aleksići (Jovan) — od Nevesinja (Hercegovina), slave Sv. Stevana. Đurđe Ilić — u Resnika, otkuda ga majka dovela, pošto se u selu preudala, slave Sv. Nikolu, Lukić — iz Kneževca (doveden), Đukić Đurđe „iz preka“. Manići (Veljko) — iz Đale (Banat), slave Sv. Nikolu. Đorđevići (Ilija) — iz Srema, poreklom Ciganin, kovač je u selu, slavi Đurđevdan. Ristić (Mile) — iz Bosne. Izuzev prve 3—4 porodice sve su se ostale doselile od pre 50 godina.
    Za vreme bežanije (1813. god.) svi su stanovnici begali preko Save, a neki su se sklonili u šumu, koje je bilo svuda oko sela. Vrativši se iz begstva, živeli su bedno: mesto kuća imali su privremene „burdelje“, a toliko su bili siromašni, da su po dve kuće kupovale jednoga vola i tako se služile.
    Raspored kuća u nekoliko odgovora starini porodica. Mnogi su prvi doseljenici u Dolji, izuzev Lazarevića, Aksentijevića i dr., a najskoriji su doseljenici po okrajcima sela, izuzev zanatlija.

    Izvor: OKOLINA BEOGRADA, ANTROPOGEOGRAFSKA ISPITIVANJA RISTE T. NIKOLIĆA

    Odgovori