Порекло презимена, село Бељина (Барајево, Београд)

Порекло становништва села Бељина, Градска општина Барајево – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Положај села.

Пошто прими Прутен, Стојничка Река савија од северозапада југозападу и кроз Бељину тече под иманом Бељаница. У долини Бељанице нема кућа, тамо су поглавито њиве и ливаде. Тек од друма, поред кога су школа, црква, неколико дућана и механа, па уз стране Врапчијег Брда, Виса и Карауле, пењу се сеоке куће.

Воде.

Кроз село протичу потоци: Ђермача, Думача и Водица. Главнији извори су: Трска, Велики Бунар, Ђурђевац, Чесма и Источњак.

Земље.

Имања су на Збеговишту, Ћупуровцу, Странама, Кућеринама, Вртачама, Вујинцу, Кленовцу, Турским Њивама, Осретку, Орницама и Белим Водама.

Тип села.

Село се дели на крајеве: Брђански, Лужански, Штуњски, Торлачки и на Чаршију.

Старине у селу.

По остацима из прошлости може се тврдити да је Бељина старије насеље. У црквеној порти, са јужне стране, постоји споменик некога Вуксана, за кога се прича да му је шест синов погинуло на Косову.

Име селу.

Предање вели да су овде биле колибе некога Беље, по коме је село добило име..

Постанак села и порекло становништва.

За време аустријске окупације, у првим десетинама 18. века помиње се насеље Bilena. Године 1732. године се помиње храм Св. Архангела у Бељини а исте године се помиње ово село старословеннским писмом у коме се наводе подаци (претпостављам о попису кућа и пореских обвезника, оп. Милодан).

У изводу из писма Капетана Катића од 28. 12. 1832. године „Списку новосаграђених цркава у капетанији туријској“ забележана је и црква Бељанска почета са градњом за веме владавине Господара Ђорђа (Карађорђа) од 1813, а завршена 1831. године.

О старини и пореклу родова зна се ово:

–Торлачићи (Грчићи, Танасковићи, Петровићи и Танасијевићи) славе Трифундан, а старином су „Бошњаци“. У београдском Реснику имају рођаке, Срећковиће. По њима се и крај у коме живе зове Торлачки.

–Митићи и Цветковићи, славе Аранђеловдан. Предак „Бугар“ Мита „дошао је од Мораве“ и хтео се настанити у Лужанском Крају, али „су бранили“ Ненадовићи и Вићентијевићи, те се она „намести“ у Вртачама близу Манића. Са њима су род Цветковићи.

Старији родови, који не знају своје порекло:

–Деветаковићи, славе Ђурђевдан.

–Вићентијевићи (Ђурђевићи), славе Ђурђиц.

–Милановићи (Петровићи, Илићи, Пантићи, Јовановићи и Лазаревићи), славе Лучиндан.

–Ненадовићи (Аранђеловићи), славе Никољдан.

–Радојичићи, салве Ђурђиц.

–Стевановићи (Петровићи, Милићи и Лазаревићи), славе Јовањдан.

–Симићи, славе Стевањдан.

–Марковићи, славе Ђурђиц.

–Радојевићи, славе Никољдан.

–Нинковићи (Михаиловићи) славе Никољдан. Нинковићи не знају одакле су старином. Имају рођаке у Војки – Срем. Неки од њих се презивају Сремчевићи.

–Љубинковићи славе Никољдан. Деда им се доселио из Губеревца од Љубинковића.

–Марковићи (Швабићи) славе Никољдан. Деда Марко је пред Устанак дошао из Ашање у Срему – земунски срез.

–Стоиљковићи славе Стевањдан. Отац се доселио 1873. године из Присјана – нишавски срез.

–Сремчевићи, славе Јовањдан. Отац дошао 1887. године из Конатица – срез посавски.

–Марковићи, славе Стевањдан. Доселили се из Сибнице где имају рођаке.

–Максићи, славе Никољдан. Прадед се доселио из Пелинца – жеглиговски срез.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.