Порекло презимена, село Бабе (Сопот, Београд)

29. јула 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Бабе, Градска општина Сопот – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Обновљена црква из XV века посвећена Св. деспоту Стефану Лазаревићу у селу Бабе  (фото Горан Крчо)
Црква из XV века посвећена Св. деспоту Стефану Лазаревићу у селу Бабе (фото Горан Крчо)

Положај села.

Већи део села је на десној страни Бапског Потока, који се заједно са својим притокама јако усекао у рипањску површ. Куће су већином по странама; само неколико кућа је у долини и то од скора.

Воде.

Село се служи водом са извора Брајиловца и Точка.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара су: Анатема, Крчевине, Змијачињак, Колишта, Рњинац (овде има остатака Маџарског Гробља), Бучије, Бећарски Лаз, Орнице, Парлоге, Главчине, Млака, Крчевина, Пландиште и Маринац.

У атару овог села налази се свега ораће земље 191 дан, завате 2 дана косанице 230 (?) и винограда 67 мотика; остало је се жирородна гора, шеварице нема. Парлога нема. Зиратна земља је више дивјачна. А на овом атару насељено је село Бабе још од времена покојнога Карађорђа, које се из 24 куће састоји и спахији се плаћа само десетак.

Тип села.

Село је разбијеног типа.

Крајеви села носе имена родова, Новичићи, Пешићи итд.

Старине у селу.

У близини извора Точка су Црквине, где има остатака, темеља негдашње цркве.

 

Постанак села и порекло становништва.

Бабе су новије насеље. У списку из 1834. године помиње се Алија Бабе, чије границе „почињу од Наврта, на Мораку, Аниште ка Ропочеву, На Змијачињак, на Парцанску међу, на Изворац, на Златару, од Губеревца на Прутем Реку, на Градиште, од Стојника на Сватавско Гробље па опет на Наврте. Величина атара су дужине и ширине од 45 минута хода.

Из напред наведених података видимо, да је на месту насеља Бабе било насеље и за време Карађорђа. Село је 1818. године припадало Вићентијевој кнежини и имало је тада 16 кућа. Године 1822. је у саставу исте кнежине било 17 кућа. Године 1846. припадало је космајском срезу и имало је 25 кућа а 1921. годне 89 кућа.

Новичићи се сматрају за најстарији род, славе Аранђеловдан. Старином су од Сјенице. Најпре су се настанили у Ђуринцима, па како се ту „у равници метиљавиле овце“ преселе се у Бабе „где је за њих, сточаре, земљиште било повољније“. Са њима су у роду:

Симићи (Недељковићи и Милојевићи), који такође славе Аранђеловдан.

У старије родове убрајају се:

Пешићи (Ранковићи, Ђорђевићи и Илићи), славе Јовањдан чији су преци дошли из Мокре, белопаланачки срез, и то најпре у Ђуринце одакле доцније пређу у Бабе. У Ђуринцима имају рођаке Војиновиће.

Милићи и Петковићи су род Новичићима, славе Аранђеловдан.

Качаревићи су се доселили из Качера, славе Ђурђиц.

Китановићи славе Аранђеловдан. Род су Пешићима. Ушао жени у кућу и примио њену славу.

Станковићи су се доселили из Кораћице, славе Никољдан.

Митровићи су из Качера, славе Никољдан.

Лазићи славе Симеундан. Мисле да су пореклом из Хомоља.

Митровићи, Михајловићи, Станојевићи, Бошњаковићи и Костићи су Цигани-Роми, настанили су се изван села и образовали „Циганску Малу“ у близини државне шуме, досељени су поглавито из околине, раде земљу, израђују кашике и вретена, баве се свирањем, славе Јовањдан и Аранђеловдан.

Непознатог порекла су:

Милићевићи, славе Никољдан.

Трифуновићи (Милинковићи и Раденковићи), славе Трифундан.

Симићи, славе Стевањдан.

 

ИЗВОРБоривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.