Порекло презимена, село Влашка (Младеновац)

29. јула 2014.

коментара: 4

Порекло становништва села Влашка, Градска општина Младеновац – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Vlaska

Положај села.

Село је на пиносавској и рипањској површи, које су просечене долинама Великог и Вељиног Потока и потока Иве.

Воде.

Главнији извори у селу су: Војводинац, Инђина Вода, Буковац, Стублина и Буредељица.

Тип села.

Село је разбијеног типа и дели се на „Овај“ и „Онај Крај“, које раздваја Вељин Поток. Између крајева је „средина села“ са школом, црквом, судницом и механом; ту је и чесма Војводинац. Поред ових, има и један део одвојен крај села у Шешевици (чије је гробље у Парлогама). Још пре 15-20 година појединци су почели одлазити на имања и тако се оснивају нови крајеви. У Влашко Поље се одселило неколико кућа Јанковића и Јованчевића. Они су формирали крај у близини железничке станице и поред Кргујевачког Друма. Пре 15-20 година отишли су у Вис Милићевићи и Мишићи; у Прелепац Буквићи, Павловићи, Ракићи и Бркићи; у Инђину Воду – Лазићи; у Крушик – Јанковићи, у Стублину – Петровићи и у Мостину Радојковићи.

Старине у селу.

У „Старом Гробљу“, у близини куће Милисава Ракића, стоје велике камене плоче а у Варовницама „тугле“ и друго.

У потесу Кокорину, у долини истоименог потока, по предању које се до данас одржало, постојало је село Кокорин, из кога је „за време Косовске Битке отишло седамдесет копљаника, који су тада изгинули“. И данас сељаци приликом копања и риљања налазе остатке од камена и цигала. Предање даље каже „да је село опустоло и било пусто читавих 200 година“.

Име селу.

„После Косовске битке, на 200 година, први се досељавају три брата: Владисав (Влајко), Младен и Рајко. Дошли су „од Косова“ и настанили су се у крају који се данас зове „Шишмански“, источно од цркве. Влајко остане по њему село је добило данашње име, Влашка. Младен и Рајко крену даље и први заснује село Младеновац а други Рајковац. Не зна се како су се ова браћа презивала. Од њих данас нема потомака.

 

Оснивање села и порекло становништва.

У Лангеровој карти ово насеље је убележено по именом Vlaska. Припадала је Вићентијевој кнежини и имало је 1818. године 51 а 1822. године 61 кућу. Године 1846. Влашка улази у састав космајског среза и имало је 85 кућа. По попису из 1921. године село је имало 369 кућа.

После Влајка доселили су се:

Вујићи (Оџковићи), славе Михољдан. Раније су се презивали Кузмановићи. Оџаковићима их, веле, зову због тога што су први у селу на својој кући „избили“ оџак. И они су „од Косова“. „Лутајући овим крајевима наишли су на Влашку, управо на Влајкову кућу и да би били у друштву, стану овде“.

Ракићи (Миловановићи), славе Ђурђиц. Раније су се презивали Рисимовићи. Дошли су од Косова у исто време када и Вујићи.

Пејановићи су из истог краја и у исто време, када и Ракићи, се доселила и ова фамилија. Раније су се звали Ивковићи, славе Аранђеловдан.

Шувељаци (Павловићи, Павковићи, Илићи, Дикићи, Матеићи, Јевтићи, Нинковићи, Марићи, Буџићи-Живановићи, Димитријевићи, Милићевићи, Мирковићи и Мишићи), славе Никољдан. Предак Шувељака је „из јужних крајева“, славе Никољдан.

Јанковићи, славе Јовањдан. Доселили су се од Пирота. Јанко је предак Јанковића и имао је синове Тодора, Николу и Лазара. Тодор је трговао „са преком“, први је у Влашку довео учитеља Негована „из прека“ и „отворио школу“ у једној својој кућици. Његовим трудом, уз помоћ народа, подигнута је и црква брвнара која и данас постоји.

Станковићи: Предак Станковића, Станко, дошао је са Томом и Антонијем. Имао је и брата Ивка од кога су:

Јабукићи, славе Јовањдан.

Јованчевићи (или Јовановићи). Предак Јованчевића Јованча Чамџић имао је синове Милоја и Миленка, славе Јовањдан.

Станковићи и Јованчевићи (или Јовановићи) су, као и Јанковићи, досељени од Пирота.

Маринковићи, славе Ђурђиц. Маринка и Јанка је довела мати из Ковачевца. Преудала се за Милоша Ногића (данас Павловићи) из рода Милосављевића. Када су Маринко и Јанко поодрасли, очух их врати у Ковачевац. На путу их сретне спахија, врати их назад у Влашку, узме половину имања од Раке Ракића и њима додели. Род су им Влајићи (Чокићи) у Ковачевцу, Чокићи у Кораћици и Вујичићи у Америћу.

Шишманци (Петровићи, Јоцићи и Недељковићи), славе Стевањдан. Предак Шишман дошао је „са Косова“.

Бркићи (Јовановићи) славе Ђурђиц. Јован „Брка“ био је слуга код Јованчевића, оженио се и остао у селу. Не зна се одакле је дошао. Имао је три сина од којих са данашњи родови.

Буквићи, славе Ђурђиц. Предак Стојан, ковач, дошао је из Прилепа. Имао је два сина, Петра и Петронија, Петроније је имао сина Стевана, који је био „дебео као буква“ због чега су га назвали „Буква“ па се према томе и цео род презива Буквићи. Петар је имао сина Панту, Панта је имао Милоша и Милована. Од Милоша су:

Милошевићи а од Милована:

Миловановићи.

Милосављевићи (Павловићи), славе Ђурђиц. Браћа Милисав и Марјан доселили су негде „из околине“. Од Милисава су Милосављевићи а од Марјана, по његовом унуку Павлу, Павловићи.

Аврамовићи, славе Аранђеловдан. Сима, Аврамов отац, дошао је из Црне Горе у Јагњило, где је умро. Жена му се преуда у Влашку у Јовановиће (Рожиће) и доведе Аврама. Аврам је имао седам синова од којих су данашњи Аврамовићи.

Ковачевићи, славе Ваведење. Петар Ковачевић доселио се 1848. године од Ариља.

Лукићи (Малићи), славе Трифундан. Раније су се презивали Отмановићи, а Турци су им дали надимак Ђебаци. Старином су „од јужних крајева“.

Кузмићи, славе Ђурђевдан. Не зна се одакле су. Била су два брата, Сима и Кузман. Сима је, по пресуди кнеза Јеврема Обреновића, стрељан у Рипњу, што је псовао „Милоша у брадавицу“. Од њега нема потомака. Кузман није имао деце. Као удовац довео је жену са пасторком Марком из Велике Иванче. Оженио се трећи пут из Неменикућа, и трећа му жена доведе три пасторка. Сви се они прозову Кузмићи и славе Ђурђевдан. У Неменуикућама су им рођаци Борикићи. Кузман је славио Стевањдан.

Лазићи, славе Лазаревдан. Предак Лазар је дошао из околине. Имао је три сина, од којих су данашњи Лазићи.

Милошевићи, славе Јеремијевдан. Дошла су четири брата, Радосав, Рајко, Вуле и Петар од Сјенице, после 1809. године. Довео их Тодор Јанковић и „дао им Шешевицу на уживање“.

Тодоровићи (Павловићи), славе Ђурђевдан, зови их „Ерама“.

Ђуричићи, славе Никољдан. Мати се удала за неког Бабића и довела их из Амерића.

Тодоровићи и Ђуричићи живе у Шешевици.

Кокановићи (Милошевићи), славе Ђурђиц. По оцу Милошу зову се и Милошевићи. Милоша су збали „Кокан“ па по том зову и Кокановићи. Милош је дошао из Амерића..

Јовановићи („Рошићи“), славе Јовањдан. Предак Јован дошао је из Пирота. Био је артиљерац и после рата „ровашен“, те их у шали зову и Рошићи. Јован је имао четири сина од којих су данас Јовановићи.

Гајићи, славе Јовањдан. Гаја се доселио из Амерића, где су се презивали Павловићи.

Гајићи, славе Никољдан. Гаја Крњак се доселио „из околине“.

Митровићи, славе Ђурђиц. Митров отац Паун дошао је „од Тимока“ и довео Митра.

Јанковићи, славе Лучиндан. Отац се доселио из Загорице у Јасеници.

Матићи, славе Ђурђиц. Не знају одакле су се доселили. Њихов предак Мита ја заузео и искрчио имање у Шешевици.

У „Парлогама“ су насељени Цигани-Роми.

Јовановићи. Стеван се доселио из Ђуринаца, где има родбину, Јанковиће и друге. Старином су из Маминца – прешевски срез. Стеван је био цигански кмет за време Тасе арачлије. Имао је шест синова и од њих су:

Стевановићи (Васићи), славе Никољдан и Ђурђевдан.

Станковићи су посебна фамилија, славе Св. Петку.

 

ИЗВОРБоривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Nemanja Radojkovic

    Postovani, da li se zna odakle su Radojkovici, i sa kojih prostora je ova familija dosla….? posto ovde nije objavljeno, a spominju se prethodnom postu… Hvala na odgovoru….

  2. Zeljko Milisavljevic

    Ima jedna mala greska…nije Milosavljevic nego Milisavljevic 🙂

  3. Mirosava Medić Zamakar

    Da i ima podataka o Jabukićima iz Vlaškog Poja. Slava sveti Jovan.
    Moj deda Jabukić Budimir je od familije Jabukića iz Vaškog Poja. Njegov otac je bio Obrad Jabukić, trgovac, i pripadao je radikalima. Od babe sam čula da je bio poslanik za Kosmajski okrug verovatno krajem XIX veka, moguće kada je bio donešen radikalski Ustav 1888 godine.

  4. Varagic Dragan

    Dali ima podataka u Vasim arhivama o familiji Varagic ,deda se zvao Milorad Varagic a drugi Deda Danilo Varagic poginuo na mackovom kamenu 1914god.Mogu se dodati i ova prezimena u podatke o selu Vlaska bio bi Vam zahvalan