Велика Крсна, општина Младеновац, стање из 1925. године (Јасеница).
Порекло породица и старине. Прве куће били су у Геци, где су се настанили најстарији досељеници Влајићи.
Влајићи (Николићи) 133 к., славе св. Ђурђиц. Њихови чукундедови Владислав (Влаја), Владимир и Радисав дошли из Црне Горе. За овима су дошли преци данашњих Степанаца.
Степањци (Вулићи, Живојиновићи, Миливојевићи, Димитријевићи, Павловићи, Марковићи, Милићевићи, Бранковићи, Врачаревићи) 70 к., св. Никола. Њихов предак Степан најпре се населио на месту, које се данас зове Степањски Виногради, одатле прешао код Селевачког Бреста, и најзад у Ђуриновачу, данашњи крај Степање. Непознато порекло. После Степана дошао предак Дреновчана.
Дреновчани (Ћосићи,Давидовићи, Карићи, Ракићи, Шишићи, Илићи, Обрадовићи, Марковићи, Ристићи, Дабићи, Брковићи, Максимовићи, Павловићи, Машићи) 203 к., славе Видовдан. Стари су им дошли од Сјенице.
За овима су дошли:
Мирковићи (Милановићи, Петровићи, Ивковићи, Гајићи, Мијатовићи, Перићи, Шумаковићи, Стевановићи). 80 к., славе св. Николу. Доселили се браћа Мирко, Марко и Радојко. (Пореклом су Власи).
Бељаци (Бељаковићи, Јевтићи, Митровићи, Благојевићи) 18 к., славе св. Ђурђиц. Четири брата доведена из села Влашке (Младеновац) пре Устанка.
Лукићи (Ивановићи, Николићи, Бркићи, Иконићи) 35 к., славе Митровдан. Старином су од Сјенице – Новог Пазара.
Вићовци (48 к., Св. Јован). Прадедови дошли из Старог Влаха.
Тацићи (Станојевићи, Станимировићи, Станковићи) 25 к., славе св. Ђурђиц. Њихов предак, црни Станоје, дошао из Лештана код Бегиша.
Јовичићи (3 к., Митровдан). Дошли из Зајечара.
Митровићи (2 к., Св. Јован). Деда дошао од Пирота.
Шарковићи (Микићи) 18 к., славе Видовдан. Род су са Дреновчанима.
Ђурђевићи (19 к., Св. Ђурђиц). Прадед дошао пре Устанка из Друговца (Смедерево).
Голубовићи (Пешићи) 15 к., славе св. Стевана. Доселили из Бугарске.
Цигани (Гајићи, Николићи) 17 к., славе св. Петку и св. Василија. Ковачи и свирачи.
Крупежевићи (4 к., Св. Никола). Старином су из Ракове (љубићска област). Дошли најпре у Љуљаке, а из Љуљака у Сенају. У Сенају остао један брат, а други дошао овде 1832. године.
Бугарчићи (2 к., Св. Јован). Дошли из Зајечара.
Весићи (4 к., Св. Јован). Њихов деда Димитрије дошао из Кусатка жени у кућу.
Симићи (Арнаутски) 7 кућа, славе св. Стевана. Старином су од Сјенице.
Филиповићи (Стевановићи) 7 кућа, св. Мрата. Непознато порекло.
Ђоргићи (Ђорђевићи) 6 к., св. Алимпије. Прадед човеку од 60 година дошао из околине Пирота.
ИЗВОР: Сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарко
22. новембар 2012. у 13:39
ja
A Milojevici iz Velike Krsne, Njih ste izostavili!!!
13. јануар 2014. у 20:42
Кршљанин
Милојевићи из Велике Крсне су пореклом од Владислава-Влаје,првог становника Велике Крсне,који је са браћом и сестром Јелом (фамилија Јелићи у селу Азања),дошао око 1700.године из села Слатина код Андријевице.Осим Милојевића,фамилије које воде исто порекло су и Марковићи,Влајићи,Цолићи…
27. јун 2013. у 16:27
Mileta Urošević
Zanima me poreklo Drenovčana iz Velike Krsne. Iz kog Drenova su to oni? Makedonskog, Prijepoljskog.! Zlatiborskog ili možda nekog drugog?
Hvala na ustupljenom prostoru.
27. јун 2013. у 16:49
Небојша Новаковић
Пише да су “од Сјенице”, тако да претпостављам да су пореклом из Дренова крај Пријепоља. Мада, не мора да значи да су по имену села добили презиме, наравно.
28. јун 2013. у 11:47
Mileta Urošević
Видим да су Сјеничани, али сам мислио да ли неко од њих , или неко из В. Крсне зна нешто више о њиховом пореклу.
17. март 2014. у 21:35
Nenad Karic
интересује ме да ли неко зна обзиром да се међу дреновчанима споминје и фамилија Карић, да ли они имају везе са Карићима из Азање тј.села поред Крсне.
29. септембар 2020. у 21:48
Slobodan
Malo je neprecizno napisano. Drenovcani poticu iz sela Dren, opstina Zubin potok.
28. август 2013. у 14:35
Dragana
zanima me nesto vise ako neko moze sa mi kaze o Ljubodragu Vicovcu zvanom Gale
11. септембар 2017. у 21:18
Blagoje
Kako je nastalo prezime Lejić?
11. септембар 2017. у 21:19
Blagoje
Iz Velike Krsne
8. септембар 2022. у 08:31
Marko
A poreklo Spasica? Zanima me Zivota koji je poginuo na Solunskom frontu
Hvala
19. март 2024. у 20:38
Filip
Ako je Života Spasić imao sina Vlastimira onda su to Spasići (Ružići)
U knjizi “Slovo o rađanju Velike Krsne sa rodoslovom familija” Piše da je Spasoje Jovanović došao iz sela Pločice u Banatu oko 1840 g. i oženio se Ružicom ćerkom Stevana Stankovića iz Velike Krsne.
Nadam se da sam pomogao.
Pozdrav.
12. септембар 2017. у 09:02
vojislav ananić
Не знам како је настало презиме Лејић, али их је било у Фаркаждину код Зрењанина. Благоје, покушајте тамо, или у сеоској цркви, или у месној канцеларији.
13. август 2019. у 10:29
Nenad
A zanima me nesto vise o porodici Djordjevic iz Stepanja
15. август 2019. у 14:01
milan
Pitanje za Blagoja … da li vam je predak Lejić Milosav iz Velike Krsne rođen 1900 ,zarobljen i kao civil prebačen u zarobljenički logor u Nemačku gde je i umro jula 1916 ?