Порекло презимена, село Велика Крсна (Младеновац) Reviewed by Momizat on . Велика Крсна, општина Младеновац, стање из 1925. године (Јасеница). Порекло породица и старине. Прве куће били су у Геци, где су се настанили најстарији досељен Велика Крсна, општина Младеновац, стање из 1925. године (Јасеница). Порекло породица и старине. Прве куће били су у Геци, где су се настанили најстарији досељен Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Велика Крсна (Младеновац)

Порекло презимена, село Велика Крсна (Младеновац)

Велика Крсна, општина Младеновац, стање из 1925. године (Јасеница).

Порекло породица и старине. Прве куће били су у Геци, где су се настанили најстарији досељеници Влајићи.

Влајићи (Николићи) 133 к., славе св. Ђурђиц. Њихови чукундедови Владислав (Влаја), Владимир и Радисав дошли из Црне Горе. За овима су дошли преци данашњих Степанаца.

Степањци (Вулићи, Живојиновићи, Миливојевићи, Димитријевићи, Павловићи, Марковићи, Милићевићи, Бранковићи, Врачаревићи) 70 к., св. Никола. Њихов предак Степан најпре се населио на месту, које се данас зове Степањски Виногради, одатле прешао код Селевачког Бреста, и најзад у Ђуриновачу, данашњи крај Степање. Непознато порекло. После Степана дошао предак Дреновчана.

Дреновчани (Ћосићи,Давидовићи, Карићи, Ракићи, Шишићи, Илићи, Обрадовићи, Марковићи, Ристићи, Дабићи, Брковићи, Максимовићи, Павловићи, Машићи) 203 к., славе Видовдан. Стари су им дошли од Сјенице.

За овима су дошли:

Мирковићи (Милановићи, Петровићи, Ивковићи, Гајићи, Мијатовићи, Перићи, Шумаковићи, Стевановићи). 80 к., славе св. Николу. Доселили се браћа Мирко, Марко и Радојко. (Пореклом су Власи).

Бељаци (Бељаковићи, Јевтићи, Митровићи, Благојевићи) 18 к., славе св. Ђурђиц. Четири брата доведена из села Влашке (Младеновац) пре Устанка.

Лукићи (Ивановићи, Николићи, Бркићи, Иконићи) 35 к., славе Митровдан. Старином су од Сјенице – Новог Пазара.

Вићовци (48 к., Св. Јован). Прадедови дошли из Старог Влаха.

Тацићи (Станојевићи, Станимировићи, Станковићи) 25 к., славе св. Ђурђиц. Њихов предак, црни Станоје, дошао из Лештана код Бегиша.

Јовичићи (3 к., Митровдан). Дошли из Зајечара.

Митровићи (2 к., Св. Јован). Деда дошао од Пирота.

Шарковићи (Микићи) 18 к., славе Видовдан. Род су са Дреновчанима.

Ђурђевићи (19 к., Св. Ђурђиц). Прадед дошао пре Устанка из Друговца (Смедерево).

Голубовићи (Пешићи) 15 к., славе св. Стевана. Доселили из Бугарске.

Цигани (Гајићи, Николићи) 17 к., славе св. Петку и св. Василија. Ковачи и свирачи.

Крунезевићи (4 к., Св. Никола). Старином су из Ракове (љубићска област). Дошли најпре у Љуљаке, а из Љуљака у Сенају. У Сенају остао један брат, а други дошао овде 1832. године.

Бугарчићи (2 к., Св. Јован). Дошли из Зајечара.

Весићи (4 к., Св. Јован). Њихов деда Димитрије дошао из Кусатка жени у кућу.

Симићи (Арнаутски) 7 кућа, славе св. Стевана. Старином су од Сјенице.

Филиповићи (Стевановићи) 7 кућа, св. Мрата. Непознато порекло.

Ђоргићи (Ђорђевићи) 6 к., св. Алимпије. Прадед човеку од 60 година дошао из околине Пирота.

ИЗВОР: Сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарко


Коментари (12)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top