Порекло презимена, насеље Раковица (Београд)

19. новембар 2013.

коментара: 2

манастир РаковицаПорекло становништва насеља Раковица, Градска општина Раковица – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај насеља.

Насеље је у изворишту и по странама долине Раковичког Потока.

Тип насеља.

Раковица је подељена на два краја; Брђане и Доњу Малу. Доња Мала је већа од Брђана. У Раковици има око 40 кућа.

Име насеља.

Постоји предање, да је насеље Раковица названо по месту, које је добило име по томе „што је је имало рака (ракова) у потоку, који кроз њега иде“.

Старине.

У Раковици постоји старо Селиште близу гробља, за које веле да је латинско.

 

Постанак насеља и порекло становништва.

Данашње село-насеље Раковица спада у ред новијих насеља села у околини Београда. Прича се да су први досељеници садашњег села били најпре у Топчидеру, па се због Турака уклонили и настанили у данашњој Раковици, где је у оно време била шума.

Јанковићи су најстарија породица у Раковици, која је изумрла а не зна се одакле су досељени.

За све данашње породице се зна да су досељене и то:

Тачићи су дошли из новоослобођених крајева, дошао отац данашњем старцу од 80 година (пре 1813. године), Никољдан.

Здравковићи су из Крчимира, Власотиначки срез, где су убили Турчина и овамо од освете побегли. Човеку од 60 година дошао отац Здравко са пет синова: Николом, Стеваном, Крстом, Лазаром и Јованом, Никољдан.

Мијаиловићи су из „Турске“, Селиште је било њихово, Аранђеловдан.

Стојановићи су од Пирота, дошли пре бежаније 1813. године, Никољдан.

Живковићи су од Ниша („Нишевљани“), Никољдан.

Станковићи су из села Средорека близу Прилепа, одакле им се доселио предак Тодор пре 90 година, Никољдан.

Петровић, предак Аврам је дошао из Војводине пре 50 година***.

Јанковић, предак Марјан дошао пре 50 година из Бугарске, Никољдан.

Милошевић Ђока се доселио из Сремских Карловаца као војни бегунац, Св. Врачи.

Јелић Сима је из Босне („Бошњак“), доселио се пре 30 година, славе Верижице (после Савиндана).

Ајзенкамер Карло је Чех, доселио се пре 30 година из Чешке, колар је и земљорадник, још не слави.

Филиповић је механџија, дошао из Пиносаве***.

Радовановић Андреја се доселио из Мокрог Луга (не каже се којег) пре 20 година, Св. Петка.

 

*** не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР:  „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Slavisa

    Moji su iz sela Rabovce opstina Lipljan i slava nam je sveti Nikola i pise da smo se u Rabovce naselili iz Rakovice 1820 godine.Zanima me dal je to Beogradska ili neka druga Rakovica posto nije naglaseno.Molim vas ako imate informaciju da me obavestite posto mi je veoma bitno.Hvala unapred.

  2. Slaviša Mihajlović

    Slava “Sveti Nikola”