Порекло презимена, село Пиносава (Вождовац, Београд)

18. новембра 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Пиносава, општина Вождовац – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Pinosava

Положај села.

Ово село је на благој и заравњеног коси, која се пружа од Авале према северозападу.

Воде.

Воде становници пију са извора, чесама (2) и бунара. Познатији извори овога села су: Ладна Вода, Паригуз, Секулинац и др.

Земље и шуме.

Земље за обрађивање мештани Пиносаве имају по: Селишту, Деловима, Ладној Води, Паригузу, Гају, Мајданима, Таборишту, Стублини, Орловцу (њиве и лугови), Миљковици (њиве и лугови) и др. На свима тим местима појединци имају и бранике.

Утрина им је на местима званим: Равни Гај, Млађине, Пландиште, Осредак, Коларница, Животин Забран, Попова Њива и др.

Тип села.

Ово село је разређеног типа, као и околна села Ресник и Рушањ. Што се из средине села иде према крајевима куће су све више разређене, нарочито у правцу према Авали. Прве куће, када се од Авале низ Гај у село уђе, куће су удаљене од 60-70 корака, неке 100-130 коарака, неке око 3 минута хода, а што се иде даље у село све су ближе, 20 до 30 корака или још збијеније.

У селу се издвајају два дела, главни део је права Пиносава и други део – Табориште. Неки село деле на три краја; Арнауташе, Горњо-крајце и Табориште, али је подела села на два краја очигледна.

У Пиносави станују: Пешићи (Арнаути), Радисављевићи, Јовановићи, Алабаковићи, Оскорушићи, Војиновићи, Белиловићи, Вукадиновићи, Качаревићи, Дамњановић (Јова), Живковић (Игњат), Којић (Драгутин), Павловић, Танасковићи и Мијаиловићи.

У Таборишту су: Николићи, Аћимовићи, Петровићи, Црљенци, Филиповићи, Стојанчевићи, Дамњановићи, Јовичићи, Пењевићи и Новковићи.

У селу има око 125 кућа; у Пиносави око 85 а у Таборишту око 40 кућа.

Старине у селу.

У атару овог села постоји Селиште, у коме се налазе трагови ранијег насеља. Ту су данас њиве. О селу, које је било на том месту, причаја да га је чума уништила. О маџарским гробљима, говоре да су била на местима: Мајданима (више Пајине воденице), на Орловцу и Секулинцу.

 

Постанак села и порекло становништва.

Ово село није ранијег постанка, свакако није старије од 18. века. Прича се да су први дошли и населили се у данашњу Пиносаву:

Оскорушићи, који славе Аранђеловдан.

Војиновићи су по старини одмах иза претходних, воде порекло од Кара-Војина, за кога се зна да је хајдуковао, па се потом населио у овом селу, не зна се одакле је дошао, Митровдан.

Туфегџићи су дошли после Војиновића из околине Краљева, одкуда су утекли (прадедови) пре бежаније 1813. године због убиства, тамо су хајдуковали, Митровдан.

Пешићи (Цветићи, Стошићи) су из Битоља (Округ крушевачки, Срез расински), где и данас имају сроднике, дошли су пре бежаније 1813. године. Њихов је предак Пеша, зову их „Арнаутима“ те су старином јамачно из данашње северозападне Старе Србије***.

Николићи, Аћимовићи и Петровићи. Предак им је црни Здравко, пореклом Шоп – „горео“ је ћумур у селу, па се потом ту и настанио; зову их „Бугари“, Никољдан.

Пењевићи су се доселили пре бежаније 1813. године али се не зна одакле. Алимпијевдан.

Филиповићи су дошли, такође пре бежаније, из Ирига, Томиндан.

За време Карађорђа су дошли:

Нововићи, из Сланкамена, Јовањдан.

Белиловићи воде порекло од белог Стојана, који је био Шоп, „горео“ је ћумур у селу, па ту и остао, имао три сина Вучка, Китана и Миленка, Нокољдан.

Вукадиновићи „Ере“ су из југозападних крајева данашње Србије, имају сроднике у Аранђеловцу, Никољдан.

Петровићи други, предак Сава је пореклом из Жабара (у Босни између Градачца и Брчког), доселио се пре бомбардовања Београда, Никољдан.

Црљенци су из Црљена (вероватно Великих, оп. Милодан) у Колубарском срезу, одакле је дошао Милоје, пре бежаније 1913. године, са синовима Јовицом, Грујицом и Радојицом; били су, веле, отишли у Жарково да раде, па их неки Црни Стојан позове у жетву у Пиносаву, где и остану, Јовањдан.

Алабаковићи или Мијаиловићи су пореклом од Солуна; њихов је предак после бежаније доведен у Пиносаву; прича се да га је један од овдашњих становника нашао за време нереда у Београду, где је био залутао бежећи из града и довео га у Пиносаву да му чува стоку; причају да ниједну српску реч није знао, био пореклом Турчин та га још у путу овај прекрсти, да му име Михајло, доцније га ожени, Никољдан.

Стојановићи су дошли пре бежаније 1813. године, не зна се одакле, Никољдан.

Јовановићи су пореклом из Пиротског округа; предак им правио и продавао ћумур па остао у Пиносави, Никољдан.

Павловићи су дошли из новоослобођених крајева, Ђурђиц.

Стојковићи су из Житорађе, предак отуда дошао пре 60 година као надничар и ту остао***.

Илићи, предак Таса „Рват“ се доселио поодавно, Јовањдан.

Дамњановићи, предак Јова дошао из Раковице пре 40 година, Ђурђиц.

Трајковићи, предак Здравко је из села Зекља (?), дошао пре српско-бугарских ратова 1885. године, Никољдан.

Живковићи, отац Игњатов је пореклом из Херцеговине одакле је дошао пре 30 година, био „паор“ у селу, Лучиндан.

Којић, отац Драгутин „Ера“ дошао пре 20 година из Ужица а пореклом је од Новог Пазара, Андријевдан.

Бојановићи, Риста је пореклом из Ивањице, дошао пре 20 година жени у кућу, Лучиндан.

Кочевић, Стојан је дошао из Велеса пре 20 година, радио као дунђер па се у селу удомио, Алимпијевдан.

Дробњак Илија је из Рипња, дошао пре 15 година***.

Радивојевић Јоца „Шојка“ је из Перлеза у Банату, ради као ковач, Никољдан.

Радичевић Марко је пореклом из Лике, био слуга у Кумодражу, па пре 3 године се призетио у Пиносави, Јовањдан.

 

*** не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. stefanovic

    STEFANOVICI Stanoje se doselio 1910 iz okoline Pozarevca tu se i ozenio sa Nastasijom Cvetic prvom babicom u Pinosavi, bio dugo godina najbolji kovac i imao prvu kovacnicu. Bio jedan od najvrednijih ljudi Pinosave.Potomci pouceni njegovim iskustvom jer je bio iskoriscavan ne tako vredni. Slave Djurdjic Stanojevu slavu