Порекло презимена, село Рипањ (Вождовац, Београд) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Рипањ, општина Вождовац – град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГ Порекло становништва села Рипањ, општина Вождовац – град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГ Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Рипањ (Вождовац, Београд)

Порекло презимена, село Рипањ (Вождовац, Београд)

Порекло становништва села Рипањ, општина Вождовац – град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ево како је М. Ђ. Млићевић описује положај свог родног села: „На југ од Београда, четири сата обичног пута, а железничком пругом око 22 километра, на старом крагујевачком друму, насељено је село Рипањ. Село се то пружило по једној коси, која се одваја од оног била, на коме су висови: Космај, Ковиона и Авала. Од Авалиног присоја ту косу, на којој је село Рипањ, одваја се вода, која се на свом ушћу у Саву зове Топчидрска река“.

Куће су по теменима неколико широких коса, које су између речица Паланке и горњег тока Топчидерске Реке, где се ова зове Пречица.

Страна косе на коме је Брђански Крај, према потоку Шутиловцу врло је стрма, пење се за 40 метара и тек горе почињу прве брђанскекуће, које су на почетку само са једне стране пута, а потом, идући ка средини села, са обе стране пута.

„Сваки крај (мала) села Рипња има своје њиве и ливаде и држи своју стоку на оној страни сеоског атара, која је њему ближа и погоднија. Зато се Рипањци готово никада не могу састати ни на раду нити за стоком. Докле су Брђанин Рипањац пре састане и упозна са Барајевцима или Парцанцима него са својим сељацима Муселинчанима, дотле се опет први пре виде и упознају са Рушањцима и Пиносавцима, него са сељацима из других мала“.

Тип села.

Рипањ је подељен на ове крајеве или мале: Муселимце – западно од цркве и механе рипањске, Ере (пише „Хере“) – источно и североисточно од цркве и школе, Белоземљане – на Белој Земљи, а са десне стране потока, који тече на исток од Чешме сеоске, Рамаћане – западно од пута, што води од сеоских механа у Брђане и Брђане – „на коси, која се пружа на југ од Белоземљена и Рамаћана чак до Шутиловца и до Боташине“ а поглавито са леве стране пута Рипањ – Барајево. Кроз Брђане води пут дуг за читав сат хода.

Село је заузело велики простор, мале прелазе једна у другу.

Куће у малама су доста близу, много ближе но у осталим шумадијским селима, те јеово село више друмско, куће су редовно удаљене 50 до 100 корака, мада их има сасвим близу као у вароши, а по нека од тих кућа има врата са улице, иначе су увучене у двор и једна од друге удаљене 100 до 200 корака. Местимично између кућа има остатака старе храстове шуме и ту је размак између кућа много већи, 250-300 метара. У крају Брђанима пут је широк око 30 корака, а куће су удаљене, како где: 40-50, 50-80, 100-120, а ближе су, 10-30 корака, куће идељених задругара.

Групе се кућа виђају поглавито код изедељених задругара.

Под Високом у Bаташима пре 4-5 година из Брђана су досељене на имање две кућа Станисављевића и Марића. Таквих одсељеника на имања има и у другим местима овога села.

„Рипањ је једно од највећих села у овоме крају Шумадије. Године 1863. у њему је било 1839 становника са 378 пореских глава; године 1883. самих пореских глава је било 538 а године 1886. тај број се попео на 700. Старци су ми причали да је Рипањ 1813. године имао само 40 кућа, па се и онда бројао у велика села Шумадије“. У старије време било је око Рипња неколико заселака, које је све Турчин, рипањски спахија, саселио у Рипањ. Отуда је Рипњу дошао овако велики атар да му данас завиде сва околне села.

Засеоци који су у Рипањ сасељени поименце су:

1. Трешња, заселак, који је био где је сада механа на Трешњи.

2. Степашиновац, на северној страни од данашњег Рипња, идући под Авалу.

3. Паланка, на запад ор Рипња.

4, Чаршија под Авалом.

На местима где су били ти засеоци сада су њиве и ливаде.

Име селу.

О постанку имена Рипња М. Ђ. Милићевић забележио је ово: „Селу на истоку, поред реке, има стена, која се зове Рипа. Неки саљаци веле, да је од те Рипе и селу дошло име Рипањ. Али ваља уз то поменути, да се она сама чешма у селу, која је на југоисток од цркве и школе, под самим брдом Зове Рипањ“. Неки, опет, овако размишљају и постанку имена села Рипањ: Кад су на месту Паланци постојала Паланка – насеље, где су биле топионице и ради њих мехови; када су се ти меховима радило чуло се далеко, и по томе, што су се ти мехови дизали и спуштали, „рипали“, и село је, веле, добило име Рипањ. Постоји и још једно домишљање о постанку имена села, видети под „Зуце“, од израза-термина „рипа“.

Крај Муселимци назван је по некоме Муселиму, који је ту седео, Ере (Хере) – по Игњату Ери, који је дошао жени у кућу, Рамаћани – по селу Рамаћи а Белоземљани – по месту званом Бела Земља, као и Брђани – што су на брду.

Старине у селу.

У овом елу једно место под Авалом зове се чаршија. Прича се да је ту некада била турска варошица. По том месту, као и изнд њега уз Авалу има удубљење (пингова), која су постала по томе што се земља сурвала над старим подкопима. Један део села се зове Паланком, где су „у старо време биле неке рудокопине“ а и данас онамо има много трагова од рударских радова“.

 

Постанак села и порекло становништва.

У селу Рипњу има старих породица, за чије се порекло не зна. То су:

Јоксимовићи***

Станојловићи, Аранђеловдан.

Цивићи***.

Милићевићи ( у крају Муселимцима)***.

Несторовићи, по старом презимену Стевановићи, а сада:

Станичићи и Петровићи, Чардаклићи и још неке породице, гране поменутих породица.

Досељеници су ове породице:

Марићи од којих су и Милићевићи други су из Старог Влаха. Када су њихови преци дошли, у Рипњу на Трешњи, је по причању било 6 кућа (Станојловићи, Милићевићи у Муселимцима, Јоксимовићи, Цивићи, а у Отавицама 9 кућа (Несторовићи, Кобасичићи, Милановићи, Гавриловићи и др). О доласку ових Марића ево шта пише М. Ђ. Милићевић, који је из те породице, цитат:

-Отприлике пре триста година, крену озго из Старог Влаха (не зна се тачно име места) три брата: Цветоје, Радак и Вук, са својим породицама, да потраже боље место за живљење.

Спустивши се у нахију београдску, зауставе се сва тројица на десној страни реке Колубаре, близу данашњег села Вреоца, мислећи да се ту настане за свагда. Ту, у том месту, прича се даље, једном су за неку своју потребу хтели обалити један стари грм; дванаест људи радило је цео летњи дан секирама својим, докле су грм посекли и оборили га на земљу. Кад други дан дођоше на то место, затекну дванаест коза како угодно леже и преживају на пању обореног грма, толико му је стабло било дебело. Радак и Вук, видећи то рекоше:

-Ово је место тако горевито да га ми не можемо никада покрчити за њиве и ливаде, него да идемо тражити какво повољније насеље.

-А мени је овде лепо, одговори Цветоје, ја боље нећу да тражим.

И одиста остане овде, изроди синове, дочека унуке и праунуке, те тако насели читаво село, које се, по његовом имену, назове Цветојевац, данас Цветовац.

Радак и Вук, пише М. Ђ. Милићевић, одселивши се од Цветоја, пређу у Барајево и ту се населе. После неког времена Радаку ни Барајево не буде по вољи, одели се од брата Вука и, са својом породицом, пређе у Стари Рипањ (где је данас механа Трешња).

Ту је са својим синовима и унуцима живео до смрти. Пошто Радак умре, удари један помор у његове потомке те затре све мушке главе, осим једног детета, коме је било име Нестор.

Мати овог детета, оставши удовица, преуда се у село Кнежевац за некога Анђелка Маснобраду. У овај свој други дом одведе она и нејаког Нестора, својега сина из првога брака. Како јој је у свом првом дому, у Рипњу, било све замрло, она је сву живу стоку и покретно имање, колко га је било превезла у Кнежевац, другом мужу свом Маснобради. Доцније силом неприлика, које задесише Нестора, овај се врати у Рипањ, на своју очевину, али како сам није могао куће кућити, Барајевци се порежу и даду му 12 динарчића ондашњих те се ожени.

Оженивиши се, Нестор не хтеде дуго остати у Старом Рипњу (на Трешњи), него се пресели у Рипањ садашњи. Ту је доцније изродио пород, оженио синове, дочекао унуке и умро. Од тог Нестора остали су Несторовићи: Влајко, Милић и Мија.

Од Влајка су данашњи:

Марићи, Некићи, Ицићи, Јевтићи и Војиновићи.

Од Милића су:

-Милићевићи, Степићи и Манојловићи.

Од Мије су данашњи:

Бранковићи.

Сви они, као потомци Несторови, славе Никољдан а посте о Аранђеловдану, од болести кратеља (колере)“, крај цитата.

Кузмановићи, Станимировићи, Стајићи, Лазићи и Тодоровићи воде порекло од једног детета, које су, прича се, још када је Мађар владао, а за време неког бекства, нашли Станојловићи, старинци у селу. Они су дете покрстили и дали му име Милован, па га и очували. Сви славе Аранђеловдан, као и Станојловићи.

Скадрићи (у Ерској мали) дошли су из Ерске пре 100 година. За њих причају да су били катранџије, да су прави „Ерови“, Аранђеловдан.

Чарапићи данашњи нису прави Чарапићи. Они су изумрли, а њихово презиме су примили Николићи, чији се предак као слуга пре бежаније доселио из Трстеника и дошао у кућу жени из породице Чарапића, славе Ђурђиц – славу Николића док су Чарапићи славили Ђурђевдан. Прави Чарапићи су били од Васе или Танасија Чарапића, који су после 1804. године прешли из Белог Потока у Рипањ, где су саградили куће и засадили воћњаке „од којих и сад постоји једна трешња или који орах“.

Танасијевићи су из Баната, Митровдан.

Ђукановићи су из Баната, Јовањдан.

Јовановићи су из југоисточне Србије (од Пирота или Лесковца), одкуда им је дед дошао, носили су, веле, вране гуње, Никољдан.

Качаревићи (Богдановићи и Родићи) су из места Куле у Лици, Лучиндан.

Стојановићи су од Зајечара („од Ртња“), предак им је још пре бежаније 1813. године био слуга код Чарапића, Ђурђиц.

Ненадовићи су пореклом из Босанске Крајине. Њихов се предак још за време бежаније оженио из куће Чардаклића, био „привук“, Никољдан.

Исајловићи, који се зову и Филиповићи и Лукићи су дошли из Лике пре бежаније. Причају (Пантелија Марић) како су их звали Хрватима, како им је ношња – нарочито женска, била друкчија, како су певали и играли: „У Филипа црвен пас, пандрули, пандрули..“, Јовањдан. И они су за веме бежаније бажали „преко“ и веле да су тамо неки и остали, где и данас живе.

Мандићи су старији досељеници, али се не зна одакле су, Аранђеловдан.

Тако се не зна порекло:

Бакаловићи који живе у Прњавору, Ђурђевдан.

Арнаутовићи, Савиндан. Сви су они били у бежанији. Арнаутовићи су добили презиме по томе, што је један од њихових предака био убојица, те су га назвали Арнаутин, те отуда презиме Арнаутовићи.

Тумићи, дошли пре бежаније „из Немачке“, Аранђеловдан.

Блажићи су од Црне Реке, пре 90 година им деда био слуга у селу, Јовањдан.

Познији досељеници су:

Петковићи су од Ниша, зови их „Бугарима“, Јовањдан

Дробњаци воде порекло од три брата, који су дошли из Левча, јамачно из Рековца, одакле су као хајдуци прогнани пре 70 година. За њих се прича да им је кнез Милош давао земљу у Београду на Теразијама нашта они нису пристали, хтели су да живе у шуми и због тога остали у Рипњу***.

Петровићи су од Ивањице „где се прави катран“, били, веле, хајдуци, па их отуда протерали, Ђурђевдан.

Илићи и Манојловићи су дошли „из прека“, зову их „Шокци“, Аранђеловдан.

Бабовићи су од Ивањице, предак им пре 50 година служио у селу и ту остао***.

Давидовићи, Сима дошао пре 30 година из Високог у Босни, чуо да је овде добро па се због тога доселио – где се и оженио, Стевањдан.

Томићи су од Модре Стене, Лужнички срез, Никољдан.

Андрејићи су дошли пре 40 година, предак Јова надничио у селу и ту се населио. Зову га и Јова Бугарин, пореклом из села Раковца, који је у Турској на путу Врање-Прешево, Св. Петка.

Јањићи су заостали у селу као мајстори пре 20 година, пореклом су из Турске, зову их Бугарима, Митровдан.

Ђорђевићи су из Клисуре, близу Трна, Илија дошао пре 30 година у кући жени из породице Костића, који су старинци***.

Тадићи су из Босне, Стевањдан.

Терзићи или Алексићи су из Перлеза „из прека“, Велика Госпојина.

Осим њих има још неколико досељених „из прека“, двојицу занатлија, који су се скоро доселили и зову их „Швабе“ и др.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (19)

  • Стефан

    Овај део ме је баш заинтересовао:

    -Кузмановићи, Станимировићи, Стајићи, Лазићи и Тодоровићи воде порекло од једног детета, које су, прича се, још када је Мађар владао, а за време неког бекства, нашли Станојловићи, старинци у селу. Они су дете покрстили и дали му име Милован, па га и очували. Сви славе Аранђеловдан, као и Станојловићи.

    Мој отац је Кузмановић из Рипња и наша је слава Аранђеловдан. Јесенас кад сам био на селу (у Рипњу) питао сам неке од рођака за тог дечака и нико ништа не зна. Ко је био тај дечак, ког су покрстили и дали му име Милован, а од кога потиче наша и још неколико породица – бога питај. Ако неко нешто зна нека пише. За почетак сам са Вашег сајта скинуо ову књигу Ристе Т. Николића, па кад нешто сазнам, јављам се.

    Поздрав свима!

    Одговори
    • Prvoslav Stojic

      Ово о фамилијама кузмановићи Станимировићи Стајићи ( треба Стојићи јер Стајићи не постоје у Рипњу вероватно грешка при читању оргинала од Милана Ђ Милићевића где је о прочитано као а) Лазићи и Тодоровићи су постали од једног детета Милан, и сви славе исту славу, већина их је настанјена у Брђанима . Кузмановићи и Стојићи ( Милан и Ђурђе) су дали плац за школу у Брђанима . Мандићи који су постали тодоровићи ( пар породица) потекли су од једног дечака ког је усвојио један старац од тодоровићи и дао му сву имовину , они живе у Мандићем крају и једна породица у Брђанској улици. Махом ове фамилије су настањене у Брђанима а неки су од Стојићи у Липовици, на Тимочком путу и Рипањ станици. Имао сам породично стабло Стојићи ( изгубио самга) и тачно води до Милана Свако друго колено у Стојићима је носило име Милован .

      Одговори
      • Стефан Кузмановић

        Богами, Првославе, свака част, доста знаш. Моји су Кузмановићи из Брђана, баш недалеко од те четворогодишње школе коју си споменуо. А баба ми је од Тодоровића који су били Мандићи, макар сам тако чуо од покојног стрица, ови остали од ближе родбине благе везе ни о чему немају, па не вреди ништа да их испитујем.
        Имају ли можда у цркви у Рипњу неке податке о нашим прецима, тј. да ли си сам израдио родослов који си изгубио или си га наследио од некога?
        Мене, у принципу, највише занима ко је био тај дечак Милован од кога сви потичемо, одакле је дошао, ком народу је припадао итд. С обзиром на то да си ти имао родослов који води све до Милана, претпостављам да би нам ти подаци, ако бисмо некако успели да их репродукујемо, могли послужити као добра основа да сазнамо Милованово порекло.

        Одговори
  • Душан П МАРКОВИЋ

    Фамилија МАРКОВИЋ, позната под надимком „Ћирини“ је једна од старијих у Рипњу, и махом је концентрисана испод Авале. Надимак носи по неком пра-пра претку Ћира, за којег се тврди да је дошао из околине Берана у Црној Гори. Крсна слава је Св. Јован (20. јануар). У опису презимена села Рипањ, ова фамилија се не помиње.
    Био бих веома захвалан уколико неко има више података о пореклу ове фамилије.

    Поздрав свим читаоцима ових редова.

    мр. Душан П МАРКОВИЋ, дипл.ел.инж.
    [email protected]

    Одговори
    • Јоксим

      Душане у околини Берана – само у Шекулару, стари Шекуларци славе Св. Јована (20.јануара). Урадите ДНК тест, па ће се видјети, од којег сте рода. Надимак Ћиро ( у већем дијелу Србије Ћира) се и данас чује ( знам за два Ћира) у Горњем Полимљу.

      Одговори
  • bojan

    moze li neko da mi kaze Ko su Drobnjaci u Ripnju ? koje familije , koja prezimena? Ili neki drugi podatak o njima? Potomci su jednog od ta tri brata, dva su se vratila nazad i naselila jedan u Milutovcu a drugi u Maloj krusevici. Nedostaju mi podaci za te Drobnjake u Ripnju. hvala unapred.

    Одговори
    • bojan

      P.S.
      Drobnjaci u Ripnju su potomci Milosava Drobnjaka . Junaka iz Prvog Srpskog ustanka. njegove potomke je Milos proterao zbog hajdukovanja iz Rekovca. Milosav je imao najmanje jos jednog sina koji je ostao u Krusevici kod Rekovca.

      Одговори
    • Nemanja

      Što se tiče Drobnjaka, ja znam jednu baba Milicu Drobnjak. Njen sin Rajko je bio psihički oboleo, i pred kraj života je prestao da uzima terapije koje su mu lekari prepisali, i prosle ili pretprošle godine je preminuo.. Baba Milica je jos uvek živa i živi negde u blizini stanica 3 bandere ( autobuska stanica posle glavne železničke stanice u Ripnju a pre Rašinog Majdanu… I dan danas dolazi kod mene u prodavnicu
      Nemanja Rancic Ripanjac (nadji me na fejsu, pa ako te bas zanima, naći ću ti nešto o njoj, a mozda i broj telefona na koji ds joj se javis…pozdrav!

      Одговори
    • Prvoslav Stojic

      Дробнјаци и даље носе исто презиме и има пар кућа .

      Одговори
  • Петар

    Како наводи Милан Ђ. Милићевић са Старог влаха долазе три брата Цветоје ,Радак и Вук.и презивају се Рајачић. На Стари Влах долазе из старе Херцеговине. Радаков син Нестор има сина Влајка од кога потичу и Недељковићи зову их и Војиновићи.

    Одговори
  • Петар

    Нај познатији од Дробњака је Максим Дробњак председник општине и народни посланик. Од њега су сви Дробњаци у Рипњу. Од Милоша Обреновића су два брата добила огромно имање и нај бољу земљу за показано јунаштво у другом устанку.. Тачно је да им је Милош нудио Теразије али браћа Дробњаци баш нису желела да буду Милошу под руком.
    Максим је био слеп на једно око, па га погрдно називаше Максим ћора ипак никада није промашио када би некога нанишанио.
    О Максиму сам доста слушао и сазнао из приче мога деде, коме је Максим био деда по мајци.Дробњаци и данас живе на истом имању које добише од Милоша у Брђанима.

    Одговори
  • Prvoslav Stojic

    Молим администратора да исправи грешку код настанка презимена Стајић овде треба да стоји презиме Стојић јер фамилија Стајицћу Рипњу не постоји већ фамилија Стојић која је једна од највећи у Рипњу. Грешка је вероватно због лоше пртумаченог писаног слова о у оргиналу које је прочитано као а. Уколико је могуће можемо и ступити у контакт поводом ове теме.

    Одговори
  • Prvoslav Stojic

    Направио сам грешку није дете Милан већ Милован.

    Одговори
  • Петровић

    Волео би да сазнам више о породици Петровић из Рипња.
    Овде пише да су дошли из Ивањице, мада сам од моје баке чуо да су је прадеда причао да његови претци потичу из Херцеговине.
    Постоје тренутно породице са истим презименом које не славе исту славу и нису род или не знају да су у сродству.
    Моја крсна слава је Ђурђиц али сам чуо од покојне баке да је некада била Ђурђевдан, то је исти светац, св.вел.муч. Георгије.
    Могуће да су браћа да не би славили исту славу узели неку другу, једна је задржао Ђурђевдан а други је почео да слави Ђурђиц.

    Хвала!

    Одговори
  • Marina

    Znate li nesto o porodici Kalajdzic? Kada i odakle se doselila u Ripanj?
    Hvala

    Одговори
  • Gajic Milica

    Koliko ja znam u Ripnju postoje vise familija Jovanovića.Palančani, Barjani i Bačari. Razliku se i po krsnim slavama. Potomak sam familije Bačara.Krsna slava nam je sv. Jovan.Ukoliko nemo zna o poreklu te familije volela bih da mi da informaciju. Isto znam da je pokojni Tihomir Nekić sakupljao podatke o Ripnju ali neznam dali je ikada to negde objavljeno. Znam da je rodjen 1891 ili 1893 godine imao je sestru Darinku, koja je moja baka. Imao je dva sina koji su preminuli, jedan nema potomaka a drugi ima dve ćerke sa kojima ja na žalost nisam u kontaktu. Znam da se zovu Gordana i Ljiljana

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top