Порекло презимена, село Барзиловица (Лазаревац)

Порекло становништва села Барзиловица, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Барзиловица је у доњој долини Оњега, на десној његовој страни а на побрђу које се доста стрмо спушта од стубичкога виса прем Оњегу. Положај насеља је окренут југу, а висовима на северној страни заштићено је од хладног и сувог северног ветра. Сеоски потес се граничи према Брајковцу Путним Брдом, потоком Кривајом и поточићем Плачковцем, који, источно од Криваје, утиче у Оњег. Одатле граница иде на север у правцу Дебелог Брда, на Мали Вис, Стубички Вис, Гавански Рт и косу Маџарац. Западну границу чини Црна Река до њеног ушћа у Оњег.

Куће су на странама побрђа, подигнуте високо изнад уских долина сеоских потока. Мање има кућа на алувијалној равни Црне Реке и Оњега. Насеље је разбијеног типа и дели се на крајеве – Мали и Велики Крај до Чибутковице, крај Богдановица у долини Криваје и крајеви на побрђу Суботино Брдо, Маринковића Брдо и Дулинац. У крају Суботином Брду су куће родова Матијашевића и Миловановића а у Дулинцу Миловановића и Вуковића.

Воде.

Село обилује здравом планинском водом. Осим мањих безимених извора знатнији су ови: Змајевац под Гаванском Ртом, Чанчић више Змајевца и Студенац у шуми Студенцу. Пошто су ови извори у долинама потока и река, а куће по странама и косама побрђа, изворска вода је прилично удаљена од кућа и доста се тешко доноси за домаће потребе. Због тога се копају бунари по странама брда, па када се појави вода онда се бунар озида и ту подижу куће. Сви бунари имају добру воду и не пресушују.

Сеоски потоци и речице су десне притоке Оњега: Плачковац, Криваја, Каменица, Слепак, Црна Река и Милованац који утиче у Црну реку. Слепак и Милованац лети пресушују. Испод Гаванског Рта је издан Гаванска Бара.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима: Оњегу, Бабином Гробу, који је поред пута до Брајковца, Гају, Парлогу, Лисини, Глоговцу, Вознику, Маџарцу недалеко од цркве, Студенцу и Витковици у Плочнику, Гаванском Рту, Оглавку, Криваји, Плачковцу и Црној Реци.

Шуме су на овим местима: Медвеђем Рту, Пољанском Рту, Јеличића Рту, Шупљанском Рту, Танком Рту и на Јастрепцу.

Зајеничка сеоска шума је у Студенцу и у Витковици. Појединци имају приватне шуме („забране“) у долинама сеоских потока.

Старине у селу.

На Оглавку, недалеко од Оњега, има два стара гробља, једно од другог су удаљена до 200 метара. По предању једно гробље је било српско, а друго маџарско.

Код Вуковића кућа има једна затрпана рупа, за коју се казује да је ту била нека стара црква, од које данас нема, осим рупе, других трагова.

За извор Змајевац се казује да му је била јака вода, да су га Маџари, кад су одлазили из Србије, затварали сланином и губерима, па је због тога умањио воду.

За Сватовско Гробље, које је у планини, казује се, да су се на том месту сусрели двоји сватови, потукли се и изгинули, па су на том месту и сахрањени.

Подаци о селу.

Данас у селу има два гробља; једно је код Крстова а друго је поред Парлога. Литија се носи на Други дан Духова. Сеоска заветина се држала о Младенцима а сада се не држи.

Најстарији писани спомен о овом насељу је из 1723. године, па се затим помиње 1734. и 1811. године. У њему је било 1818. године 43 куће, 1822. године 49 кућа а 1844. године 57 кућа и 389 становника. Данас у селу има 26 родова са 176 кућа.

Порекло становништва.

У селу има два стариначка рода:

–Поповићи (Маринковићи, Живојиновићи, Новаковићи и Максимовићи), славе Симеундан.

–Пајчићи (Павловићи први), славе Никољдан.

Крајем 18. и у почетку 19. века доселило се пет родова:

–Матијашевићи (Радовановићи, Ђорђевићи и Никићи) су један род и најстарији досељеници. Доселила су се два брата Маријаш и Никаш од Сјенице, славе Јовањдан.

–Крсмановићи су такође стари досељеници; предак се овамо доселио „од воде Таре“, славе Никољдан.

–Вуковићи су из Пиве у Херцеговини, славе Ђурђиц.

–Маринковићи други су дошли однекуд из Старог Влаха а старином су из Херцеговине, славе Јовањдан.

–Пантелићи (Николићи, Живановићи и Милићевићи) су један род, досељени у другој половини прошлог (деветнаестог) века из црногорског Колашина, славе Митровдан.

–Јовановићи (Јеремићи, Бугарчићи и Недељковићи), Жарковићи (Благојевићи) су један род, доселили се после Пантелића са Власине, славе Јовањдан.

–Димитријевићи (Вићентијевићи и Иванчевићи) су један род, старином су из Левер Таре, славе Лучиндан.

–Павловићи други су из Босне, славе Ђурђиц.

–Милићи су из Пољанице у Качеру, славе Ђурђевдан.

–Марковићи су из Црквице у Јабланичком срезу, славе Св. Петку.

–Марковићи други су изумрли а старином су били из Мораче; прво се населили у Моравце у Качеру, па овде. Од овог рода је био потпуковник Илија Марковић, чија се слика чува у цркву и Чибутковици. Славили су Ђурђевдан.

Новији досељеници:

–Миловановићи су из суседног Брајковца, славе Ђурђевдан.

–Димитријевићи, отац им се доселио као грађевинар из околине Косјерића, славе Лазаревдан.

–Михаиловићи су пореклом из Бадљевице код Смедерева, славе Ђурђевдан.

–Митровићи су се доселили из Младеновца, славе Јовањдан.

–Исаиловићи су из Шепшина код Смедерева, славе Јовањдан.

–Танасковићи (Ивановићи) су један род, доселили су се из Кусатка у Доњој Јасеници, славе Ђурђиц.

–Павловићи трећи су се доселили из Кустака, славе Јовањдан.

–Поломчић, мајка га довела из Полома код Горњег Милановца прво у Дудовицу, а оне је овамо дошао жени у кућу, слави Митровдан.

–Марковићи трећи су из Овсишта у Горњој Јасеници, славе Св. Петку.

–Милошевићи су дошли из сусене Чибутковице на купљено земљиште а старином су од Новог Пазара, славе Аранђеловдан.

–Остојића је мајка довела из околине Ваљева, славе Ђурђевдан.

–Томићи (Ивковићи) су један род, дошли су из Чибутковице, први је дошао на купљено имање а други на ујакову земљу; даљом старином су из околине Горњег Милановца, славе Ђурђиц.

–Радивојевић је из Барошевца, дошао жени у кућу а даљом старином је из Козеља у Качеру.

–Зорић се доселио 1920. године из Лике, слави Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.