Порекло презимена, село Винча (Гроцка, Београд)

2. децембар 2013.

коментара: 5

Порекло становништва села Винча, Градска општина Гроцка – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Винча

Положај села.

Село је једним делом у присоју и на брду, са десне стране Дунава, а другим у равници. Близу обале Дунава су само парни млин, стара механа (сада караула), нова механа и две куће.

Дунав се често разлива и својим таласима рони обале, које се осипају, а уз то и успорава воду у реци Болечици, која онда плави њиве и ливаде, што су поред ње. Због тога су куће, којих је некада више било поред реке, измештене и тако постао нов крај Равнице. Те су куће биле не пескуши и трошном земљишту, које се одроњавало и куће због тога падале.

Воде и клима.

У крају Равницама, где има довољно бунара, мештани се служе искључиво бунарском водом. У крају села Старој Винчи, која је у присоју и на брду са десне стране Дунава, бунара је мање, јер је већа висина, те се становници и зими и лети служе искључиво водом са Дунава. Извора има и то изван села: Ладна Вода, Ивкова Вода, Стари Кованлук, Кованлук на утрини, Смрдан, Шугавац, Бркин Извор, Змајевац (у Ошљанима), Стублина, Гујин Извор, Мијајлов Извор и Чесма (у Ошљанима). Са тих се извора мештани служе водом при пољским радовима, а када се свраћају кући, понесе се и вода у судовима са тих извора.

У селу је хладнију у односу на околна села, јер није заклоњено. Снег почне обично падати у другој половини новембра и траје до половине фебруара. Висина снега највише може бити око 50-60 сантиметара. Најјачи је ветар устока (кошава), која и најчешће дува; кишу доноси западни ветар а северац је најхладнији.

Земља, паша и шума.

Становници имају земље за обрађивање и то ван села, а на местима званим: Шугавац, Чекије, Бабин Луг, Шеварице, Липовица, Млаке, Смрдан, Чунци, Ерино брдо, Клупе, Табак, Змајевац, Ошљани, Локма, Рит, Острво, Кусак Утрине и др.

Паше има на местима: Ђаковој Страни, Кленовцу, Липовици, Кованлуку и Забрану општинском.

Шуме има у Општинском забрану, који је од краја равнице удаљен око 750 метара. Сва је шума од лиснатог дрвећа.

Земља за обрађивање је родна; глинуша, иловача, пескуша, ума а најмање црница. Да једна породица умерено живи потребно је 8 до 10 хектара земље.

Тип села.

Село је подељено у два краја; Горњи Крај или Стару Винчу и Равнице или Доњи Крај, који су један од другог удаљени ¼ км. А раставља их коса на којој је сеоска утрина. У Старој Винчи куће су разбијене и удаљене једна од друга највише 6 минута хода. У крају Равницама куће су чешће ушорене, да их само ограда раздваја али су неке и на већем одстојању. У Старој Винчи постоји: Један главни пут – шор – који кроз њу иде, три раскрснице спорених путева и један пут поред Дунава, који је због изливања Дунава несталан. Школа и црква су удаљене од Старе Винче пола сата хода а од Равница упола мање. Механа, караула, парни млин су у Старој Винчи а ковачница и коларница у Равницама.

Име селу.

Прича се, да се ово село најпре звало Грбуље, па је доцније названо Винча. Мисли се, да је име Винча постало од вина – винове лозе, јер се прича, да је у старије време у овом селу било много винограда. Крајеви су названи по свом положају.

Старине у селу.

На месту Ошљаницма, који је на граници атара винчанског, сланачког и Великог Села, постоји Селиште. Ту при орању се наилази на цигле, цреп и ћерамиде, за које веле, да су остаци спахијске куле, која је ту била, када и село. Прича се да је то село било од 9 кућа, па се доцније постепено преместило на данашње место. Пре но што је данашње село ту било постојало је, веле, маџарско село.

 

Постанак села и порекло становништва.

Први досељеници у данашњу Винчу су живели, према причању, у Губеревцу – Космајски срез. Отуда су многи због турског зулума и бега губеревачког пребегли у Банат и Срем, где им и данас живе потомци, а неке при бежању задржи „добри бег ошљански“ и настани их у Ошљанима. Становницима ошљанским, који су се бавили риболовом, било је тамо незгодно, јер нису могли пазити на своје чамце у Дунаву према Грбуљи – познијој Винчи те замоле свог спахију, да се са њим заједно преселе у Грбуљу – данашњу Стару Винчу ближе Дунаву, што им он и одобри*.

*Прича се да су се онда обавезали, да спахији подигну у Винчи бољу кулу и да калдрмишу пут од Ошљана до нове спахијске куле, која је била подигнута према Дунаву, где је сада кућа Роснића.

Из Старе Винче доцније су се премештали на данашња места. Крај Равнице насељен је за време кнеза Милоша, када су се становници са обале Дунава, где се земљиште одроњавало, ту преместили.

Многи становници су пореклом са Косова (Косовљани), неки из данашњих новоослобођених крајева (Нишлије и др.) а други из осталих српских земаља. Има две породице Софијанци.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. SLOBO BONKO

    Zanima me ko su bili prvi stanovnici Vince i odakle su dosli. Hvala na pitanje.

    • Становништво Винче (претпостављам да мислите на ВинЧу јер ВинЦа не постоји) већином су чинили неолитски фармери, дошли из Мале Азије и источног Медитерана, уз могуће присуство преосталог становништва кромањонског порекла.

  2. SLOBO BONKO

    Kada sam pitao ko su bili prvi stanovnici Vince mislio sam na poreklo ljudi koji zive sada .Kako i od kuda su naseljeni nisu oni pali sneba.

  3. SLOBO BONKO

    Snebo—– Bog te ne gledo