Градска општина Барајево:
Арнајево, Барајево, Баћевац, Бељина, Бождаревац, Велики Борак, Вранић, Гунцати, Лисовић, Манић, Мељак, Рожанци и Шиљаковац.
Градска општина Вождовац:
Бањица, Бели Поток, Јајинци, Кумодраж, Раковица, Зуце, Пиносава и Рипањ, Бошњаци и Брђани.
Градска општина Врачар:
Градска општина Гроцка:
Бегаљица, Болеч, Брестовик, Винча, Врчин, Гроцка, Дражањ, Живковац, Заклопача, Калуђерица, Камендол, Лештане, Пударци, Ритопек и Умчари.
Градска општина Звездара:
Миријево, Мали Мокри Луг и Велики Мокри Луг.
Градска општина Земун:
Батајницa и Угриновци.
Градска општина Лазаревац:
Араповац, Барзиловица, Барошевац, Бистрица, Брајковац, Бурово, Велики Црљени, Врбовно, Вреоци, Дрен, Дудовица, Жупањац, Зеоке, Јунковац, Крушевица, Лазаревац, Лесковац, Лукавица, Мали Црљени, Медошевац, Миросаљци, Петка, Пркосава, Рудовци, Сакуља, Соколово, Степојевац, Стрмово, Стубица, Трбушница, Цветовац, Чибутковица, Шопић и Шушњар.
Градска општина Младеновац:
Амерић, Белуће, Бељевац, Велика Иванча, Велика Крсна, Влашка, Границе, Дубона, Јагњило, Ковачевац, Кораћица, Мала Врбица, Марковац, Међулужје, Младеновац (варош), Младеновац (село), Пружатовац, Рабровац, Рајковац, Сенаја, Црквине и Шепшин.
Градска општина Нови Београд:
(обухвата и Бежанију која је до 1972. била самостално насеље).
Градска општина Обреновац:
Баљевац, Барич, Бело Поље, Бргулице, Бровић, Велико Поље, Вукићевица, Грабовац, Дражевац, Дрен, Забрежје, Звечка, Јасенак, Конатице, Кртинска, Љубинић, Мала Моштаница, Мислођин, Обреновац, Орашац, Пироман, Пољане, Ратари, Рвати, Скела, Стублине, Трстеница, Уровци и Ушће.
Градска општина Палилула:
Крњача, Вишњица, Борча, Велико Село, Дунавац, Карабурма, Ковилово, Овча, Падинска Скела (обухвата и насеља Бесни Фок, Црвенка, Глогоњски Рит, Јабучки Рит, Прелив, Товилиште, Врбовски и Сланци.
Градска општина Раковица:
Кнежевац (припојено Кијево), Раковица и Ресник.
Градска општина Савски Венац:
Градска општина Сопот:
Бабе, Губеревац, Дрлупа, Дучина, Ђуринци, Мала Иванча, Мали Пожаревац, Неменикуће, Парцани, Поповић, Раља, Грково, Рогача, Ропочево, Сибница, Слатина, Сопот и Стојник.
Градска општина Стари Град:
Градска општина Сурчин:
Бечмен, Бољевци, Добановци, Јаково, Петровчић, Прогар и Сурчин.
Градска општина Чукарица:
Жарково, Железник, Велика Моштаница, Остружница, Пећани, Руцка, Рушањ, Сремчица и Умка.
17. септембар 2017. у 05:47
vojislav ananić
Општина Нови Београд
09.06.2016 cityexpert ОПШТИНЕ БЕОГРАДА / ШТА ПРУЖА БЕОГРАД?
Уколико пређете неки од шест београдских мостова наћи ћете се на најпознатијој градској равници – општини Нови Београд. У питању је најбрже растућа градска општина, корпоративни центар читаве Србије, општина са највише зеленила и срце свих дешавања са леве стране реке Саве.
ПРАКТИЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Општина Нови Београд заузима површину од 4096 хектара, на којој живи око 214.500 становника. Налази се на месту где се највећа река Балканског полуострва, Сава, улива у највећу европску реку – Дунав. Под данашњим именом и територијом формирана је 1952. године док историјски корени насељавања овог простора датирају још из времена турске владавине.
ЗАНИМЉИВО НА НОВОМ БЕОГРАДУ
Првобитно је Нови Београд пројектован као модеран део града и пословни центар државе. Због те чињенице становници овог дела Београд дуго се нису могли похвалити великим бројем културних установа. Међутим, у последње време слика Новог Београда као „велике спаваонице“ се променила. Поред већ постојећег Музеја савремене уметности код Ушћа, на Новом Београду можете посетити и историјски архив Београда, Дом културе Студентски град и Студентски културни центар, мало позориште Душко Радовић и установу Новобеоградске културне мреже. Синоним Новог Београда је свакако дуго шеталиште уз реке Саву и Дунав и велики број зелених површина од којих је највећи парк Ушће. Сплавови дуж река су посебан доживљај како за странце, тако и за све Београђане. Уколико сте љубитељ бициклизма, онда је овај део града идеалан за Вас, јер је за разлику од старог дела Београда у потпуности прилагођен бициклистима. За оне, који воле да оду на концерте великих звезда, одгледају велики спортски догађај или присуствују конференцији, Комбанк арена и Сава Центар су незаобилазна места. Оно што се често истиче као предност за живот на Новом Београду је близина аеродрома и међународних путева, близина аутобуске и железничке станице, широки булевари и прегршт паркинг места.
17. септембар 2017. у 05:48
vojislav ananić
Општина Палилула
22.08.2016 cityexpert ОПШТИНЕ БЕОГРАДА
Највећа градска општина представља необичан спој урбаног дела, смештеног у самом центру престонице и приградских и сеоских целина, што јој даје посебан шарм. Ако се томе додају и дух и историја везани за овај део града, није необично да се велики број Београђана одлучио да живи баш на Палилули.
ПРАКТИЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Општина Палилула заузима површину од 44.661 ха, на којој живи око 155.000 становника. Смештена је у северном делу Београда, уз само леву обалу Дунава. Ограничена је двема рекама Дунавом са запада и југа и Тамишом са истока, док се северна граница простире до канала Караш. Територију општине Палилула чине 24 месне заједнице подељене на основу тога да ли се налазе са леве или десне стране Дунава и да су насеља или градске четврти. Општина располаже великим потенцијалима у разним привредним областима, од пољопривреде и прехрамбене индустрије, до туризма.
ЗАНИМЉИВО НА ПАЛИЛУЛИ
Палилула под овим називом први пут се спомиње почетком 19. века и односила се на „село смештено на четврт сата хода“ од градских зидина. Око њеног имена, постојале су бројне шпекулације, али на крају је прихваћена она по којој је име добила јер је била једино место где су људи у то време смели да запале своје луле, јер је пушење у оквиру градских зидина било забрањено, из страха од пожара. Када је Београд 1860. подељен на шест квартова, палилулски кварт је био један од њих, а већ крајем 19. века био је највећи на територији тадашњег Београда.
Титулу највеће београдске градске општине, Палилула је задржала и до данас, док је по броју становника на четвртом месту. Најзначајније архитектонске знаменитости на Палилули су свакако зграда Главне поште у Таковској улици, Црква Светог Марка, Универзитетска библиотека “Светозар Марковић” и Архив Србије. У непосредној близини налази се и зграда Радио-телевизије Србије, Дечји културни центар Београд као и једино палилулско позориште – Мало позориште “Душко Радовић”, намењено најмлађим суграђанима. Ипак, оно по чему је Палилула препознатљива како код Београђана, тако и код гостију града је централни градски парк Ташмајдан, који је познат по својој историји, али и по многим садржајима за децу и младе. Оно што свакако не треба пропустити уколико живите или се налазите на Палилули је и посета Ади Хуји на којој је налазе уређени кеј уз Дунав и пристаниште.
17. септембар 2017. у 05:49
vojislav ananić
Општина Раковица
23.09.2016 cityexpert ОПШТИНЕ БЕОГРАДА
Раковица је током 20. века преживела бројне изазове и промене. Некадашњи индустријски центар Београда постао је једна од градских општина са највише зеленила, чији знатан део чине шуме и паркови.
Како се од руралног дела града, претворила у урбанију периферију, и зашто су многе породице изабрале баш Раковицу за место оснивања свог дома, као и многе друге занимљивости и практичне информације о овој општини сазнаћете у даљем тексту.
Практичне информације
Раковица заузима површину од 3.036 ха на којој живи скоро 109.000 становника. Формирана је 1974. из састава општине Чукарица и данас је чини 12 насеља која се простиру од села Ресника у подножју Авале до Старог Кошутњака испод Дедиња.
Поред општине, име „Раковица” се односи и на подавалско село, али и реку која извире изнад села. Село се уобичајено назива „старом Раковицом”, а из њега се развила нова општина, чији је данашњи облик уобличен у периоду два светска рата.
ЗАНИМЉИВО У РАКОВИЦИ
Једно од најпознатијих обележја Раковице је Манастир Раковица, који је, према предању, основан у време српских краљева Драгутина и Милутина. У њему је отворена прва монашка школа у Србији и функционисала је до 1932. године када је премештена у Дечане. Манастир Раковица је знаменит и по томе што су у њему сахрањени бивши српски патријарси Димитрије и Павле, као и друге значајне личности.
Вреди посетити и Храм Светих апостола Вартоломеја и Варнаве који се налази недалеко од манастира, а изграђен је између 1937. и 1939. године.
Раковица има своје место у модерној националној историји јер је током бомбардовања 1999. бомбардована сваке ноћи. Данас се успешно опоравила од претрпљене штете и сада је општина коју сви житељи радо називају својим домом.
Кроз Раковицу протиче Топчидерска река, дуга 30 км, чије је речно корито у градском делу уређно и бетонирано. „Топчидерка” се улива у Саву на надморској висини од 69 метара.
17. септембар 2017. у 05:50
vojislav ananić
Општина Савски венац
26.07.2016 cityexpert ОПШТИНЕ БЕОГРАДА
Једна од најстаријих и најмањих градских општина сама по себи је симбол града у коме се налази. Представља саобраћајно, туристичко и пословно средиште Београда, а име је добила по свом географском положају који подсећа на венац око реке Саве.
ПРАКТИЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Општина Савски венац заузима површину од 1.400 ха, на којој живи око 47.700 становника, док послом тамо одлази скоро дупло више људи. Ова општина има посебан значај у срцима многих Београђана – због породилишта смештених на њеној територији, већина житеља престонице рођена је баш тамо!
Територија Савског венца простире се око ушћа Топчидерске реке у Саву на Топчидерском брду и његовим падинама. Општина је формирана 1957. године спајањем две некадашње општине Топчидерско брдо и Западни Врачар.
ЗАНИМЉИВО НА САВСКОМ ВЕНЦУ
Општина Савски венац има изузетно богато културно, историјско и архитектонско наслеђе. На њеној територији налази се чак 81 културно добро, од којих су поједина проглашена културним добрима од изузетног и великог значаја. Уколико желите да се боље упознате са историјом Београда, велики део свога времена провешћете обилазећи знаменитости баш на Савском венцу. Међу њима би свакако требало да се нађе Конак кнеза Милоша у Топчидеру, музеји „4. јули“ и „25. мај“, али и Железничка станице Београд, која представља најстарије здање такве намене на Балкану. Студентски културни центар, познат и као СКЦ, успешно је био центар окупљања генерацијама Београђана, док је хотел Бристол симболично био полазна станица свакоме ко дође у Београд.
Одмах уз реку налази се и Београдски сајам, један од већих у Европи. У овом делу града налази се и Влада Републике Србије, Бели двор, већина министарстава, бројне државне институције, сви београдски савски мостови, клинички и ургентни центар, Војно-медицинска академија и неке од најпрометнијих градских улица.
Да би се разумео дух Савског венца потребно је подједнако добро разумети сваку од његових целина које су међу собом потпуно различите. Савском венцу припада прво урбано насеље у Београду ван калемегданских зидина, а данас центар ноћног изласка, мултиконцептних локала и галерија и новог алтернативног правца – Савамала. На територији исте општине је и најелитнији и најбогатији део Београда – Дедиње, дипломатски центар Београда – Дипломатска колонију, саобраћајни центар – Мостарска петља, насеље Стадион у околини стадиона Партизана и Црвене звезде, као и шумовити предео око Топчидерског брда и реке Топчидерке.
17. септембар 2017. у 05:51
vojislav ananić
Општина Стари град
26.05.2016 cityexpert ОПШТИНЕ БЕОГРАДА
Централна градска општина чува дух историје града и истовремено представља средиште модерних градских дешавања и незаобилазних туристичких атракција. Ако се на неки део престонице односи реченица „Београд, град који никада не спава“, онда је то дефинитивно Стари град.
ПРАКТИЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Општина Стари град заузима површину од 698 ха, на којој живи око 70.000 становника. Једна је од три општине које заузимају централни део града Београда и представља београдски „Доwнтоwн“. Под данашњим именом и територијом формирана је 1961. године спајањем рејона Скадарлија, Теразије и Старог града.
ЗАНИМЉИВО НА СТАРОМ ГРАДУ
Стари град је епицентар свих градских дешавања. Туристичке, културе и пословне манифестације и фестивали за домаћина углавном бирају Стари град, како због положаја саме општине, тако и због баштине која се налази на њеној површини. Најпознатији београдски историјски споменици налазе се баш у овој општини. Београдска тврђава је свакако најпознатија међу њима. Поред тога, она је и најстарији сачуван комплекс споменика у Београду. Не постоји нико ко је Београд посетио макар на пар сати, а да није прошетао Кнез Михаиловом улицом. Трг Републике познат је као најчешће место окупљања Београђана, а Скадарлија као боемска четврт са најчувенијим кафана и калдрмом која је синоним времена у којем је настала. Дорћол, Теразије, улицу Краља Милана, хотел Москву, сви ће навести као „места која морате видети у Београду“.
17. септембар 2017. у 05:52
vojislav ananić
Општина Чукарица
25.08.2016 cityexpert ОПШТИНЕ БЕОГРАДА
Уколико вам је доста градске гужве, али ипак не желите да будете предалеко од центра, Чукарица има оно што вам је потребно! Ова општина је савршена за оне који воле природу, а не желе да се одричу удобности живота у граду. Некада су се овде налазили виногради и цветни вртови, а данас су ту улице које поносно чувају дух ранијих дана.
ПРАКТИЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Општина Чукарица заузима површину од 15.650 ха на којој живи скоро 200,000 хиљада становника. Подељена је на градски и приградски део. Градски је део урбане зоне Београда, сачињен од 15 насеља, док приградски део општине обухвата осам насеља.
Прича о Чукарици траје већ више од једног века. 1911. године тадашње село Чукарица издвојено је из Жарковачке општине. Новооформљена општина је добила име по Чукаревој механи, кафани која се налазила на месту сусретања Жарковачког и Обреновачког пута.
Занимљиво на Чукарици
Чукарица је богата парковима и зеленилом, али и је и модерно уређена, те представља спој урбанизације и природе и идеална је за све који воле да се одморе од градске гужве и буке.
Када се помиње Чукарица неизоставно је купалиште Ада Циганлија које пружа прилику за летње уживање надомак центра града, као и Хиподром код Цареве ћуприје који је најстарији спортски објекат у Београду. Ту је и излетиште Кошутњак, које је савршено уколико желите да проведете викенд у природи, а не желите да напуштате град. Једна од новијих знаменитости општине је Мост на Ади са пилоном висине 200 метара.
На општини се налазе многа цркве, као и културна добра, укључујући археолошка налазишта Ледине у Жаркову и Медовиште у Великој Моштаници. Вреди истаћи фабрику шећера која је први објекат ове врсте у Београду и представља пример индустријске архитектуре каква је стварана крајем XIX века у северној и средњој Европи.
17. септембар 2017. у 06:49
vojislav ananić
Винча
Положај. — Село је једним делом у присоју и на брду, о десне стране Дунава, а другим у равници. Близу обале Дунава су само парни млин, стара механа (сада караула , нова механа и две куће.
Дунав се често разлива и својим таласима рони обале које се осипају, а уз то и успорава воду у реци Болечици, која oнда плави љиве и ливаде, што су поред ње. Због тога су куће којих је некада више било поред реке, измештене и тако постао нов крај Равнице. Те су куће биле на пескуши и трошном земљишту које се одроњавало и куће због тога падале.
У крају Равницама, где има довољно бунара, мештани се служе искључиво бунарском водом. У крају села, Старој Ввнчи, која је у присоју и на брду с десне стране Дунава, бунара је мање, јер је већа висина, те се становници и зими u летн служе искључиво водом са Дунава. Извора има, и то ван села: Ладна Вода, Ивкова Водa, Стари Кованлук, Кованлук на утрини, Смрдan, Шугавац, Бркин Извор. Чесма у Ошљанима, Стублина, Гујин Извор, Мијајлов Извор, 3мајевац (у Ошљанима). Са тих се извора мештани служе водом при пољским радовпма, а када се са рада кући враћају. поносе и воде у судовима са њих.
У селу је хладније но у оближњим селима. јер није заклоњено. Снег обично почиње падати у другој половини новембра и траје до половине фебруара. Дебљина снега највише може бита око 50—60 см. Најјачи је ветар устока, која и највише дувз: кишу доиоси западни ветар. Север је најхладнији.
Земља, паша и шума. — Становници имају земље за обрађивање и то ван села, а на местима, званим: Шугавац, Чекџје, Бабин Луг, Шеварице, Липовица, Млаке, Смрдан, Чунци, Еринo Брдо, Клупе, Табак, Змајевац, Ошљани, Локма, Рит, Острво Кусак, Утрина и др. Паше има на местима: Ђаковој Страни, Кленовцу, Липовици, Кованлуку и Забрану општинском.
Шуме има у Опитинском Забрану, КОЈИ је од краја Равница улаљен 1 ‘4 км. Сва је шума од лиснатог дрвећа. Земља за обрађивање родна: глинуша, иловача. пескуша, ума, а најмање црнице. Да једна породица умерено живи потребно је 8—10 хектара земље.
Тип. — Село је подељено у два краја: Горњи Крај Стару Винчу и Равнице или Доњи Крај, који су јелан од другог удаљени око 1 4 км а раставља их коса, на којој је cве утрнна. У Старој су Виичи кyhe разбијене и удаљене једна од друге највише око 6 мин. У крају Равницама куће су ушорене тако, да их само ограда раставља, али су неке и на већем растојању. У Старој Винчи постоји: један главни пут — шор — који кроз њу иде, три раскрснице споредних путева и један пут норед Дунава, који је због излива несталан. Школа и црква су удаљене од краја Старе Винче l/2 сах., а од Равница 1 А сах. Механа, караула и парни млин јесу у Старој Винчи, а ковачница с колариицом у Равницама.
Имена. — Прича се, да се ово село најпре звало Грбуља, па је доцније прозвато Винча. Мисли се, да је име Винча постало од вина — винове лозе, јер се прича, да је у старије време у овоме селу било много винограда. Крајеви су прозвати по своме положају.
Старине. — На месту Ошљанима, који су на граници потеса винчанскога, сланачкога и Велика Села, постоји селиште. Ту при орању наилазе цигле, цреп и ћерамиде, за које веле, да су остаци од спахијске куле, која је ту била, када и село. Прича се, да је то село било од 9 кућа, па се доцније поступно поместиле на данашње место. Пре но што је данашње село ту било, постојало је веле на Ошљанима маџарско село.
Постанак села и порекло становништва. — Први досељеници у данашње село Винчу прича се, да су живели у Губеревцима (космајски срез). Отуда су многи због турског зулума и бега губеревачког пребегли у Банат и Срем, где им и данас потомци живе, а неке задржи при бегању »добри бег ошљански« и настани их у Ошљанима. Становницима ошљанским, који су се бавили о риболову, било је тамо незгодно, јер нису могли пазити на своје чамце у Дунаву према Грбуљи — познијој Винчи. За то замоле свога спахију, да се с њим заједно преселе у Грбуљу — данашњу Стару Винчу ближе Дунаву, што им он и одобри. Из Старе Винче доцније су се помештали на данашња места. Крај Равнице насељен је за време кнеза Милоша, када су се становници са обале Дунава, где се земљиште одроњавало, ту и преместили. Многи су становници пореклом са Косова (Косовљани), неки из данашњих новоослобођених крајева (Нишлије и др.), а други из осталих српских земаља. Има две породице Софијанци.
Извор: ОКОЛИНА БЕОГРАДА, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА РИСТЕ Т. НИКОЛИЋА
17. септембар 2017. у 09:25
vojislav ananić
Раковица
Положај. — Село је у изворишту а по странама долине Раковичкога Потока.
Тип. — Подељено је у два краја: Брђане и Доњу Малу, која је већа од Брђана. У селу има око 40 кућа.
Име. — Постоји предање, да је село Раковица прозвато по месту, које је добило име по томе, штo је имало увијек рака у потоку. који кроз њега иде. Старине. — У овоме селу постоји старо селиште близу овога гробље, за које веле, да је ллтинско. Постанах села и порекло становништва. — Данашње село Раковица спада у ред новијих села околине Београда. Прича се. да су први досељеници садашњег села били најпре по Топчидеру, па се због Турака уклонили и настанили у данашњој Раковици, где је онда био луг. Најстарији су. веле, били Јанковићи, којих данас нема, а и за порекло им се није знало. За све се данашње породице зна, да су досељене. Тачићи (3 к.) — из данашњих новоослобођених крајева, дошао отац старцу од 80 година (пре 1813. год.); славе св. Николу. Здравковићи (15 к.) — из Крчимира (власотиначки срез), где су убили Турчина и овамо побегли, човеку од 60 година дошао отац Здравко са 5 синова: Николом, Стеваном, Крстом, Лазаром и Јованом, славе св. Николу. Мијајловићи (1 к.)— из “Турске“, славе св. Арханђела; селиште било његово. Стојановићи (6 к.) — од Пирота, дошли пре бежаније (1813. г.), славе св. Николу. Живковићи (2 к.) — од Ниша („Нишевљани“), славе св. Николу. Станковићи (4 к.) — из села Средорека близу Прилепа, откуда им се доселио пре 90 година предак Тодор; славе св. Николу. Аврам Петровић (1 к.) — из Војводипе, дошао пре 50 година. Марјан Јанковић (1 к.) — из »Бугарске“, (дошао пре 50 година), слави св. Николу. Ћока Милошевић (1 к.) — доселио се из Карловаца као војни бегунац; слави св. Враче. Сима Јелић (1 к.) — из Босне („Бошњак“), доселио се пре 30 година; слави Верижице (после св. Саве). Карло Ајзенкамер, Чех (1 к.) — доселио се пре 30 година из Чешке; колар је, а ради и земљу; још не слави. Филиповић (механџија) — из Пиносаве. Андреја Радовановић (1 к.) — доселио се из Мокрог Луга пре 20 година; слави Петковачу.
Извор: ОКОЛИНА БЕОГРАДА, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА РИСТЕ Т. НИКОЛИЋА
17. септембар 2017. у 10:00
vojislav ananić
Дражевац
Положај. — Ово је село у доњем току а с обе стране реке Марице, десне притоке Пештана.
Тип. — Дели ce у ове крајеве : Крај Вићентића, Ранковића, Певеричића, Стублиначки, Јелисавчића, Стари Дражевац, Гукошански Крај, Игњатовића — Ивојевац и Швабића Крај.
Старнне. — У селу има три гробља. Код једнога је црквина.
У Веверичића крају било је једно маџароко гробље.
Поотанак села и порекло становништва. — Село је било најпре у Староме Дражевцу, па се због Турака становннцн исељавали на данашње место. За време Кара-Ђорђа у селу је било по причању око 15 кућа. 1837 год. у крају Ивојевцу било је 4 куКе.
Најстарија је породица у селу Вићентијевићи. Они су били у Бељини, па у Борку, Шиљеговцу и одатле прешли у Дражевац. За њима пo старини долазе Ђурђевићи и Бојићи — дошли из Босне. Mapковићu — из Јадра. Лазаревићи — из Босне, славе св. Јована. Ранковићи — из Црне Горе, славе св. Јована. Joвaновићu (Кучани) — из Кучева, веле, у колубарском срезу. ?) Алексићи — из Бајевца (подгорски срез). Живковићи — из Босне, славе св. Архлнђела. Cпacojeвићu — из Босне, Лукићи из Босне. Стублиновићи — из Трњака дошли у Стублину, а одатле пре 100 год. у Дражевац, славе Лазардан, с њима су иста породица Цветковићu, Kpcмaнoвиiu, Toдopoвићu — из Босне, дошле пре 80 год., славе Лазардан. Павловићи — из Гукоша (руднички округ, славе Ђурђевдан; од те су породице и Радојковићи, Николићи, Глишићи: њих је населио Кнез Милош, који је у Дражевцу имао забран. Станковићи — из М. Моштанице; Павловићи — из Остружнице, славе св. Ђурђиц; Швабићи — из „Немачке“,
Бошњаковићи — из Трле у Босни, дошли пре 70 година; Игњатовићи — из Уроваца (ваљевска посавина); Арсеновићи, Николићu, Pucтићи и Селинићи — иста су породица ; не зна се откуда је досељена; Свирачевићи славе Никољдан; не зна се, откуда су, као ни Пероњци или Милићи славе св. Јована; и др.
Извор: ОКОЛИНА БЕОГРАДА, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА РИСТЕ Т. НИКОЛИЋА
17. септембар 2017. у 10:32
vojislav ananić
Јајинце
Положај. — Ово је село у изворишту Бањичкога Потока, а по странама долива. Воде становници пију из бунара и са извора, од којих су познати: Милутинов Кладенац, Елезовац и др. Постоји и извор Лековита Вода.
Земља и паша. — Земље за обрађивање становници имају на местима званим: Ханиште (њиве и ливаде), Крушар, Каљи Поток, Елезовац, Орашје Врачар, Торлак, Огорела Механа и др. Баште су !“купусаре“) поред саме реке. Паше (утрине) имају ва Елезовцу и по Торлаку.
Тип. — Село је подељено у Горњу и Доњу Малу. Има око 55 кућа. Име. — Постоји предање, да је ово село добило име од Турака Јајића, који су ту имали земљу, а јамачно и чвфлук, који је постојао уместо познијег села. Постанак села и порекло становнишштва. — И ово је село повијег постанка. Засељено је по причању онда, када је кнез Милош раселио село у Топчидеру више конака. Отуда је — из Топчидера — први дошао у данашње Јајинце хајдук Стојко, који је био 12 година хајдук, а старина му из Старе Србије. Он се настанио у данашњој Доњој Мали, која је старија од Горње. Његови су потомци Хајдуковићи или Стојковићи (4 к.Ј, који славе св. Лазара. За њима по старини долазе Миљковићи (по староме презимену Милутиновићи), који су прешли из Топчидера у Јајинце, а старином су од Прокупља. Има их око 11 кућa. Зову се: Muленковићи, Марковићи и Милосављевићи. Славе св. Арханђела. После су дошли Kpyнчићu по староме Милосављсвићи, а сада Николићи и Cтojanoвићu из Медохиеваца (нишки округ), откуда је дошао деда човеку од 60 година. Има их три куће. Славе св. Николу. Caacojeвићu (2 куће) — из „Рватске“, (њихове претке звали „Рвати“; славе св. Мрату. За овима по старини долаае : Петковићи (2 к.) — из Копривнице ср. заплањски, славе св. Николу; Николићи (6 к.) — од Ниша (дошли им дедови), славе св. Николу; Станковић Тома (1 к.) — доведен из Рипња пре 60—70 година, слави св. Аранђела; Милорадовић (механџија) — из Жагубице, а старином из села Суводола (близу Тетова), слави св. Николу; Петровић Миленко (3 к.) — од Крушевца (пре 50 година), слави св. Тому; Живковићи или Јовановићи 4 к.) — из Вражогрнаца близу Зајечара — дошао им отац, славе св. Арханђела; Стојановићи (Тома, 3 к.) — од Ниша (»нишевачко“), славе св. Николу; Степановићu (6 к.) — не зна се откуда су им стари, деда им је бшо дунђерин, славе Ђурђиц; стојановић Илија 2 к. — од Прћиловице (дошао му отац) —слави св. Арханђела; Лазић Панта (1 к.) — из Босне (пре 50 година), слави св. Арханђела; Чучуровић Јован (2 к.) — од Прилепа (пре 30 година), слави Митровдан; Toдоровић Сгеван (3 к.) — из Босне, слави св. Николу; Јовановић Ђорђе (1 к.) — из Врања, служио у селу, па се и удомио, слави св. Николу. Постоји предање, да је некада Јајинце била чума, због чега су сви становници напустили своје куће, па побегли на Авалу. Од страха се нису смели вратити све донде, док два брата близнака нису са два вола близнака поорали у около цело село.
Извор: ОКОЛИНА БЕОГРАДА, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА РИСТЕ Т. НИКОЛИЋА