Трговиште и околна села

11. јун 2012.

коментара: 11

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (11)

Одговорите

11 коментара

  1. Шарко

    Порекло становништва села Горњи Стајевац. Према књизи Јована Ф. Трифуноског, “Горња Пчиња из 1949 – 1950”, Насеља и порекло становништва књига 38. Приредио сарадник портала Порекло Александар Аксић.

    Положај и тип.

    Село лежи на левој страни долине Трипошнице и то између Д. Стајевца на југозападу и Радовнице на североистоку. Од долинског дна куће се пењу високо уза стране. Становници се служе водом са извора. Главнији извори су: Студено кладенче, Орловка, Света вода и др. Потеси око махале познати су под именима: Чупино брдо, Горњи крст, Трњарски рид, Падиње, Загузина (шума), Цветкова чука, Падиште, Китка, Стара ливада, Ланиште.

    Село је разбијеног типа и подељено на махале: Шаренци (21 к), Трњарци (16 к), Матежевци (23 к), Букова падина (16 к), Пржинци (11 к), Поповци (5 к) и Гар (7 к). Последње две махале леже десно од Трипошнице, а остале лево. Махале су на неравном земљишту, по каквој коси или на страни дола. Куће су у махала далеко по око 50 до 150 м. Све су се махале, изузев Метежевске, развиле деобом задруга од једне куће. Због растурености кућа из Г. Стајевца неприметно се прелази у околна села. Насеље укупно има 9 родова са 104 дома (1949. г.).

    Прошлост и старине.

    Д. и Г. Стајевце, како је поменуто до 192. г. чинили су једно село познато под именом Стајевце. Поменуте године, због великог броја кућа и знатног простора, изабрана су два кмета и село подељено на Доњи и Горњи Стајевац. Г. Стајевац пре 1912, г, звало се Горња махала села Стајевца.

    Мисли се да је у близини махале Метежевци, на потесу Ланиште, некада био стари манастир. Ту су сељаци налазили жрвњеве и остатке од зграде. Остаци од старина налазе се и на месту Стара ливада близу махале Шаренци. Ту су њиве у којима сељаци изоравају земљано посуђе и темеље од кућа. Становници причају да је ту некада било “насељено место”.

    Порекло родова. У селу су српски родови:

    Чакрци (3 к, св. Јован), за ове неки кажу да су старинци. Куће су им у Метежевској махали. У роду Чакрци раније је живео познати хајдук Младен. Имају исељенике у Стрезовцу код Прешева, у кумановском крају и у Америци.

    Шаренци (21 к, св. Арханђео), воде порекло од претка Шароње, који се доселио негде са Шар-планине. Старину је напустио због “турског зулума”. Овде живе од пре око 160 година: Петко, жив 42 године – Филип – Златан – Станојко – Илија – Шароња, који се доселио. Када су њихови преци дошли, овде је био “пустилак”. У Горњем Стајевцу једном је дошао неки Турчин Заим, који је тражио Илијину кћер (сина Шароњиног). Илија је био храбар и успео је да убије Турчина. Шаренци се деле на: Илинце, Николинце и Асановце. Имају исељених породица у лесковачком крају и у Каравукову у Бачкој (4 к).

    Поповци (5 к, св. Архађео), порекло не знају. Увек је у овом роду било свештеника. Имају исељених породица у Ржаничану код Куманова и у Пепелишту код Кавадарца. Куће су им у Трњарској махали. Махалу су основали наместу где је расло трње и по томе су добили име. Имају исељених породица у Грамади код Прешева, селу Карађорђеву код Лесковца и у Каравукову у Бачкој (2 к).

    Гарци (7 к, св. Арханђео), деле се на Миладиновце и Тасинце. Место старине не знају. Имају исељених породица у Речици код Куманова (1 к) и у Каравукову (2 к).

    Рипчинци (10 к, св. Илија). Оснивач рода био је Станко, који је “избегао” на почетку 19. века из села Арбанашког код Куманова (Василко 45 година – Анђел – Стојан – Алекса – Станко, који се доселио). У Арбанашком деда Станко био је богат домаћин. Зато је код њега дошао Арбанас “да му украде коње”. Овај је убио Арбанаса, али су се зато други “Турци” договорили да нападну поново. Станко је о томе сазнао, па је напустио кућу и имање и добегао овде. Рипчинци из Стајевца имају исељених породица у лесковачком крају, Америци (1 к) и у Каравукову у Бачкој.

    Буковопадинчани (16 к, св. Арханђео), порекло не знају. Имају по једну исељену породицу у Стрезовцу код Прешева и у кумановском крају.

    Пржинци (11 к, св. Арханђео); Ј. Цвијић за њих је објавио да су старином из кумановског краја, од села Равна. Живе у истоименој махали. Имају око десет исељених породица у лесковачком крају., Стрезовцу код Прешева (1 к) и у Каравукову у Бачкој (3 к).

    Метежевци (15 к, св. Јован), потичу од неког дечка, кога је деда Станко из рода Рипчинци пре око 135 године довео из Метежева у истој области (дете је било од Станкове кћери). Имају исељених породица у околини Приштине (2 к). Једа предак овог рода рано се иселио у суседно село Доганицу (околина Босилеграда) и тамо сада од њега потиче 8 домова.

    Сеоска слава Г. Стајевца је иста као и слава Д. Стајевца. За верске потребе сељаци посећују цркву у Д. Стајевцу.

    Исељени родови

    Басановци (Коста и Стеван Стојковић и Давидко Басановац), живе у Равном Долу у Пољаници. Тамо су прешли из Стајевца. Ови су сигурно огранак садашњег рода Шаренци, јер је један њихов део зове Басановци. Баба – Јанинци (18 к), живе у суседном Н. Глогу. Тамо је прешао из Г. Стајевца пре око 110 година оснивач Анђелко. У Г. Стајевцу живели су у махали Пржинци. Михајлови (1 к) и Станојко (1 к), живе у Стрезовцу код Прешева. Тамо су прешли 1922. г. из Г. Стајевца. Неки исељени наведени у опису Д. Стајевца могућно је да су из овог насеља јер су они у местима садашњег живљења као старину наводили само Стајевац без ознаке да ли је то Доњи или Горњи.

    ИЗВОР: Јован Ф. Трифуноски, “Горња Пчиња 1949 – 1950”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Аксић.

    • сузана

      Молила бих да ми одговорите – које је порекло мојих Вељковића – слава св. Арханђел?
      Мој деда Станојко је рођен у Г.Стајевцу, а баба ми је из Новог Глога -Софијанка дев.Јовановић.Прадеда Анастас
      Прво су се селили у Рибник – Витина, између два светска рата, па су колонизовани у Каравуково.Тамо је један део Вељковића остаје, један се враћа на Косово да би 1960. дошао у Смедерево.
      хвала

      • Ninoslav Veljković

        Suzana,
        Ako vidite ovu poruku javite se.
        Moj cukun deda Stanko Veljkovic , njegov sin Stojanča moj pra deda i drugi sin Stanojko koji je umro 1910. Stojanca je imao 6 ćerke i sina Dusana. Stanojko sina Dođu koga su oni očuvali. Oko 1905 se doselili u Leskovac.
        Dusan je imao sinove Veselina i Mladena i ćerku Zlaticu. Doda sina Dragana, a on sina Nebojsu . Itd.
        Sv. Jovan

  2. Zamolio bih tog gospodina sarka ako u toj knjizi ima nesto o selu rajcevce u opstini trgoviste da naise ili o poreklu mahale pljackovci u istom selu znam samo da su poreklom iz Vranja jer tu postoji selo sa istim imenom(mahala) ali nema nikakvog zapisa o tome.bio bih vam neizmerno zahvalan

  3. Шарко

    Порекло становништва села Радовница, општина Трговиште. Према књизи Јована Ф. Трифуноског, “Горња Пчиња из 1949 – 1950′”. Насеља и порекло становништва књ. 38. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

    Положај и тип.

    Радовница се простире у горњем делу долине Трипошнице и то десно, а мањим делом и лево од реке. Земљиште на коме лежи село је пространо и рашчлањено доловима и косама. У селу се пије изворска вода и вода из потока. Извори су мали о многи од њих су озидани у чесме. На атару су потеси: Кочански рид, Кула, Кумановски рид, Попова чука, Старо село, Селиште, Црквиште, Говедарова ртина, Спасенче, Црвено Јабуче, Краиште, Кутлин гроб, Баре, Танка ртина, Рамниште, Голема река, Заједина.

    Радовница је јако разбијеног типа. Подељена је у 11 махала које су међу собом удаљене од 500 до 1500 м. Махале најчешће носе имена по појединим родовима. Десно од Трипошнице леже махале: Махура (39 к), Кочанци (25 к), Овчаровци (11 к), Проћевци (15 к), Шоинци (22 к), Караџинци (22 к), Чардинци (15 к), Боровац (14 к) и Лескова ртина (10 к); лево од Трипошнице леже махале: Стошинци (13 к) и Базовци (17 к). Неке куће су усамљене јер су их саградили скоро одсељени задругари. Укупно Радовница има 30 родова са 203 дома (1949. г.).

    Старине и прошлост.

    Непосредно поред Тропошнице са десне стране, а близу махале Чардинци, налази се мање узвишење Градиште. На узвишењу некада је постојало утврђено насеље од којег су заостали зидови. Неки овдашњи сељаци раније су на Градишту ископавали стари новац. Узвишење Градиште било је изидано и вештачким насипањем земље.

    Испод махале Магуре је потес Старо село. Ту је раније било село које је “потепала чума”. На Старом селу сада су њиве, ливаде и шума. Један део овог земљишта сељаци зову Селиште. Од старог насеља налазе се остаци од зидова.

    У северном делу стара, на путу за Бабину Пољану, налази се место Црквиште. Како се прича ту је некада била црква. Поред црквине сада је извор и земљиште под шумом. До 1909. г. у Радовници, непосредно са десне стране Трипошнице, постојала је још једна црквина. Поменуте године на њој је саграђена црква посвећена св. Илији.

    На потесу Чука постоје стара дечја “гропчиња”. Ту су сахрањена деца, коју су некада “потепали Турци”.

    Садашња Радовница је доста старо насеље, јер су у њој очувани и малобројни старинци. Главно растење села потиче од средине XVIII века када су у Радовницу почели да долазе досељени родови. По казивању неких, име села дато је по првом становнику Радовану. Радован је имао брата Стају, који је основао суседно насеље Стајовце (Горње и Доње).

    Долином Трипошнице раније је водио каравански пут којим се ишло из долине Ј. Мораве за Ћустендил и даље за Цариград. Овим путе пролазили су Татари. Једном су Татари терали злато, али су их у Радовници напали хајдуци, који су им отели “девет товара злато”.

    До 1912. г. неки Турчин, Заим-ага, родом из прешевско-бујановачког села Левосаја, имао је у Радовници ханове, кулу (сада постоји топографски назив Кула), воденице, ковачницу, ергелу од 50 коња, стадо оваца и момке за рад. За исхрану његове стоке годишње се прибрало око 30 стогова сена. Поменути власник пред краја турске владавине, стално је живео у Скопљу; у Радовницу је долазио повремено да скупи приход од имања.

    Око 1909. г. Радовница је имала 165 кућа. Овај број до 1944. г. природним прираштајем нарастао је на око 250 домова. Отада се број домова почео смањивати услед исељавања у Војводину и у друге наше мање насељене крајеве.

    Порекло становништва.

    У Радовници живе следећи српски родови:
    Аџици или Стошанци (5 к), за ове се мисли да су старинци. Куће су им у махали Стошанци.
    Рупичани (5 к), огранак рода Аџици. Куће су им у махали Стошинци.

    Вучкови (2 к, Петровдан), и ови се сматрају као старинци. Имају неколико изумрлих породица. Једном су Вучкови бежали из Радовнице у “Ћустендилско”, па се вратили и тада су овде код Турчина Заима чували коње. Куће су им у Лескова ртина махали. Пре тога су променили две друге махале.

    Шојинци (12 к, св. Арханђео), потичу од претка Шоје који је дошао “од Арнаутлок” бежећи “од зулума”. У Радовници живе од око 1750. г. (Стоил, жив 28 година – Станко-Ђорђе-Павл-Станко-Илија-Величко-Шоја). Куће су им у истоименој махали. Године 1878. сви становници овог рода избегли су у масурачко село Алакинце; после две године вратили су се.

    Проћевци (15 к, св. Никола и В. Госпођа), огранак рода Шојинци. Шојинци и Проћевци прво су живели у Проћевској махали, затим су се први издвојили и основали Шојинску махалу. Један огранак од Проћеваца прешао је у суседно село Црвени Град. Код њих у Црвеном Граду слушао сам да им је старина “негде у Македонији”. Проћевци у Црвеном Граду имају 4 домаћинстава.

    Караџинци (22 к, св. Никола), досељени ” од бугарско” (околина Босилеграда). Овде живе у Караџинској махали. Дошли су кад и Шојинци. Један огранак од рода Караџинци сада живе у селу Црној Реци. Тамо се зову Павловци или Албанци (5 к).

    Кочанци (20 к, св. Арханђео), име добили по старини у Македонији. Из кочанског краја иселили су се преци као браћа. Они су прво дошли у Пролесје, па после прешли овде. У Радовници живе од око 1790. г. Најпре су куће имали у Базиовачкој махали; после су основали Кочанску махалу.

    Илијинци (6 к, св. Арханђео), огранак су рода Кочанци. Куће су им у махали Магури.

    Доларци (4 к), огранак су рода Кочанци. Куће су им у Кочанској махали.

    Радуч (1 к), огранак су рода Кочанци. Кућа им је у Шојинској махали.

    Гроздановци (5 к, св. Арханђео), огранак су рода Кочанци. Генеалогија им је: Ђора, жив 25 година-Стамен-Манасија-Гроздан-Илија, дошао је отац или деда Илијин. Куће су им у Магурској махали.

    Базовчани или Карадакчани (17 к, Спасовдан), потичу од неког деда Јовице. Он је имао шест синова: Милисава, Дамњана, Дешу, Михајла, Стојка и Павуна (најмлађи). Овде живе од око 1790. г. (Стојко, жив 60 година-Станислав-Михајло-Станојко-Павун-Јовица, оснивач рода). Пореклом су из неког сада арбанашког села у Прешевској Црној Гори.

    Спасини (3 к, св. Арханђео), огранак рода Базовчани. Куће су им у Лескова ртина махали.

    Чардинци (15 к, св. Никола и В. Госпођа), пореклом су из неког села Чардинца (?) у Македонији. Одатле “избегале од Турци”. Овде живе од око 1790. г. Сима, жив 68 година-Настас-Богдан-Стојко-Ристо, оснивач рода који се доселио.

    Боровчани (11 к), огранак рода Чардинци. Куће су им у Боровац махали. Пет породица од овог рода скоро је прешло у Војводину.

    Овчаровци (11 к, св. Арханђео), пореклом из околине Радомира у Бугарској. Оснивач рода био је ковач. Он је у старини убио човека. Због тога је дошао овде и постао ковач у хану Турчина Заима; после је чувао његове овце. У Радовници живе од око 1820. г. (Стаменко жив 70 година-Цветко-Атанас-Јован, који се доселио). Оснивач рода у Радовници оженио се и имао је четири сина. Куће су им у истоименој махали.

    Вучковићи (3 к, св. Никола), пореклом из суседне Киселице код Криве Паланке. Оснивач рода Вучко у месту старине “затекао Турчина код жене”, због чега је обоје убио и добегао овде сам. У Радовници живе од око 1840. г. Куће су им у Магурској махали. Имају 1 исељену породицу у Сурдулици.

    Радојинци (3 к, св. Никола), огранак рода Вучковића. Куће су им у Магурској махали.

    Ломње (5 к), досељени однекуда. Куће су им у махали Шојинци. Раније су живели у Лескова ртина махали.

    Симоновци (3 к), пореклом из Доганице у околини Босилеграда. Куће су им у Боровац махали.

    Вучко (3 к), старину не знају. Оснивач рода био је “сеиз” код Турчина Заима и он га овде однекуда населио. Куће су им у махали Стошинци.

    Крстини (5 к, В. Госпођа), огранак рода Вучко. Куће су им у Лескова ртина махали. Имају 2 исељене породице у Каравукову (Војводина).

    Деда-Станкови (4 к), порекло не знају. Живе у махали Шојинци.

    Миленковци или Тингарци (8 к, св. Јован), порекло не знају. Куће су им у Магурској махали.

    Костићи (1 к, св. Арханђео), порекло не знају. Живе у Магурској махали.

    Стојановићи (2 к, св. Јован), порекло не знају. Једна њихова породица иселила се у Речицу код Куманова.

    Миленковићи (2 к, св. Јован), порекло не знају. Живе у Магурској махали. Једна њихова породица прешла је у Каравуково.

    Кукуринци или Стошанци (3 к, св. Јован), порекло не знају. Живе у Магурској махали. Једна њихова породица прешла је у Љубодраг код Куманова.

    Циворци (2 к, св. Јован и М. Госпођа), порекло не знају. Једна њихова породица прешла је у Речицу код Куманова.

    Ђуринци (5 к), дошли из суседног Црвеног Града. Оснивач рода био је “призетко”.

    Становници у Магурској махали, поред кућне славе, имају и махалске славе Спасовдан и Петковдан; становници у Шојинској махали имају махалску славу Спасовдан. Црквена слава је св. Илија; исту славу славе и сви сеоски родови.

    Исељени родови.

    У Марганцу у Врањској котлини живе род Сугарци или Јовановци. Њихов предак Крста тамо је добегао из Радовнице. У Лукову такође у Врањској котлини, пре 80 година доселио се Груја са четири сина из Радовнице у Пчињи. Из Радовнице иселио се зато што је тамо “дивјак планина”. Радоњинци или Шароњинци у Горњој Љубати код Босилеграда пореклом су из Радовнице. Испитујући порекло становништва у Прешевској Црној Гори ја сам утврдио ове тамо одсељене радовниче родове: Станкови (1 к), Анђелковићи (2 к), Стојкови (1 к), Белиновци (1 к), Павлинци (1 к), Пешићи (1 к) и Перунови (2 к), сви живе у Грамади недалеко од Прешева; тамо су из Радовнице прешли после 1912. г. Цветковиоћи (1 к), живе у Неслацу код Прешева. Здравкови (1 к), живе у Летевици код Прешева.

    ИЗВОР: Јован Ф. Трифуноски, “Горња Пчиња 1949 – 1950”. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

  4. Goran

    Poreklom sam Srbin i srbske vere od davnina i to cu ostati
    Moje poreklo se vodi iz tog kraja okoline radovnice neznam tacan naziv mahale ali znam sto su mi pricali ljudi da su ih zvali Todorovci oni su posle rata sa turcima presli dole u Makedoniju i tu ostali.Moje prezime je Stojkovic po mog dedu Stojka koji je bio civcija ili snajder za vreme rata bio uz nekog komandanta koji je poreklom bio iz sela Brzanja kod Velike Plane i kad su pobedili na kumanovskoj bitci oni prodju pored Kumanovo i na jednoj padini gde su turci pasli stoku on je reko mom dedi Stojko ako se vratimo zivi i zdravi ovde cemo oformiti selo ,Itako posle Solunskog fronta oni su formirali selo izmedju dva sela Romanovce i Agino selo.Nazvali su ga Brzak jer im je bilo tesko i dugacko Brzanja i sad tu zive ljudi poreklom iz Trgoviste i Radovnice i okolnih sela .Jednom sam tamo bio kad sam imao 7 godina .Pa me interesuje kako se je zvala mahala gde su moji predci ranije ziveli. Jer kako sam rekao zvali su ih Todorovci jedan brat Todor se doselio u Gornjo kojnare a njegov brat Velin u s.Umindol i moj deda u Brzak .Znamsamo da im je ranije prezime koje su nosili a neki i dan danas Spasic po nekog dedu Spasu.tolko znam nista vise.Hvala unapred ako mi date objasnjenje oko ovoga.

  5. Боривоје Вељковић

    Рођен сам 1951. године у Београду од оца Војислава Вељковића (капаџије)(1910) и мајке Назлнке (1918) из Врања (Суви дол).
    Тата је родом из Ратаја.
    Имао је сестру Стојанку и Лепу која је живеле у Београду.
    Татина мама звала се Стана, а тата Јован.
    Моја бака Стана сахрањена је у Београду на Централном гробљу.
    О деди Јовану немам никаквих података.
    Имао сам још два брата: Драган (1942) и Мирослав (1946) обојица рођени у Београду сада су упокојени.
    Унапред вам хвала на помоћи да дознам више података о мојим прецима и пореклу
    Боривоје Вељковић

  6. Mihail

    Molio bi ako ko zna za koliko se najjeftinije moze kupiti seosko imanje,sa manjom starom kucom u opstini Trgoviste,i u kom selu je najjeftinije.hvala.molim ako neko zna da mi napise na e-mail:[email protected]

  7. Милица

    Молим вас ако можете да ми дате информације о презимена Манић.Моји су пореклом из Трговишта али не знам из ког тачно места.Знам да је презиме настало од претка по имену Манча.Прадеда ми се звао Ђорђе прабаба Сиба.Деда Цветан који је имао још четворо браће (Душка, Воју, Здравка и Перу ) и сестру Злату.Крсна слава прадеде је Аранђеловдан.

  8. Voja

    Molim Vas da mi odgovorite na poreklo moje familije Stanojević i nadimka Pelifanci u selu Đerekarce u opštini Trgovište.