Порекло презимена, село Широка Планина (Трговиште)

21. јануара 2017.

коментара: 1

Порекло становништва села Широка Планина, општина Трговиште  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Широка Планина је на пространим падинама истоимене планине у региону високом од 1000 до 1300 метара. Суседна насеља су: Доњи Козји Дол, Трговиште, Доња Трница, Длабочица и др.

Воде.

Мештани се користе воду за пиће са извора. На атару и у селу чести су извори у шкриљцима. Главнији од њих зову се: Миљарски Кладенац, Старе Куће, Копривничка Чешма, Цуцулски Кладенац и др.

Земље и шуме.

Топографски називи за потесе на којим су њиве, паша и шуме су: Копљача, Камена Глава, Белутак, Урошли Док, Градиште, Раскрсје (ту је и чесма), Гочобица, Балчо Камен, Мали Камен, Шилегарник и Побијен Камен.

Тип села.

Мештани у Широкој Планини заузимали су онолико земље око кућа колико су хтели, јер је земље била слободна и под густом шумом. Због тога је село разбијеног типа и подељено је на осам махала. Махале су: Гочобијска, Миајлинска, Градишка, Шмрека, Преслоп, Крњино, Средња и Доња Мала.

Прве три махале леже на североисточној,остале на југозападној планинској падини. Растојање између најближих махала износи 30 и више минута хода. И куће у једној истој махали су доста раштркане, зачеци махала биле су куће појединих становника. У већем броју махала живе само становници једног рода.

Укупно Широка Планина има 17 родова и 64 домаћинстава – податак из 1950. године.

Постанак села, старине и прошлост.

Градиште је на гребену Широке Планине. То је једна „чукар“ без остатака од насеља. Народ о овом Градишту нема ништа да прича. У његовој близини је Градиштанска Махала.

Прича се да је на месту Старо Село било насеље, касније уништено. Младо Селиште или Селиште зове се место где су раније биле куће неких садашњих родова. На Старом Селу данас постоје две а на Младом Селишту три куће. Стари Село и Младо Селиште налази се у близини и то земљиште припада Доњој махали. Раније су биле куће и на потесу Старе Куће.

Широка Планина (у књизи пише Бабина Пољана, оп. Милодан) има два гробљља; једно је у Миајлинскохј Махали, друго на мессту Селиште. Село нема цркву у због тога мештани за своје верске потребе користе цркву у Доњем Козјем Долу.

Сеоска слава је Св.Илија.

Село је добило име попланини на којој се налази.

Порекло становништва.

Најстарији српски род у селу Широкој Планини су Миајлинци. За њих се не зна да ли су старинци или су досељени.

Остали срспки родови су досељени, ало код већине се на место старине заборавило. Они припадају овим родовима:

У Миајлинској махали живи род :

-Миајлинци, Аранђеловдан. Род су основала три брата.

У Доњој Махали су родови:

-Цуцулци, Св. Петка, су пореклом „од кумановска страна“.

-Миљарци, Св.Петка, су некада чинили јеедан род са претходнима, сада је „крв изишла“.

-Вртешка, Св. Петка. Код њихових кућа се о Ускрсу „правила вртешка“ по чему су добили име.

-Младоселиштанци, Св.Петка, су добили име по топографском називу потеса где живе.

-Староселци, Аранђеловдан. Куће су им намести Старо Село.

У Средњој Махали живе ови родови:

-Деда-Иванови, Стансав, Стојан, Анђеле, Страте и Денко. Због исте славе, Св. Аранђео и што живе у ситој махали, могуће је да су раније чинили један род. Порекло не знају.

У Махали Преслап живи род:

-Преслопчани, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.

У махали Градиште живи род:

-Градиштани, Аранђеловдан. Не знају за своје порекло.

У махали Крњини живи род;

-Крњинци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.

-У махали Шмрека живи род:

-Васиљевци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло.

У махали Гочобици живи род:

-Гочобици, Св. Петка.  Пореклом су из Ваганца у истој области. Из поменутог села пре око 100 година бежећи „од зулум“, доселио се деда Цветан Воганер са три сина: Анђел, 66 година – Славко – Цветан, који се доселио. Име Гочобици добили су по томе што је оснивач рода „чукао у гоч“ (био је „гочобија“ – бубњар). Имају истоимених пресељеника из Широке Планине у Ђерекарцу.

Исељеници.

Из села Широке Планине 1878. године око 10 породица прешло је у тада ослобођене српксе области.

После Другох светског рата око 10 породица се иселило у Војводину. Својим исељавањем ове породице нису потпуно напустили старе куће, јер углавном у њима данас живе њихови задружни огранци.

-Гочобици, две породице су се после Првог светског рата, иселиле у Умин Дол код Куманова.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Uča

    Ima malih grešaka što se tiče naziva mesta, ali dobro je. Mladoselci potiču od Miljarci Dejan je ostao u Miljarci, a Rista njegov brat se preselio u Mlladoselište, otud Dejanovići i Ristici. Na mom t. j zajedničkom imanju moje familije ima4
    Izvora pijaće vode. Pozdrav svim koji su Širokoplaninci poreklom.!