Порекло презимена, село Калово (Трговиште)

21. јануара 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Калово, општина Трговиште  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Калово се налази на пространој и јако неравној падини, десно од Лесничке Реке. Најближа села су: Огут, Нерав и Лесница.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора и чесама којин на атару има у већем броју. Од њих су познатији: Ајдучка Вода, Илачин Кладенац, Станчево Ливадче, Чешма Барија и др.

Земље и шуме.

Топографски називи за потесе са њивама, пашом и шумом су: Каменова Глава, Гољак, Кита, Вртена Бука, Шерински Чукар, Мазуљева Чука, Грнчар, Долњи Рид, Река, Орница и Спахијска Кућа.

Тип села.

У почетку Калово је било збијеног типа и налазило се на месту Пешетиноваца или Села Махала. Трла и колибе налазиле сусе даље од кућа на више места на атарау. Када су становници у „Селу“ почели да прирашћују, онда су се одељени задругари настањивали у колибама. Тако је Калово добило разбијен тип.

Насеље је подељено на пет маахала или крајева. Ро су: Пешетиновци или Село, Присоја, Барја, Јовичинци и Горња Махала. У појединим махалама куће су разбацане на различитим растојањима. Удаљење између најближих махала износи по 20 и више минута хода. Калово има 20 родова са 78 домаћинстава – податак из 1950. године. Прича се да Калово већ дуго времена углавном има исти број кућа.

Постанак села, старине и прошлост.

У вишим деловима атара на једном месту виде се „зидиништа“ Ту је некада било село. Земљиште на селишту је под ливадама у којима су мештани ископавали „циганска точила“. Ко је живео на том селишту и када је насеље уништено не чују се никакве приче.

Недалеко од селишта налази се кућа Долинарци. Ове куће су саграђене на „црквено место“. Остаци храма нису очувани.

На атару Калова раније су живели сточари Јуруци. Њихове куће су се налазиле у садшњој махали Пешетиновци. Ту је било „јуручко село“, где су становници имали воденице и ковачницу. Касније су Јуруци из Калова нестали, јер су их беки нападачи убијали. Јуручко гробље постепено се „урнисало“ па се на површини земље данас не познаје. У Калову постоји и један српски род звани Јуруци. Име су добили по отме што је њихов оснивач направио кућу на имању које је некада било „јуручко“.

Садашње Калово обновили су досељени српски родови. Најпре су дошли преци данашњих родова Керевејци, Љубанци и Јовичинци, а затим и остали родови. Многи досељенци долазили су у Калово због тога што су су из старине бежали од крвне освете или од турског зулума. Око махале Пешетиновци или Село многи сеоски родови имају њиве. То је знак да су они најпре овде насељавали па се касније одатле разишли у нове махале.

Садашњи мештани Калова имају гробља на три места; у махалама Присоја, Пешетиновци или Село и у Горњој Махали.

Сеоске славе су Св. Никола и Св. Илија. У Калову је 1922. године пао велики град, од тада су становници почели да славе Св. Стефана. Калово нема цркву и мештани за верске потребе посећују храм у Лесници.

Порекло становништва.

Поменуто је да данашњи становници у Калову воде порекло од досељеника. У селу живе ови родови:

-Керевејци су први сеоски досељеници. Место старине не знају. Овде живе од пре око150 година. Нацко, 60 година – Станко – Атанас – Ристајко, доселио се Ристајкови отац. Ристајко је имао брата Нејка. Родовско име је надимак. Куће су им у махали Присоје.

-Љубанци у Калову живе од када и род Керевејци. Старину не знају. Родовско име добили су по претку Љубомиру.

-Грци су некада чинили један род са Љубаницма. Неки мисле да им је родовско име због тога што су тврдице, ако нису влашког порекла.

-Јовичинци су дошли када и претходни родови. Место старине не знају. Некада су живели у махали Барје, док су касније прешли „на колибе“ и тако основали махалу Јовичинци.

-Догановци су се доселили из Догана код Босилеграда.

-Ташинци су досељени из Кривог Камена код Криве Паланке.

-Пешетиновци  не знају за своје порекло.

-Бељаци не знају за своје порекло.

-Јуруци су огранака Бељака,

-Шеринци не знају за своје порекло.

-Стевановци, Влајковци и Марковци не знају за своју старину.

-Абдулци старину не знају. Доселили су  се на спахијско имање. Поседују место које се зова Спахијска Кућа. Неки предак имао је надимак Абдула и по томе је настало родовско презиме. Абудла је био велики сточарскки трговац, терао је стоку на продају чак у Цариград.

-Долинарци су огранак рода Абдулци.

-Станојинци не знају за своје порекло.

-Жутаци не знају за своје порекло. Родовско име постало је по томе јер су припадници овог рода „на изгледу жути“.

-Рашинци не знају за својуе порекло. Из подсемеха овај род зову још Борозанци.

-Вампирџије не знају за своје порекло.

-Новоселци живе у махали Барје. Сматрају се за новије досељенике и по томе су добили име.

Сви родови немајупородидчне славе. По нека кућа, због болести или других разлога, слави неког свеца, али то није слава целог рода.

Исељени и изумрли родови.

-Бањци су живели у махали Присоје и постепено су изумрли. Били су пореклом из Догановца код Босилегарда.

У селу Нерезници у Ћустендилском Крајишту постоји махала Каловци. За оснивача рода сматра се деда Иван, тамо досељен из Калова.

Од поједних данашњих породица зна се да има исељених породица у околини Лесковца, Куманова, Речици и у Војводини.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.