Порекло презимена, село Лесница (Трговиште)

21. јануара 2017.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Лесница (по књизи Доња и Горња Лесница), општина Трговиште  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Доња Лесница.

Положај насеља.

Село лежи на левој и десној падини долине Лесничке Реке. Од долинског дна куће се пењу до највиших висина на падинама.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора и из бунара.

Земље и шуме.

Називи за потесе су: Голема Глава, Преслап, Мрамор, Дупче, Режањ, Бука, Чука, Орниче, Здравац, Тернички Дел, Вемац, Богданова Глава, Орлово Буче, Велина Падина, Бели Камен, Пирова Падина и Кукона Падина.

Тип села.

Доња Лесница је разбијеног типа и подељена је на махале: Кукинци, Баба Магдинци, Дрење, Котлиње, Орниче, Дрискуље, Ибје и Река. Прве четири махале се налазе лево а остале десно од Лесничке Реке. Најбилиже махале једна од друге удаљене су око15 и више минута хода. Поједине куће у махалама су исто тако јако „растркане“. Неке махале су на тај начин постале што су мештани сточарске станове претварали у луће.

У сели има свега 20 родова и 91 домаћинстово – податак из 1949. године; а у махалама куће су по броју овако заступљене: Кукинци – 5, Баба-Магинци – 12, Дрење – 15, Колтлиње – 11, Орниче – 12, Дрискуље – 10, Ивје – 23 и Река – 3.

Постанак (дела) села, старине и прошлост.

На атару постоји Селиште – десно покрај реке. На Селишту се виде чесме – за коју је вода спроведена са знатне даљине – и камен са „стопалом Краљевића Марка“. Мештани су на Селишту раније откопавали црепове, цигле, надгробне крстове и један воденички камен. На Селишту су данас њиве. За то негдашње село не прича се ништа.

Поред Селишта види се црква посвећена Св. Петки. Саграђена је 1940. године не месту тада порушене истоимене старе цркве. Прилоком копања темља за нову цркву мештани су пронашли мермерну плочу са римски исписима и старински новац.

Ј. Х. Васиљеевић слушао је да је стара црква била посвећена Цару Константини у Царици Јелени.

Покрај данашње махале Орниче постоји место Село. По казивању мештана, ту се налазе црепови, „дуварине“ и остаци неке ковачнице. Сада су на овом месту њиве. По данашњем становништву Доња Лесница је стара око 150 година. Име Доња добила је за разлику од Горње Леснице.

Порекло становништва.

Сви становници потичу од досељеника. Родови су:

-Деда-Величковци су пореклом из Младог Нагоричана код Куманова. Спадају у прве сеоске досељенике. Овде живе од пре око 150 година. Величко, 32 године – Цветко – Никола – Анђел – Ђура – Деда Величко, који се доселио: Деда Величко је имао неколико синова. Један син је основао махали Сискуље; други Дрење па је потом прешао у суседну Горњу Лесницу где је тамо основао махали и род Дрење. Трећи Деда-Величков син отишао је у Калово – тамо је основао род Новоселци. Род Деда-Величковци има исељених продица у Буриловцу на Овчем Пољу, суседној Сурлици, Бору и Каравукову у Бачкој.

-Дреничани. Неки за њих казују да су дошли из Дрења у Македонији, али не знају из које области. Овде су се доселили „као једна кућа“. Имају три исељене породице у Речици код Куманова.

-Баба-Магдинци не знају за своје порекло. Живе у истоименој махали. Имају по једну исељену породицу у околини Скопља и Опају код Куманова.

-Баба-Дудинци су добили име по некој баба Дуди која је имала седам синова. Досељени су из Нагоричана код Куманова. Једна њихова породица је исељена у Тромеђи – Куманово.

-Петканци у добили име по баба Петкани. Не знају са своје порекло. Овде живе око 130 година. Једна њихова породица је недавно исељена у Банат.

-Анђеловци су досељени после првог рода. Тачну старину не знају. Имају исељену породицу у Љубодраг код Куманова.

-Кукинци су пореклом са планине Кукавице у Пољници. Дошли су због тога што се у њиховој старини „намножили Турци (Арбанаси)“. Овде живе пре око 130 година: Ђорђе, 40 година – Арса – Милко – Станимир – Стојко, који се доселио. Имају исељених породица у Матејчи код Куманова и Војводини – Јаша Томић и Каравуково.

-Кардаци су добили ме по Кумановско-Прешевском селу Карадагу одакле су се склонили бежећи „од зулум“. У Доњој Лесници живе од прве половине XIX века.

-Кајсторци, по махали где су им куће зову се још и Котлиње. Порекло не знају. У Думбији у истој области постоји такође род Кајссторци. Они  су однекуда досељени пре око 150 година. По истоветности у имену и слави сигурно је да су они некада чинили један род. Имају једну исељену породицу у Тромеђи код Куманова и Брестовцу код Панчева.

-Пуцковци не знају за своје порекло. Имају једну исељену породицу у Јаши Томићу.

-Ћућаци не знају за своје порекло.

-Чарапинци. Била у роду нека баба која је плела високе чарапе и по томе су добили иоме. Порекло не знају. Имају исељене породицу у Љубидрагу код Куманова и Банату.

-Чуленци или Баба-Спасенци не знају за своје порекло. Једна њихова породица се недавно иселила у Каравуково.

-Ђуринци не знају за своје порекло. Једна њихова породица је недавно исељена у Панчево.

-Жабинци живе у махали Ивје. Имају исељене породице у Раинцу код Прешева.

-Прокалци не знају за своје порекло.

-Велковци не знају за своје порекло Две њихове породице су недавно исељене у Војводину

-Јуруци су досељени из Сурлице у истој области. Раније су били велики сточари.

-Оџинци су досељени из Горње Трнице у истој области. Доселио се предак као „призетко“ Даља им је старина из Трнаве код Прешева.

-Спасинци су досељени из Сурлице. Даље порекло им је од Кратова.

Сеоска слава је Св. Арханђео а преслава Цар Константин и Царица Јелена.

Исељени родови

-Ристићи су исељени у Дебрејенац у Пољаници.

-Шкекинци су се иселили у Миланово код Врања. Њихов предак доселио се пре 100 година из Леснице где су упалили шуму и морали побећи.

-Љубинци су се иселили у Петровац – иста област. Тамо су отишли у прошлом веку.

*

Горња Лесница.

Положај насеља,

Највећи део села лежи на левој страни Лесничке Реке и то на падини подељеној сувим доловима.

Воде.

Мештени се служе изворском и бунарском водом.

Земље и шуме.

Топографски називи су: Дуб, Дрење, Раданица, Рашковица, Габерче, Марин Камен и Марова Ливада.

Тип насеља.

Горња Лесница је разбијеног типа и подељена је на махале: Грци – 5 кућа, Дрење – 7 и Селиште – две куће. Разбијност је дошла због рељефа и због тога што се пи грађењу кућа водило рачуна да имање буде на окупу.

Из Горње Леснице, идући на север, неприметно се прелази у Доњу Лесницу. Село има 4 рода са 14 домаћинстава – податак из 1949. године.

Постанак насеља, старине и прошлост.

На атару у потоку Рашковици налази се потес и махала Селиште. Ту постоје „дуварине“ од кућа и у близини се јасно познају стару хришћански гробови. По причању мештана, некада је на Селишту постојало село, које је у неком рату разорено.

Данашња Горња Лесница је стара колико и Доња Лесница; а за Доњу Лесницу се зна да је основана пре око 150 година.

Порекло становништва.

У селу живе становници који припадају овим родовима:

-Грци. Неки причају да су ови досељеници непознатог порекла, други наводе да су старинци, остали у животу после разарања старог насеља. Како су добили родовско име садашњи становници не знају.

-Дрење имају порекло као Деда-Величковци у суседној Доњој Лесници; дошли су из Младог Нагоричана код Куманова пре око 150 година, најпре у Доњу Лесницу. После тога су се издвојили од главног родовског дела и прешли овде. Једна њихова породица се одселила у Бор.

-Спасинци-1 не знају за своје порекло. Куће су им у махали Дрење. Сада се у овом роду у свакој кући живи по један старац.

-Спасинци-2. За ове се каже да су Цигани (Ђорговци). Живе у махали Селиште. Славе Ђурђевдан и Нову Годину. Једна њихова породица је прешла у суседни Доњи Козји Дол (Ђорго). Жене се са Циганкама из других села и из Куманова. Земље немају, увек су били ковачи, свирачи а неки просе.

Сеоска слава је Св. Тројица.

Исељени родови.

-Цимурци су се после 1878. године иселили у Србију.

-Рожањци су сада насељени у Горановцу а пореклом су из Пусте Реке одакле су пре 160 година избегли од Арбанаса. Било их је седморо браће који су се најпре населили у Горњој Лесници. Ту им се није допало па су два брата прешла у Горановац, друга два брата су отишли у Думбију, један је отишао у Радовницу, једна у околину Гњилана а само један је остао да живи у Горњој Лесници.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.