Порекло презимена, село Ђерекарце (Трговиште)

12. јануара 2017.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Ђерекарце, општина Трговиште  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ђерекарце се налази на земљишту око ушћа Трипошнице у Пчињу и високо на планинској падини десно од Козједолске Реке.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из извора и са бунара – два у Речној Махали. Извори се зову: Речки, Топлички Кладенац, Селска Чешма, Ђоријешева Чешма и др.

Земље и шуме.

Оранице, паша и шуме има на местима: Селиште, Село, Цер, Станишин Камен, Пужар, Забел, Рамно Буче, Угринички, Смрдљан, Бујовица, Присоја, Чука, Кусадиње, Грујинска Воденица, Лука и Орница.

Тип села.

Ђерекарце је у почетку било збијеног типа и лежало је на месту званом Село. Одатле је већи део становника касније прешао на места где су им биле колибе за стоку и њиве. Тако је Ђерекарце добило разбијен тип и постало подељено на махале: Село -16 кућа, Речка – 28, Присоју Махалу – 16. Између махала има око пола сата хода.

Ђерекарце је укупно 1949. године имало 14 родова и 60 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

Ј.Х. Васиљевић изнео је да се село Ђерекарце (као Геракаре) у Горњој Пичињи помиње још у XIV веки – 1355. године. Оно је било на територији државе Дејановића. Њега је Дејан приложио Богородичном манастиру у Архиљевици.

У махали Село постоји место Селиште. Ту је падина заравњена и има пијаће воде. То је старо селиште становника који су живели пре оснивања данашњег Ђерекарца. На Селишту данас нема старина, нити се о њему прича нешто одређено.

Старина има на земљишту где се налазе друге данашње ђерекарске махале. Мештани у махали Присоји пре десет година откопали су темеље од цркве или манастира, затим су налазили крстову, „железурине“, жрвњеве и др. Око тих рушевина мештани поменуте махале се скупљају сваке године на Ђурђевдан. У Речкој Махали становници су приликомм копања темеља за куће нашли 5-6 земљаних ћупова са поклопцима, а било је остатака од кућа – познавали су се темељи.

-На основу поменутих трагова старина, који се налаазе на разним деловима атара, може се закључити да је и старо село које је овде потојало пре данашњег Ђерекарца, могло имати разбијен тип.

О првом заснивању данашњег села прича се ово: Крајем XVIII века дошле су 3-4 куће из села Ђерекара у гњиланском крају. Тада је земљиште било под шумом те су је први досељеници „трсили“ – крчили. По селу у старини оснивачи су дали име и овде оснаваном насељу. Поменуто Ђерекаре у околини Гњилана сада је по становништву арбанашко насеље. Али, приликом досељавања Арбанаса пре 200 година оно је било српско село, само се то становништво раселило због арбанашког насиља.

Сви становници имају заједничко гробље, које се налази у Село Махали.

Порекло становништва.

Поменуто је да су сви сеоски родови досељеници – потичи од досељених предака.

Родови су:

-Филипарци су најпре живели у Село Махали, после су оснвали Речку Махалу. Пореклом си из Ђерекара у околини Гњилана. Овде живе пре око 165 година. Милан, 75 година – Петар – Трајко – Младен – Филип, оснивач рода који се доселио. Имају исељену породицу у Тиквешу.

-Отуљци имају исто порекло као као Филипарци. И они су најпре живели у Село Махали, после су прешли Речку Махалу. Родовско име добили су по томе што се неки од предака оженио из села Отуља код Врања – тамо постоји Горња и Доња Отуља.

-Грујинци су огранак рода Отуљци. Куће су им у Речкој Махали.  Имају једну породицу исељену у Бору и једну у Матејчи код Куманова.

-Поповци су огранак рода Грујинци. Имали су претка свештеника и по томе им је настало родовско име. Куће су им у Село Махали. Једна породица се недавно иселила у Војводину.

-Јанковци живе у Село Махали. Из за њих се каже да су досељени из Ђерекара код Гњилана. Једна породица се им се иселила у Тиквеш.

-Кушачки. И за њих се каже да су досељени из Ђерекара код Гњилана. Имали су неког деду „малецког“ и по њему добили родовско име. Једна њихова породица живи у суседном Козјем Долу и једна у Београду.

-Деда-Петрови су огранак рода Кушачки. Њихово старо и заједничко презиме Кардаши. Куће су им у Село Махали.

-Донкини су такође огранак рода Кардаши, огранак од родова Кушачки, Деда-Петрови и Ристини.

-Ђорђојашови или Бозаџици су такође огранак рода Кардаши. Деле се на:

-Филипинце, Лозјарце и Вердинце. Има Бозаџици добили су по неком претку који је продавао бозу.

-Грашковци су имали њиве на којим ј добро успевао „гра“ по чему су добили име. Не знају за своје порекло.

-Гочобици су досељени из Широке Планине где имају истоимене рођаке. Даље порекло им је из Ваганца у истој области.

-Стошинци не знају за свој е порекло.

-Караминги или Грнчарци су досељени пре 50 година из Шаинца у истој области где имају рођаке. Тамо се сматрају као старинци. Род је основао Стојан, који је био домазет. Име Караминги добили су из подсмеха.

Сви становници Ђерекарца славе као кућну славу Аранђеловдан. Караминги и Грујинци славе Јовањдан.

Сеоска слава је Св. Никола.

За верске потребе мештани посећују цркву у суседном Доњем Козјем Долу.

Исељени родови.

-Дедо-Ристинци су се иселили у Доганицу код Босилеграда. Потичи од претка Ристе, који се дослио из пчињског Ђерекарца.

У Лукову код Врања помињу се неки ђерекарски пресељеници;они су у Ђерекарцу начинили „неку несрећу“ па се због тога иселили.

-Крстини су се иселили у Злодовац пре 80 година.

-Младеновићи су се иселили у сусудени Доњи Козји Дол.

-Ђерекарци су се иселили у Чукарку код Прешева.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.