Порекло презимена, село Доњи Козји Дол (Трговиште)

21. јануара 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Доњи Козји Дол, општина Трговиште  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Доњи Козји Дол је југоисточно од Трговишта; налази се на брдима са леве стране Козједолске Реке, притоке Пчиње.

Воде.

Мештани користе воду за поће из бунара – којих има 10, са извора и чесама. Главнији извори и чесме су: Појиште, Крушке, Млашна и др.

Земље и шуме.

Топографски називи за њиве, пашу и шуме су: Кунински Рид, Каменова Глава, Горње и Доње Селиште, Село, Град, Долње Гумно, Кукла, Дубрава, Заједница, Спас, Шилегарник, Боровинке, Чуке и Момчиловац.

Тип села.

Село је разбијеног типа. При подизању кућа водило се рачуна да становницима имања буду што ближа. Због тога су куће растурене; идући према југоистоку неприметно прелази у Горњи Козји Дол.

Сеоске махале су: Ћосаћи, Курановице, Појиште, Станчинци, Падиште, Крњине и Селиште. Све куће у истој махали нису груписане. У селу има 11 родова са 95 домаћинстава – податак из 1949. године а у махалама: Ћосаћи – 16, Курановице – 19, Појиште – 9, Станчинци – 10, Падиште – 15, Крњино – 16 и Селиште – 10. Махале су међусобно удаљене од 10 до 30 минута хода.

Постанак села, прошлост и старине.

Непосредно покрај Козједолске Реке, са десне стране, издиже се узвишење Град. На њему се некада налазило утврђено насеље. Од тог насеља данас се ископавају црепови, широке цигле, земљани ћупови и бакарни новац. Поменуто насеље доминирало је долином Козјоделске Реке. Судећи поразним остацима, а нарочито пронађеном новцу, који су мештани поклонили, ово утврђење је из римског доба.

Писани помен о Козјем Долу (данас Горњем и Доњем) очуван је поменик манастира прохор Пчињски. У наведеном поменику село је записано два пута као Кози Дол.

Близу садашње махале Падиште постоје потеси Горње и Доње Селиште. Ту је раније било село, касније уништено. Данас мештани на тим местима налазе старе хришћанске гробове.

Данашњи Козји Дол основали су досељеници пре око 170 до 180 година. Најпре су дошла „два брата“, бежећи од Арбанаса из кумановског или прешевског краја. Тада је земљиште, где се данас налази село, било под  великом гором. Браћа су саградила куће наместу данас званом Село. Једна од браће изгубио је вола кога је нашао у шуми на земљишту данашњег суседног Горњег Козјег Дола – место Лесков Дол. То му се место допало и он се тамо преселио оснивајући село.

Доњи Козји Дол потиче од синова оног брата који је остао у њему као и од нових досељеним родовима. На месту Село, где су први досељеници најпре саградили куће, сада су њиве. На крају прве половине XIX века, по причању, Доњи Козји Дол имао је свега 14 кућа. Назив Доњи постао је за разлику од суседног Горњег Козјег Дола.

У сели постоји црква Преображење – 19. августа. Црква се налази близу Козједолске Реке. Због страха од Турака, она је грађена ноћу и то 1856. године. Пре тога на том месту била је црквина обрасла трњем. Када нису имали цркву, становници овог села су посећивали свештеника у Жапском код Бујановца.

На потесу Долње Гумне налази се велики камен. Мештани верују да је овај камен бацио Краљевић Марко из суседног високог села Ђермана.

Порекло становништва.

Сви наставници потичу од досељеника. Родови су:

-Ћосаци воде порекло од поменута два брата, који су дошли око 170 до 180 година „на пустилак“ и основали Доњи и Горњи Козји Дол. Старина им је из кумановског или прешрвског краја. Од рода Ћосаци има исељеника у околини Куманова и Војводини.

-Курановци такође воде порекло од досељеника који су основали село. Имајуисељених породица у лесковачком крају, Умин Долу код Куманова и Војводини.

-Марчинци су такође потомци оснивача села. Стојица, 56 година – Миљко – Стоша – Маринко – Анђел. Анђелов отац био је једна од браће којисе доселио. Имају исељених продица у Тромеђи код Куманова и Војводини.

-Станчинци воде порекло од оснивача села. Имају исељеника у Тиквешу, кумановском крају и Војводини.

-Крњинци воде порекло од оснивача села. Имају исељеника у кумановском крају и Војводини.

-Селиштанци имају исто порекло као и предњи родови. Имају исељенике у Тромеђи код Куманова и Војводини.

-Појиштани су досељени из околине Куманова.

-Поп-Пешни не знају за своје порекло.

-Присојаци су досељени из суседног Трговишта, али су тамо однекуда досељени.

-Младеновићи су досељени из Ђерекарца у истој области. Даље порекло им је из Ђерекара у околини Гњилана.

-Ђорго су досељени из Горње Леснице где су припадали тамошњем роду Спасинци, за које се каже да су Цигани.

Мештани Доњег Козјег Дола славе св Арханђела Михајла. Црквену славу не славе.

Исељени родови.

-Каракашански живе у Малој реци у истој области. Овај род има исељеника у Србији.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.