Порекло презимена, село Радовница (Трговиште)

13. септембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Радовница, општина Трговиште. Према књизи Јована Ф. Трифуноског, „Горња Пчиња из 1949 – 1950′“. Насеља и порекло становништва књ. 38. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

 

Црква св. пророка Илије у Радовници
Црква св. пророка Илије у Радовници

Положај и тип.

Радовница се простире у горњем делу долине Трипошнице и то десно, а мањим делом и лево од реке. Земљиште на коме лежи село је пространо и рашчлањено доловима и косама. У селу се пије изворска вода и вода из потока. Извори су мали о многи од њих су озидани у чесме. На атару су потеси: Кочански рид, Кула, Кумановски рид, Попова чука, Старо село, Селиште, Црквиште, Говедарова ртина, Спасенче, Црвено Јабуче, Краиште, Кутлин гроб, Баре, Танка ртина, Рамниште, Голема река, Заједина.

Радовница је јако разбијеног типа. Подељена је у 11 махала које су међу собом удаљене од 500 до 1500 м. Махале најчешће носе имена по појединим родовима. Десно од Трипошнице леже махале: Махура (39 к), Кочанци (25 к), Овчаровци (11 к), Проћевци (15 к), Шоинци (22 к), Караџинци (22 к), Чардинци (15 к), Боровац (14 к) и Лескова ртина (10 к); лево од Трипошнице леже махале: Стошинци (13 к) и Базовци (17 к). Неке куће су усамљене јер су их саградили скоро одсељени задругари. Укупно Радовница има 30 родова са 203 дома (1949. г.).

Старине и прошлост.

Непосредно поред Тропошнице са десне стране, а близу махале Чардинци, налази се мање узвишење Градиште. На узвишењу некада је постојало утврђено насеље од којег су заостали зидови. Неки овдашњи сељаци раније су на Градишту ископавали стари новац. Узвишење Градиште било је изидано и вештачким насипањем земље.

Испод махале Магуре је потес Старо село. Ту је раније било село које је „потепала чума“. На Старом селу сада су њиве, ливаде и шума. Један део овог земљишта сељаци зову Селиште. Од старог насеља налазе се остаци од зидова.

У северном делу стара, на путу за Бабину Пољану, налази се место Црквиште. Како се прича ту је некада била црква. Поред црквине сада је извор и земљиште под шумом. До 1909. г. у Радовници, непосредно са десне стране Трипошнице, постојала је још једна црквина. Поменуте године на њој је саграђена црква посвећена св. Илији.

На потесу Чука постоје стара дечја „гропчиња“. Ту су сахрањена деца, коју су некада „потепали Турци“.

Садашња Радовница је доста старо насеље, јер су у њој очувани и малобројни старинци. Главно растење села потиче од средине XVIII века када су у Радовницу почели да долазе досељени родови. По казивању неких, име села дато је по првом становнику Радовану. Радован је имао брата Стају, који је основао суседно насеље Стајовце (Горње и Доње).

Долином Трипошнице раније је водио каравански пут којим се ишло из долине Ј. Мораве за Ћустендил и даље за Цариград. Овим путе пролазили су Татари. Једном су Татари терали злато, али су их у Радовници напали хајдуци, који су им отели „девет товара злато“.

До 1912. г. неки Турчин, Заим-ага, родом из прешевско-бујановачког села Левосаја, имао је у Радовници ханове, кулу (сада постоји топографски назив Кула), воденице, ковачницу, ергелу од 50 коња, стадо оваца и момке за рад. За исхрану његове стоке годишње се прибрало око 30 стогова сена. Поменути власник пред краја турске владавине, стално је живео у Скопљу; у Радовницу је долазио повремено да скупи приход од имања.

Око 1909. г. Радовница је имала 165 кућа. Овај број до 1944. г. природним прираштајем нарастао је на око 250 домова. Отада се број домова почео смањивати услед исељавања у Војводину и у друге наше мање насељене крајеве.

 

Порекло становништва.

У Радовници живе следећи српски родови:

Аџици или Стошанци (5 к), за ове се мисли да су старинци. Куће су им у махали Стошанци.

Рупичани (5 к), огранак рода Аџици. Куће су им у махали Стошинци.

Вучкови (2 к, Петровдан), и ови се сматрају као старинци. Имају неколико изумрлих породица. Једном су Вучкови бежали из Радовнице у „Ћустендилско“, па се вратили и тада су овде код Турчина Заима чували коње. Куће су им у Лескова ртина махали. Пре тога су променили две друге махале.

Шојинци (12 к, св. Арханђео), потичу од претка Шоје који је дошао „од Арнаутлок“ бежећи „од зулума“. У Радовници живе од око 1750. г. (Стоил, жив 28 година – Станко-Ђорђе-Павл-Станко-Илија-Величко-Шоја). Куће су им у истоименој махали. Године 1878. сви становници овог рода избегли су у масурачко село Алакинце; после две године вратили су се.

Проћевци (15 к, св. Никола и В. Госпођа), огранак рода Шојинци. Шојинци и Проћевци прво су живели у Проћевској махали, затим су се први издвојили и основали Шојинску махалу. Један огранак од Проћеваца прешао је у суседно село Црвени Град. Код њих у Црвеном Граду слушао сам да им је старина „негде у Македонији“. Проћевци у Црвеном Граду имају 4 домаћинстава.

Караџинци (22 к, св. Никола), досељени “ од бугарско“ (околина Босилеграда). Овде живе у Караџинској махали. Дошли су кад и Шојинци. Један огранак од рода Караџинци сада живе у селу Црној Реци. Тамо се зову Павловци или Албанци (5 к).

Кочанци (20 к, св. Арханђео), име добили по старини у Македонији. Из кочанског краја иселили су се преци као браћа. Они су прво дошли у Пролесје, па после прешли овде. У Радовници живе од око 1790. г. Најпре су куће имали у Базиовачкој махали; после су основали Кочанску махалу.

Илијинци (6 к, св. Арханђео), огранак су рода Кочанци. Куће су им у махали Магури.

Доларци (4 к), огранак су рода Кочанци. Куће су им у Кочанској махали.

Радуч (1 к), огранак су рода Кочанци. Кућа им је у Шојинској махали.

Гроздановци (5 к, св. Арханђео), огранак су рода Кочанци. Генеалогија им је: Ђора, жив 25 година-Стамен-Манасија-Гроздан-Илија, дошао је отац или деда Илијин. Куће су им у Магурској махали.

Базовчани или Карадакчани (17 к, Спасовдан), потичу од неког деда Јовице. Он је имао шест синова: Милисава, Дамњана, Дешу, Михајла, Стојка и Павуна (најмлађи). Овде живе од око 1790. г. (Стојко, жив 60 година-Станислав-Михајло-Станојко-Павун-Јовица, оснивач рода). Пореклом су из неког сада арбанашког села у Прешевској Црној Гори.

Спасини (3 к, св. Арханђео), огранак рода Базовчани. Куће су им у Лескова ртина махали.

Чардинци (15 к, св. Никола и В. Госпођа), пореклом су из неког села Чардинца (?) у Македонији. Одатле „избегале од Турци“. Овде живе од око 1790. г. Сима, жив 68 година-Настас-Богдан-Стојко-Ристо, оснивач рода који се доселио.

Боровчани (11 к), огранак рода Чардинци. Куће су им у Боровац махали. Пет породица од овог рода скоро је прешло у Војводину.

Овчаровци (11 к, св. Арханђео), пореклом из околине Радомира у Бугарској. Оснивач рода био је ковач. Он је у старини убио човека. Због тога је дошао овде и постао ковач у хану Турчина Заима; после је чувао његове овце. У Радовници живе од око 1820. г. (Стаменко жив 70 година-Цветко-Атанас-Јован, који се доселио). Оснивач рода у Радовници оженио се и имао је четири сина. Куће су им у истоименој махали.

Вучковићи (3 к, св. Никола), пореклом из суседне Киселице код Криве Паланке. Оснивач рода Вучко у месту старине „затекао Турчина код жене“, због чега је обоје убио и добегао овде сам. У Радовници живе од око 1840. г. Куће су им у Магурској махали. Имају 1 исељену породицу у Сурдулици.

Радојинци (3 к, св. Никола), огранак рода Вучковића. Куће су им у Магурској махали.

Ломње (5 к), досељени однекуда. Куће су им у махали Шојинци. Раније су живели у Лескова ртина махали.

Симоновци (3 к), пореклом из Доганице у околини Босилеграда. Куће су им у Боровац махали.

Вучко (3 к), старину не знају. Оснивач рода био је „сеиз“ код Турчина Заима и он га овде однекуда населио. Куће су им у махали Стошинци.

Крстини (5 к, В. Госпођа), огранак рода Вучко. Куће су им у Лескова ртина махали. Имају 2 исељене породице у Каравукову (Војводина).

Деда-Станкови (4 к), порекло не знају. Живе у махали Шојинци.

Миленковци или Тингарци (8 к, св. Јован), порекло не знају. Куће су им у Магурској махали.

Костићи (1 к, св. Арханђео), порекло не знају. Живе у Магурској махали.

Стојановићи (2 к, св. Јован), порекло не знају. Једна њихова породица иселила се у Речицу код Куманова.

Миленковићи (2 к, св. Јован), порекло не знају. Живе у Магурској махали. Једна њихова породица прешла је у Каравуково.

Кукуринци или Стошанци (3 к, св. Јован), порекло не знају. Живе у Магурској махали. Једна њихова породица прешла је у Љубодраг код Куманова.

Циворци (2 к, св. Јован и М. Госпођа), порекло не знају. Једна њихова породица прешла је у Речицу код Куманова.

Ђуринци (5 к), дошли из суседног Црвеног Града. Оснивач рода био је „призетко“.

Становници у Магурској махали, поред кућне славе, имају и махалске славе Спасовдан и Петковдан; становници у Шојинској махали имају махалску славу Спасовдан. Црквена слава је св. Илија; исту славу славе и сви сеоски родови.

Исељени родови.

У Марганцу у Врањској котлини живе род Сугарци или Јовановци. Њихов предак Крста тамо је добегао из Радовнице. У Лукову такође у Врањској котлини, пре 80 година доселио се Груја са четири сина из Радовнице у Пчињи. Из Радовнице иселио се зато што је тамо „дивјак планина“. Радоњинци или Шароњинци у Горњој Љубати код Босилеграда пореклом су из Радовнице.

Испитујући порекло становништва у Прешевској Црној Гори ја сам утврдио ове тамо одсељене радовниче родове:

Станкови (1 к), Анђелковићи (2 к), Стојкови (1 к), Белиновци (1 к), Павлинци (1 к), Пешићи (1 к) и Перунови (2 к), сви живе у Грамади недалеко од Прешева; тамо су из Радовнице прешли после 1912. г.

Цветковићи (1 к), живе у Неслацу код Прешева.

Здравкови (1 к), живе у Летевици код Прешева.

 

ИЗВОР: Јован Ф. Трифуноски, „Горња Пчиња 1949 – 1950″. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.