Порекло презимена, село Скобаљ (Смедерево)

13. септембар 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Скобаљ, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Skobalj

Положај села.

Село лежи на алувијалној равни Језаве и њене притоке Коњске. Куће су груписане дуж Цариградског Друма и путева који из села воде за Михајсловац и Језаву.

Воде.

Извора нема, употребљава се бунарска вода. Језава и Коњска су богате рибом.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање налази се око села. У Морави су браници са храстовом, јасеновом и грабовом гором. У селу је као ограда засађен багрем и дуд.

Тип села.

Скобаљ је насеље збијеног типа. Куће су распоређене дуж друма и споредних путева; има неколико кућа у долини Коњске. Крајеви су: Јеленак (Шиљак) и Влашка Мала.

 

Постанак села и порекло породица.

Изгледа да је село настало после турске управе. Први је дошао предак данашњих Вигњаша, који је од спахије добио берат да се овде настани. Он је затекао на масту „Гај“ једну воденицу коју је чувао Турчин, убије га и ту се насели. То место са данас зове „Старо Село“. Од овог досељеника су:

Вигњаши (Стојановићи и Јовшићи), славе Ђурђиц. Старином су из Црне Горе, доселили су се најпре у Селевац, па како није било места, спахија им уступи земљу у данашњем Скобаљу. Доцније се од њих одвоји један део и одсели у Осипаоницу, Вигњаши у Осипаоници.

Васићи, славе Ђурђевдан. Прадед Васо доселио се са Косова.

Бркићи, славе Јовањдан. Зову их „Маџарима“. Њихов предак, који је био јако бркат, дошао жени у кућу из Сегедина.

Илићи, славе Илиндан. Преци су им се доселили из рудничког округа.

Петровићи (Марићи), славе Ђурђевдан. Прадедови се доселили од Рудника.

Бајинчићи, славе Савиндан. Деда се доселио из Крајине.

Васиљевићи, славе Јовањдан. Доселили су се 1873. године из Бања Луке. Отац био кафеџија у Липама, па овде.

Видачка фамилија (Пантићи, Живојиновићи и Милојевићи), славе Михољдан. Њихови преци не знају када и одакле су се доселили, најпре на простору између села Вранова и Мале Крсне. Доцније се са овог места, њихови преци, Илија и Ђура, преселе у „Гај“ – данашње Стао Село где су затекли већ насељене Вигњеше.

Јанковићи, славе Ђурђиц. Доселили се из Црне Горе.

Симићи (Вучковићи), славе Никољдан. Деда се доселио из Крајине.

Танасковићи, славе Велику Госпојину. Деда се доселио из Ердеља.

Младеновићи, славе Св. Петку. Пореклом су са Хомоља.

Динићи, славе Ђурђиц. Пореклом су из Крајине, „Крајинци“.

Пауновићи (Јовановићи), славе Никољдан. Дедови су им дошли из „Ерске“. Правили су и продавали заструге (мале дрвене посуде – за со, зачине, сир и сл., оп Милодан)

Цигани-Роми (Павловићи, Радовановићи и Јовановићи), славе Св. Василија и Св. Петка. Доселили су се из Михајловца и суседних села.

Ивановићи, славе Ђурђиц. Прадед се доселио из „прека“ за време Лаудана. Ратовао уз Лаудана и био у Ћуприји одакле се врати и насели у Пожаревац а 1813. године се доселио у Скобаљ.

Лазићи, славе Јовањдан. Њихови стари живели су најпре на месту између Мале Крсне и Вранова, па са Видацима прешли у Гај. Непознатог су порекла.

Јовановићи (Младеновићи и Николићи), славе Св. Петку. Доселили се из Крајине. Станују у Влашкој Мали.

Николићи су се доселили из Набрђа, Пожаревац. Не каже се коју славу славе.

Грујићи, славе Стевањдан. Доселили се из Драговца.

Миладиновићи (Илићи), славе Никољдан. Деда им се доселио из Гркиња, нишки – топлички округ.

Костадиновићи, славе Никољдан. Доселили су се из Лерина у Грчкој, најпре у Лозовик, па овде.

Атанасковићи, славе Велику Госпојину. Доселили се из Беле Цркве.

Богдановићи, славе Св. Петку. Доселили се из Суводола.

Илићи, славе Никољдан. Доселили се пре 40 година из Врбовца.

Тирнанићи, славе Никољдан. Предак дошао жени у кућу из Крњева.

Михаиловићи, славе Јовањдан. Доселили се пре 50 године из Луњевице, таковски-руднички округ.

Јанковићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Велике Крсне.

Николићи, славе Ђурђиц. Доселили се пре 60 година из Драговца.

Траиловићи, славе Никољдан. Предак дошао жени у кућу из Радинца.

Ђорђевићи, славе Ђурђевдан. Доселили се из Лозовика.

Божиновићи, славе Никољдан. Доселили се из Видова, Параћин.

Ћертићи (Аћимовићи и Миловановићи), славе Ђурђиц. Мати их довела из Азање.

Бошковићи (Митровићи), славе Никољдан. Најстарији људи из ове породице не знају за своје порекло.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Иван Бркић доселио се из поморишко потиске крајине ,могуће из Сегедина после њеног укидања укидања пресељен је у нову подунавску крајину по предању у Гај или у Баваниште а могуће је да су га сељакали из једног у друго место, углавном њему је то досадило и прешао је Дунав и населио се у Скобаљ са целом породицом . За време првог устанка био је претпостављам врло стар 70-80 година али пуковник Новица Стевановић помиње Ивана или Јована Брку као инструктора артиљераца. Могуће је да је то овај мој предак.Данас у Скобаљу нема ниједног Бркића али има десетак других презимена који се зовемо Бркићи.