Порекло презимена, село Мало Рибаре (Липљан)

13. септембар 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Мало Рибаре, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у равници на 1,5 км источно- североисточно од Великог Рибара или 4 км западно-југозападно од варошице Липљана.

Збијеног је типа. Дели се на 5 махалица, од којих четири носе називе по својим јачим и угледнијим родовима (Јашаниц, Полом, Будаков и Грџалија), док се једна зове Черкеском махалом по Черкезима који у њој живе.

Село су 1864. основали Черкези које су ту Турци колонизовали по њиховом напуштању постојбине на Кавказу, по једној неуспелој буни против руске управе. Кад се у рату 1877-78. Србија примакла Косову, од 32 черкеске куће 28 их се повукло у унутрашњост Турске. На њихово место су дошли мухаџири из Србије.

Черкески родови:

Тууж (3 к.), досељени 1864. из села М’жечако на Кавказу. Припада племену Абдзах.

Баже (1 к.). Досељени кад и Тууж. Припада племену Шапсуга („Шапсо”).

Арбанашки родови:

Јошаниц (9 к.), од фиса Сопа. Мухаџири из Јошанице (Топлица).

Гргур (2 к.), од фиса Краснића, Мухаџир из Гргура (Топлица).

Тулар (2 к.), од фиса Гаша. Мухаџир из Тулара (Топлица).

Полом (5 к.), од фиса Сопа. Мухаџир из Пролома (Косаница).

Дошљак (2 к.), од фиса Климената. Мухаџир из Новог Села (Топлица).

Грџалија (1 к.), од фиса Краснића. Мухаџир из Ресинца (Тоилица).

Барбатовц (1 к.), од фиса Краснића. Мухаџир из Барбатовца (Топлица).

Оџовић (4 к.), од фиса Гаша. Досељен из Будакова (Подрима) 1913. на купљено имање од Черкеза.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    МАЛО РИБАРЕ

    Село је на левој страни долине реке Расине и према Милентији, с кућама на странама брда: Гледалиште, Брда код Гробља, Шанца и Блата? на местима где стране брда прелазе у долинску раван Расине. Река је Расина а потоци су: Јаворац, Поток у Дренову долу, Шљивов и Бели поток. Воде су: Добра вода у Рилацима, Крпићки извор, Дачковићки извор, Извор “у Јеленковице”, Извор “у Јасала” и Извор испод Јаза. Делови атара носе називе: Јаз, Јошјах, Јелековица, Јасле, Бутинац, Угари, Њиве код Записа, Дачковићки брег, Вучковац, Крпићко брдо, Јеленкова страна, Голи брег, Јокинац, Пландиште, Петрова орница, Полошки до.
    Село састављају кућне групе појединих родова и све су наблизу. У селу је једно гробље.
    Године 1837. село Рибаре има 27 кућа са 41 пореском главом; 1844. године село Рибаре има 41 кућу са 299 становника; 1874. године 34 куће, док су Мали Рибари имали 16 кућа; 1921. године Рибари (Велико и Мало) имали су 63 домаћинства са 445 члаиова; 1948. године 76 домаћинстава са 578 чланова.
    Има предање да су “у Јеленковице” под Јелековом страном, ”у време цара Душана” били “риболовници”, рибњаци. Не зна се поуздано чији су ови рибњаци били; можда рибњаци града Расине у истоименој жупи. Данас су стари рибњаци преобраћени у мочила за конопље.
    Родови: Крпићи (б кућа, Св. Архангел) доселили су се из Мораче у време Велике сеобе.
    После 1750. године прешли су из Јавора у Кривој Реци на Копаонику преци данашњих Рилака (12 кућа, Св Никола зимски).
    Дачковићи и Ђорђевићи (10 кућа, Св. Алимпије и Ђурђевдан) прешли су, “има више од 100 година” из Великог Рибара.
    После рата 1914/18. године дошао је Гошић (1 кућа, Св. Никола и слава мираза Св. Архангел) из Горњих Вратара у Александровачкој Жупи. Овај Гошић је ушао у Крпића кућу.

    Извор: Радослав Љ. Павловић – КОПАОНИК, Брус, 2012.