Poreklo stanovništva sela Radovnica, opština Trgovište. Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog, „Gornja Pčinja iz 1949 – 1950′“. Naselja i poreklo stanovništva knj. 38. Priredio saradnik portala Poreklo Šarko.
Položaj i tip.
Radovnica se prostire u gornjem delu doline Tripošnice i to desno, a manjim delom i levo od reke. Zemljište na kome leži selo je prostrano i raščlanjeno dolovima i kosama. U selu se pije izvorska voda i voda iz potoka. Izvori su mali o mnogi od njih su ozidani u česme. Na ataru su potesi: Kočanski rid, Kula, Kumanovski rid, Popova čuka, Staro selo, Selište, Crkvište, Govedarova rtina, Spasenče, Crveno Jabuče, Kraište, Kutlin grob, Bare, Tanka rtina, Ramnište, Golema reka, Zajedina.
Radovnica je jako razbijenog tipa. Podeljena je u 11 mahala koje su među sobom udaljene od 500 do 1500 m. Mahale najčešće nose imena po pojedinim rodovima. Desno od Tripošnice leže mahale: Mahura (39 k), Kočanci (25 k), Ovčarovci (11 k), Proćevci (15 k), Šoinci (22 k), Karadžinci (22 k), Čardinci (15 k), Borovac (14 k) i Leskova rtina (10 k); levo od Tripošnice leže mahale: Stošinci (13 k) i Bazovci (17 k). Neke kuće su usamljene jer su ih sagradili skoro odseljeni zadrugari. Ukupno Radovnica ima 30 rodova sa 203 doma (1949. g.).
Starine i prošlost.
Neposredno pored Tropošnice sa desne strane, a blizu mahale Čardinci, nalazi se manje uzvišenje Gradište. Na uzvišenju nekada je postojalo utvrđeno naselje od kojeg su zaostali zidovi. Neki ovdašnji seljaci ranije su na Gradištu iskopavali stari novac. Uzvišenje Gradište bilo je izidano i veštačkim nasipanjem zemlje.
Ispod mahale Magure je potes Staro selo. Tu je ranije bilo selo koje je „potepala čuma“. Na Starom selu sada su njive, livade i šuma. Jedan deo ovog zemljišta seljaci zovu Selište. Od starog naselja nalaze se ostaci od zidova.
U severnom delu stara, na putu za Babinu Poljanu, nalazi se mesto Crkvište. Kako se priča tu je nekada bila crkva. Pored crkvine sada je izvor i zemljište pod šumom. Do 1909. g. u Radovnici, neposredno sa desne strane Tripošnice, postojala je još jedna crkvina. Pomenute godine na njoj je sagrađena crkva posvećena sv. Iliji.
Na potesu Čuka postoje stara dečja „gropčinja“. Tu su sahranjena deca, koju su nekada „potepali Turci“.
Sadašnja Radovnica je dosta staro naselje, jer su u njoj očuvani i malobrojni starinci. Glavno rastenje sela potiče od sredine XVIII veka kada su u Radovnicu počeli da dolaze doseljeni rodovi. Po kazivanju nekih, ime sela dato je po prvom stanovniku Radovanu. Radovan je imao brata Staju, koji je osnovao susedno naselje Stajovce (Gornje i Donje).
Dolinom Tripošnice ranije je vodio karavanski put kojim se išlo iz doline J. Morave za Ćustendil i dalje za Carigrad. Ovim pute prolazili su Tatari. Jednom su Tatari terali zlato, ali su ih u Radovnici napali hajduci, koji su im oteli „devet tovara zlato“.
Do 1912. g. neki Turčin, Zaim-aga, rodom iz preševsko-bujanovačkog sela Levosaja, imao je u Radovnici hanove, kulu (sada postoji topografski naziv Kula), vodenice, kovačnicu, ergelu od 50 konja, stado ovaca i momke za rad. Za ishranu njegove stoke godišnje se pribralo oko 30 stogova sena. Pomenuti vlasnik pred kraja turske vladavine, stalno je živeo u Skoplju; u Radovnicu je dolazio povremeno da skupi prihod od imanja.
Oko 1909. g. Radovnica je imala 165 kuća. Ovaj broj do 1944. g. prirodnim priraštajem narastao je na oko 250 domova. Otada se broj domova počeo smanjivati usled iseljavanja u Vojvodinu i u druge naše manje naseljene krajeve.
Poreklo stanovništva.
U Radovnici žive sledeći srpski rodovi:
Adžici ili Stošanci (5 k), za ove se misli da su starinci. Kuće su im u mahali Stošanci.
Rupičani (5 k), ogranak roda Adžici. Kuće su im u mahali Stošinci.
Vučkovi (2 k, Petrovdan), i ovi se smatraju kao starinci. Imaju nekoliko izumrlih porodica. Jednom su Vučkovi bežali iz Radovnice u „Ćustendilsko“, pa se vratili i tada su ovde kod Turčina Zaima čuvali konje. Kuće su im u Leskova rtina mahali. Pre toga su promenili dve druge mahale.
Šojinci (12 k, sv. Arhanđeo), potiču od pretka Šojekoji je došao „od Arnautlok“ bežeći „od zuluma“. U Radovnici žive od oko 1750. g. (Stoil, živ 28 godina – Stanko-Đorđe-Pavl-Stanko-Ilija-Veličko-Šoja). Kuće su im u istoimenoj mahali. Godine 1878. svi stanovnici ovog roda izbegli su u masuračko selo Alakince; posle dve godine vratili su se.
Proćevci (15 k, sv. Nikola i V. Gospođa), ogranak roda Šojinci. Šojinci i Proćevci prvo su živeli u Proćevskoj mahali, zatim su se prvi izdvojili i osnovali Šojinsku mahalu. Jedan ogranak od Proćevaca prešao je u susedno selo Crveni Grad. Kod njih u Crvenom Gradu slušao sam da im je starina „negde u Makedoniji“. Proćevci u Crvenom Gradu imaju 4 domaćinstava.
Karadžinci (22 k, sv. Nikola), doseljeni “ od bugarsko“ (okolina Bosilegrada). Ovde žive u Karadžinskoj mahali. Došli su kad i Šojinci. Jedan ogranak od roda Karadžinci sada žive u selu Crnoj Reci. Tamo se zovu Pavlovci ili Albanci (5 k).
Kočanci (20 k, sv. Arhanđeo), ime dobili po starini u Makedoniji. Iz kočanskog kraja iselili su se preci kao braća. Oni su prvo došli u Prolesje, pa posle prešli ovde. U Radovnici žive od oko 1790. g. Najpre su kuće imali u Baziovačkoj mahali; posle su osnovali Kočansku mahalu.
Ilijinci (6 k, sv. Arhanđeo), ogranak su roda Kočanci. Kuće su im u mahali Maguri.
Dolarci (4 k), ogranak su roda Kočanci. Kuće su im u Kočanskoj mahali.
Raduč (1 k), ogranak su roda Kočanci. Kuća im je u Šojinskoj mahali.
Grozdanovci (5 k, sv. Arhanđeo), ogranak su roda Kočanci. Genealogija im je: Đora, živ 25 godina-Stamen-Manasija-Grozdan-Ilija, došao je otac ili deda Ilijin. Kuće su im u Magurskoj mahali.
Bazovčani ili Karadakčani (17 k, Spasovdan), potiču od nekog deda Jovice. On je imao šest sinova: Milisava, Damnjana, Dešu, Mihajla, Stojka i Pavuna (najmlađi). Ovde žive od oko 1790. g. (Stojko, živ 60 godina-Stanislav-Mihajlo-Stanojko-Pavun-Jovica, osnivač roda). Poreklom su iz nekog sada arbanaškog sela u Preševskoj Crnoj Gori.
Spasini (3 k, sv. Arhanđeo), ogranak roda Bazovčani. Kuće su im u Leskova rtina mahali.
Čardinci (15 k, sv. Nikola i V. Gospođa), poreklom su iz nekog sela Čardinca (?) u Makedoniji. Odatle „izbegale od Turci“. Ovde žive od oko 1790. g. Sima, živ 68 godina-Nastas-Bogdan-Stojko-Risto, osnivač roda koji se doselio.
Borovčani (11 k), ogranak roda Čardinci. Kuće su im u Borovac mahali. Pet porodica od ovog roda skoro je prešlo u Vojvodinu.
Ovčarovci (11 k, sv. Arhanđeo), poreklom iz okoline Radomira u Bugarskoj. Osnivač roda bio je kovač. On je u starini ubio čoveka. Zbog toga je došao ovde i postao kovač u hanu Turčina Zaima; posle je čuvao njegove ovce. U Radovnici žive od oko 1820. g. (Stamenko živ 70 godina-Cvetko-Atanas-Jovan, koji se doselio). Osnivač roda u Radovnici oženio se i imao je četiri sina. Kuće su im u istoimenoj mahali.
Vučkovići (3 k, sv. Nikola), poreklom iz susedne Kiselice kod Krive Palanke. Osnivač roda Vučkou mestu starine „zatekao Turčina kod žene“, zbog čega je oboje ubio i dobegao ovde sam. U Radovnici žive od oko 1840. g. Kuće su im u Magurskoj mahali. Imaju 1 iseljenu porodicu u Surdulici.
Radojinci (3 k, sv. Nikola), ogranak roda Vučkovića. Kuće su im u Magurskoj mahali.
Lomnje (5 k), doseljeni odnekuda. Kuće su im u mahali Šojinci. Ranije su živeli u Leskova rtina mahali.
Simonovci (3 k), poreklom iz Doganice u okolini Bosilegrada. Kuće su im u Borovac mahali.
Vučko (3 k), starinu ne znaju. Osnivač roda bio je „seiz“ kod Turčina Zaima i on ga ovde odnekuda naselio. Kuće su im u mahali Stošinci.
Krstini (5 k, V. Gospođa), ogranak roda Vučko. Kuće su im u Leskova rtina mahali. Imaju 2 iseljene porodice u Karavukovu (Vojvodina).
Deda-Stankovi (4 k), poreklo ne znaju. Žive u mahali Šojinci.
Milenkovci ili Tingarci (8 k, sv. Jovan), poreklo ne znaju. Kuće su im u Magurskoj mahali.
Kostići (1 k, sv. Arhanđeo), poreklo ne znaju. Žive u Magurskoj mahali.
Stojanovići (2 k, sv. Jovan), poreklo ne znaju. Jedna njihova porodica iselila se u Rečicu kod Kumanova.
Milenkovići (2 k, sv. Jovan), poreklo ne znaju. Žive u Magurskoj mahali. Jedna njihova porodica prešla je u Karavukovo.
Kukurinci ili Stošanci (3 k, sv. Jovan), poreklo ne znaju. Žive u Magurskoj mahali. Jedna njihova porodica prešla je u Ljubodrag kod Kumanova.
Civorci (2 k, sv. Jovan i M. Gospođa), poreklo ne znaju. Jedna njihova porodica prešla je u Rečicu kod Kumanova.
Đurinci (5 k), došli iz susednog Crvenog Grada. Osnivač roda bio je „prizetko“.
Stanovnici u Magurskoj mahali, pored kućne slave, imaju i mahalske slave Spasovdan i Petkovdan; stanovnici u Šojinskoj mahali imaju mahalsku slavu Spasovdan. Crkvena slava je sv. Ilija; istu slavu slave i svi seoski rodovi.
Iseljeni rodovi.
U Margancu u Vranjskoj kotlini žive rod Sugarci ili Jovanovci. Njihov predak Krstatamo je dobegao iz Radovnice. U Lukovu takođe u Vranjskoj kotlini, pre 80 godina doselio se Grujasa četiri sina iz Radovnice u Pčinji. Iz Radovnice iselio se zato što je tamo „divjak planina“. Radonjinci ili Šaronjinci u Gornjoj Ljubati kod Bosilegrada poreklom su iz Radovnice.
Ispitujući poreklo stanovništva u Preševskoj Crnoj Gori ja sam utvrdio ove tamo odseljene radovniče rodove:
Stankovi (1 k), Anđelkovići (2 k), Stojkovi (1 k), Belinovci (1 k), Pavlinci (1 k), Pešići (1 k) i Perunovi (2 k), svi žive u Gramadi nedaleko od Preševa; tamo su iz Radovnice prešli posle 1912. g.
Cvetkovići (1 k), žive u Neslacu kod Preševa.
Zdravkovi (1 k), žive u Letevici kod Preševa.
IZVOR: Jovan F. Trifunoski, „Gornja Pčinja 1949 – 1950″. Priredio saradnik portala Poreklo Šarko.
Komentari (0)