Порекло презимена, село Црвени Град (Трговиште)

5. јануара 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Црвени Град, општина Трговиште  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Црвени Град је поред раније турско-бугарске границе. Село захвата велики простор по странама и теменима коса у изворишном делу Трипошнице. По положају оно је изразито планинско село јер се налази на земљишту високом од 1200 до 1400 метара.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из извора-кладенаца и потока. Извори су: Рајковски Вирови, Забел, Улин Кладенац, Извор и др.

Земље и шуме.

Топографски називи за потесе на атару су: Бара, Прекоп, Буков Рид, Сулеманица, Ђуркова Белега, Цветков Стан, Рие, Сечено Орало, Чукар, Пожарска Долина, Синђерлија, Јасен, Градиште, Старо Село, Калуђерица, Црквиште, Голица, Боровац, Боровчићи, Могила, Орниче, Преслап, Забел, Југовић, Мустафиница, Горње Селиште, Чукарка, Танка Ртина, Гочо Рид и Падиште.

Тип села.

Црвени Град је разбијеног типа. Подељен је на махале, које су јако издвојене једне од друге – по пола сата хода и више. Називи махала су: Петка Падина (14 кућа), Извор (21), Орниче (10), Забел (9), Ивовик (10) и Рајковска Махала (18). Куће у махалама су без реда растурене на различитим одстојањима.

Неке махале настале су настањивањем оних мештана који су на тим местима раније имали сточарске станове.

Црвени Град је 1949. године имао 20 родова и 82 домаћинства.

Постанак, име села, старине и прошлост.

У јужном делу села, покрај реке Трипошнице налази се узвишење Градиште. Узвишењеје десно од реке на месту где постоји клисураст део и где је област Горње Пчиње у североисточном делу подесна за одбрану. Због тога је ту постојало старо утврђено насеље чији се слаби остаци и данас постају. Мештани наводе да је на Градишту постојало насеље звано Црвени Град, по чему је село добило име.

Топографски назив Калуђерица односи се на место које се налази поред Градишта. Мисли се да су ту некада живели калуђери. У близини Градишта налази се и Старо Село. О њему се одређене не зна нити постоје остаци од старина.

Поред садашње махале Извор налази се потес Горње Селиште са њивама и ливадама. Приликом обрађивања земље мештани су проналазили „зидурине од кућа и од једне цркве или манастира“. Више Селишта на месту Чукарки постоји старо гробље, данас већим делом покривено земљом. Мештани причају да је на Горњем Селишту некада било велико село, које је касније уништила „чума“ а земљиште око насеља после тога постало „пустињак“.

Потеси Сулејманица и Мустафаница, прича се, имају називе који потичу од Јурака, који су раније овде боравили са стоком; можада су успомене на Турке из Врања, који су овде држали земљу као спахије.

На атару постоји место Падиште где је један стари бунар. Некада је у селу владао „зулум“ због чега су многе девојке „рипале у бунар“.

Од 1878. до 1912. преко атара Црвеног Града водила је граница између Турске и Бугарске. Тада је сеоска махала Грнчарци припадала Бугарској. После ослобођења од Турака та махала је  остала на територији босилеградског среза као део оближње Горње Љубате.

Садашње село Црвени град обновили су досељени родови. Први од њих дошли су пре око 150 година а други су долазили касније. Када су се почели прибирати досељеници, они су најпре основали махалу Петку Падину, Извор, Орниче и Забел: остале махале основане су касније и то тако што су сточарски станови претварани у куће.

Порекло становништва.

Сви становници потичу од досељеника. Родови су:

-Миленковци су пореклом „од Кочанско“, одакле су „бегали од Турци“. Овде је дошао пре 150 година оснивач рода Миленко са братом, али се брат вратио у старину. Појасеви уназад: Стојче, 56 гоина – Иван – Јовче – Груја – Миленко, који се доселио. Када су дошли овде било “пусто“ и преци су крчили шуму. Две њихове породице су се недавно иселиле у Каравуково – Бачка.

-Радуловци су дошли „од Кочанско“. За овај род се каже да се тешко множи. Имају по једну породицу у суседној Црној Реци и Каравукову.

-Мишинци су досељени из кумановског или кратовског краја. Све породице су исељене у Каравуково.

-Павловци не знају за своје порекло. Живе у махали Орниче.

-Миленковци су досељено „од Кратовско или Кочанско“. Имају рођака у су седној Црној Реци, Једна њихова породица се иселила у Буштрање код Прешева.

-Величковци или Соколовци су пореклом негде из „Јелашничке стране“ – околина Сурдулице. Куће су им у махали Орниче.

-Петровци не знају за своје порекло. Неки њихови исељеници после 1878. године су прешли у Јелашницу – масурички срез.

-Станковци су досељени „са македонске стране“.

-Величковци су пореклом из Јелашнице или њој неког суседног села. После 1878. године неке њихове породице породице су се повратиле у старину.

-Ћосинци су пореклом „од Кратовско“. Имају исељеника у Јелашници.

-Грнчари у пореклом из Киселице код Криве Паланке. Неко од предака тамо „се степао“ са Турцима па је добегао овде. Грнчари у Црвеном Граду живе од пре око125 година: Стојанче, 25 година – Таско – Ђоша – Златан, доселио се Златанов отац. Златан је имао браћу: Богдана, Коста, Митра и још неког чијег имена се не сећају. Од ове браће намножило се око 20 породица, само је њихов највећи број, после разграничења Турске и Бугарске 1878. године са својим махалом Грнчарци припао, како је речено, босилеградскомс резу. Због тога се махала Грнчарци сада не рачуна у Црвени Град. Овдашњи Грнчарци имају куће и Извор Махали. Имају исељенике у Јелашници.

-Стојановци не знају за своје порекло. Имају три исељене породице у Каравуково.

-Лазаровци су пореклом из Јелашнице или њој суседног села. Имај  исељенике у Умин Долу код Куманова.

-Вргинци имају исто порекло као и Лазаровци.

-Ђуринци су досељени из суседне Радовнице где имају рођаке. Имају исељеника у Јелашници и Каравукову.

-Прћевци су досељени из Радовнице где имају рођаке. Права старина им је „негде у Македонији“ Из старине су најпре дошли у Караманицу код Босилегреда па одатле пре око160 година дошли у Радовницу. Имају исељену породицу у Каравукову.

-Стојановци су пореклом „од Кратовско“. Имају једну исељену породицу и лесковачком крају и Каравукову.

-Велковци су пореклом „од Кратовско“. Јена њихова породица се недавно иселила у Каравуково.

-Грујинци имају исто порекло као и Велковци.

-Петровци су се раније звали Аризановци. За ове се прича да воде порекло од неког досељеника Циганина. До скора су имали једну родовску грану – Здравковци, која је изумрла.

Миленковци славе Никољдан, Мишинци славе Јовањдан и Никољдан; Прћевци славе Велику Госпојину док остали родови славе Аранђеловдан. За верске потребе до 1909. године мештани су посећивали цркву у Доњем Стајевцу а од тада цркву у Радовници.

Исељени родови.

-У Доганици код Босилеграда постоји Речанска Махала. Оснивач махале био је деда Коста, који се доселио из Црвеног Града. У истом селу су и:

-Тикортинци, чији је оснивач рода се звао Ђорђе, досељен из Црвеног Града.

-Ридарци су се иселили у Доганицу.

-Стошинци су се иселили у Врање. По удови баба-Влајинки Стошинци су се у Врању почели звати Влајинци. Из овог рода потиче др Милан З. Влајинац, професор Универзитета у Београду.

-Маркоски, Ђоринци, Клинчарци и Костинци су се иселили у Цветишницу.

-Ђуринци живе у суседној Радовници.

-Шопови живе у Буштрању код Прешева од 1920. године.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.