Порекло презимена, село Црна Река (Трговиште)

7. јануара 2017.

коментара: 1

Порекло становништва села Црна Река, општина Трговиште  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Црна Река је планинско село и простире се у изворишном делу Трипошнице на граници њива, које су на западу, и паше, која су на падини планине Доганице на истоку.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора и кладенаца. Поједини извори су озидани у чесме. Њихови су називи: Бир, Јанков Кладенац, Појиште, Кисела вода и др.

Земље и шуме.

Око кућа су потеси под њивама, пашом и шумом. Називи су има: Китка, Свнар, Црноречки Преслап, Јуручке Ртине, Аниште, Ваграње, Заједница, Букова Њива, Мече Рупа, Врла Њива, Бачевиште, Крива Ртина, Гола Орница, Густа Река, Корито, Средња Ртина, Реџепов Гроб, Плавило, Маркова Ртина, Колево Гумно, Зеленци, Присој, Седларце, Горње Коло, Градише или Чукар, Гарванско Осоје, Селиште, Лениште, Миладинова Кошара, Јеловарник, Караманов Рид и Скок.

Тип села.

Црна Река је разбијеног типа. Куће су растурене без реда по махалама, којих има пет. Називи за махале су: Бајиновска (8 кућа), Мијовска (16),  Бричка или Присојска (14), Крстинска (5) и Каловска (6). Растојање између махала износи по 15 и више минута хода.

Црна Река је 1949. године имала 8 родова у 49 домаћинстава.

Постанак, име села, старине и прошлост.

У источном делу атара налази се место Градиште или Чукар. То је мање узвишење стрмих страна подесно за одбрану. На њему се раније налазило мало утврђено насеље.

Недалеко од Градишта, ниже садашње Бричке Махале, постоји потес Селиште. На Селишту од старина познају се: корито израђено на каменој основи, остаци од неке воденице, ископавају се зидови од кућа и стари гробови. И у другим деловима црноречког атара, например у Бричкој Махали, налазе се остаци од старијег насеља. То насеље се на северозападу ширило се до данашњег Црвеног Града, како се казује, у овом великом старом насељу, поред хришћанских српских становника, живело је око 15 муслиманских јуручких породица. Једном, када је била свадба, при заједничком весељу, сватови су се опили и започели свађу. У свађи су побијени сви Јуруци, осим једног њиховог дечка, који је избегао у кочанско село Сакулицу. Он је испричао тамошњим становницима шта се догодило у Црној Реци. Због тога су у Црну реку дошли кочански Турци, који су запалили село, а народ већином побили. По причању садашеих мештана на црноречку планину Доганицу су долазили други Јуруци да живе после поменутог догађаја. Само ти Јуруци овде нису дуго остали, већ су прешли у неко село Овче Поље, где су постали ратари. Док су у Црној реци живели Јуруци, ту је постојао неки њихов хан., очуван до донас по називу потеса Аниште око кога се налазе остаси „јуручких кућа“, затим, Јуручке Ртине и Реџепов Гроб.

Ј. Х. Васиљевић је објавио да у Црној Реци постоји и једно манастириште – у Бричком Присоју. Тамо се налазе остаци старог храма и других зграда а изнад манастиришта указује на на трагове манастирске куле.

Садашњу Црну Реку основали су досељени родови, који су почели долазити од краја XVIII или почетком XIX века,. Као оснивачи села наводе се преци данашњих родова: Бајиновци, Мијовци и Баба-Златинци.

Име села дошло је по реци Трипошница, која се у изворишном делу зове Црна Река.

Порекло становништва.

Сви становници су досељени. Родови су:

-Бајиновци, Митровдан и Аранђеловвдан, су први досељеници. Пореклом су из неког села близу Ћустендила. Овде су дошли крајем XVIII или почетком XIX века. Имају исељених породица у Тузлуку – Бугарска, околини Гњилана и Качареву код Панчева.

-Мијовци, Ђурђевдан, потичу од деда Мије, који се доселио „од Кратовско“. Овде живе од прве половине XIX века: Стојан, 70 година – Димче – Таса – Мија, који се доселио. Живе у истоименој махали коју су основали.

-Баба-Златинци, Св. Никола и Св. Атанасије, су се доселили када и Мијовци, али старину не знају. Имају једну породицу исељену у Зевгару код Царевог Села (сада Делчево) и у Каравукову – Бачка.

-Павловци или Крстанци, Никољдан, потичу од деда Павла, који се доселио од Босилеграда. Назив Крстинци је млађи и он се односи и на махалу којиу су основали. Доселили су се у првој половини XIX века.

-Стајинци, Аранђеловдан, су пореклом из Љубате код Босилеграда. Овде су се доселили после предњих родова. По једна њихова породица живи у Пећи и Каравукову.

-Стојчини, Аранђеловдан и Ђурђевдан, су пореклом из околине Босилеграда, из неко села где имају рођаке. Куће су им у махали Каловци. Досељени су када и Стајинци.

-Павловци или Албанци, Јовањдан, су овде „доведени“ из Радовнице. Тамо су припадали роду Караџици. Даља старина име је из околине Босилеграда. Има Албанци су добили у Црној Реци, по томе што су „оштри људи“. У Црној Реци живе од прве половине XIX века.

-Цветановци, Аранђеловдан, потичу од оснивача рода Цветана, који је пре око125 година дошао из Караманице у околини Криве Паланке. Деда Цветан населио се на пусту земљу неког деда Стојка, који се пре тога иселио у Доње Врање. Појасеви уназад су има: Андон, 64 године – Лазар – Груја – Цветан, који се доселио. Поменутог деда Стојка „глобили“ су становници из рода Бајиновци због тога што им је његова стока опасла жито, због чега се Стојко наљутио и иселио из Црне Реке. После тога његову земљу су хтели да заузму Мијовци. Да би ти спречили Бајиновци су позвали да се ти досели Цветан из Караманице. Цветановци се рачунају као последњи сеоски досељеници. У роду Цветановци Андон, жив од 64 године, после Првог светског рата се много обогатио трговином стоком, коју је највише продавао у Врању.

Сеоска слава је Спасовдан.

Исељени родови.

Из Црне Реке потпуно су исељени:

-Деда Стојак, Минчини и неки други. О њиховом пореклу се ништа не зна.

-Стојко Атанасов се иселио у село Незерици – Ћустендил. Тамо се иселио пред крај турске владавине.

*

Порекло становништва насеља Дукат у саставу села Црна Река

Положај села.

Дукат је село поред раније турско-бугарске границе.  Село је мало везано и за падину планине Доганице. Дукат се налази на граници њива и шума, које су на западу, и паше, која је на истоку.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора.

Земље и шуме.

Око насеља су потеси Дурле, Доганица, Угар, Дукатска Река и др.

Тип села.

Дукат се састоји од једне махале у којој куће нису груписане, између којих су њиве, плитки долови или мањи забрани.

Дукат је 1949. године имао осам домова.

Постанак села и прошлост.

До 1878. године Дукат је чинио махалу суседног села Дуката, који припада сливу Струме – околина Босилеграда. Дотле се ово насеље звало Вукадинска Махала. Поменуте године граница између Турске и Бугарске ову махали је одвојила од главног села. После ослобођења од Турака та се одвојеност и надаље задржала. Од тада Дукат у сливу Пчиње је администартивоно припојен пчињским нассељима, док је главно село Дукат остало у срезу Босилеграда. Администативоно сада се пчињски Дукат сматра као део села Црна Река.

На атару пчињског Дуката нема остатка од старина. Насеље је основано око средине XIX века на земљишту где је пре тога била шума и где су преци данашњег рода имали привремене сточарске станова.

Иако мали, пчињски Дукат има своје посебно гробље.

Порекло становништва.

Становници у насељу припадају роду:

-Вукадиновци – 8 кућа. Најпре су  живели у суседном Дукату, који се налази у босилеградском срезу; одатле су дошли овде око средине XIX века. Од поменутог рода преко пчињског Дуката има исељених породица: У Тузлаку – Бугарска, тиквешком селу Тамјанику и у Каравуково – Војводина. Кућна слава Вукадиноваца је Ђурђевдан. Насеље слави Спасовдан.

Ј. Х. Васиљевић је погрешно бавео да у Дукату живе Станимировци, који славе ваведење.

Исељени.

-Мирџинци и Баба-Илинчики живе у Новом Глогу. Најпре су из Дуката прешли на спахијску земљу почетком XIX века. Предак другог рода Бојко, из Дуката се иселиопре 20 година. Не зна се поуздано у ком делу Дуката су живели, пчињском или струмичком сливу.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Marko

    Moj pradeda je rođen u Crnoj Reci 1922. Ne znam puno o poreklu, svalimo Arandjelovdan i zivim u Somboru, pradeda mi se zvao Dusan od oca Serafima i majke Altane. Cvetkovići imaju veze sa selom Timjanik kod Negotina u Makedoniji, tamo su mi rođeni neki u porodici, posle rata su kolonizovani u Kačarevo kod Pančeva gde i dan danas ima puno Cvetkovića, zanima me poreklo moje porodice