Порекло презимена, село Бабина Пољана (Трговиште)

5. јануара 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Бабина Пољана, општина Трговиште  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Бабина Пољана је на ранијој српско-турској граници. Везано је за југоисточну падину планине Доганице, на земљишту високом од 1300 до 1450 метара. Куће у насељу се налазе на граници њива, шума и паше.

Воде.

Мештани Бабине Пољане користе воду за пиће са извора и из чесама. Називи за изворе и чесме су: Бара, Гарина, Ковачев Кладенац, Ђореска Падина, Стаменкин Забел и др.

Земље и шуме.

Потеси са њивама, шумом и пашом познати су по дименима: Жута Бука, Павлова Ливада, Селиште, Црквиште, Висока Бука, Чука, Текија, Појска Бачевина, Луковски Преслап, Попова Чука, Вртешка, Аризанове Ливаде, Достанино Лежиште, Огорела Бука, Патерица, Тромеђа, Равниште, Трлче и Човек.

Тип села.

Приликом досељаваања становници су заузимали онолико земље колико су хтели. Земља је била слободна, под шумом и досељеници су тежили да захвате што већи простор. У средини захваћеног простора они су крчили шуму и подизали куће. Овакав начин заузимања земље и начин привреде били су узрок разбијеног насеља.

Данас се Бабина Пољана дели на крајеве: Равна Занога, Босачка, Луковска и Костинска Махала. Растојање између најближих махала је знатно. У махалама се издвајају мање групе кућа.

Бабина Пољана је 1949. година имала 6 родова и 38 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

На атару постоји Селиште, које се налази изнад данашње Босачке Махале. Ту су мештани на њивама налазили „дуварине од кућа, цреп, згуру од ковачница, металне полуге“ а постоје и стари гробови. Прича се да је ту било село у које је „дошла нека болест“ и уништила га. Пре уништења село село је имало сваке године „седамдесет прстенувани девојки“. Покрај Селишта постоји црквина. Око ње су њиве у којима се такође налазе „дуварине“. Место где је црквина мештани зову Црквиште.

Садашње село основали су досељени родови. Као оснивачи рачунају се преци рода Стојановци. Они су крајем XVIII или почеетком XIX века  основали махалу Равну Заногу. После њих дошли су преци родова Босаци, Вучковци, Луковци и Костинци; који су основали друге махале.

Поред Бабине Пољане у сливу Пчиње постоји суседно село Бабина Пољана у сливу Јужне Мораве. До повлачења српско-турске границе 1878. године ова два села чинили су једно насеље. Бабину Пољану у сливу Пчиње од поменуте године становници су почели да зову „турском“ а Бабину Пољану у сливу Јужне Мораве „српском“.

Р. Николић за Бабину Пољану у сливу Јужне Мораве објавио је ове податке: Старо село Бабина Пољана, која је по предању постојало  пре 500 година на данашњем старом селишту, имало је 300 кућа, а „прстеновало се по77 девојака“. Када је то село уништила чума, спасла се само једна кућа од које данас воде порекло старинци Јанковци и други. Ти старинци су се сада разродицли и узимају се међу собом.

Године 1944. на атару Бабине Пољане у сливу Пчиње српски устаници су напали буграску окупаторску војску. Због освете, Бугари су у овом селу запалили скоро све куће и зграде. Данас су куће обновљене.

На потесу Текија и Појска Бачевина прича се да су се налазиле јуручке сточарске колибе и по нека јуручка кућа. Раније, на атару овог села сва паша је била „јуручка“ или „турска“. Потес Тромеђа добио је име по томе што се ту од 1878. до 1912. године налазила граница између Србије, Бугарске и Турске.

Порекло становништва.

Сви становници потичу од досељеника. Родови су:

-Стојановци су најстарији род у селу. Доселили су се крајем XVIII или почетком XIX века из села Равна код Куманова. По селу у старини дали су име сеоском крају који су основали – Равна Занога.

-Босаци су пореклом, како се прича, из Босне по којој су добили име. Куће су им у истоименој махали. Овде су досељени почетком XIX века. Имају исељенике у Грамађи код Врања, у гњиланском крају и у Каравукову – Бачка.

-Вучковци су досељени из Лукова у Врањској Котлини. Из Лукова су најпре овде излазили са стоком „на бачила“, касније су се стално населили. У Бабиној Пољани живе дуже од 130 година: Михајло, 70 година – Цветко – Јован – Вучко, оснивач рода који се доселио. Имају исељених породица у суседној Радовници, лесковачком крају и Каравукову – Бачка.

-Арсини су огранак рода Вучковци. Оснивач рода дошао је из Босачке Махале у Равну Заногу „на мираз“. Арсини данас живе у задрузи, која има 23 члана.

-Луковци су добили име по селу Лукову у Врањској Котлини одакле су се доселили. И они су најпре градили сточарске колибе а зими се враћали у Луково. Каније су те колибе претворили у куће. У Бабиној Пољани живе од пре око 100 година: Бошко, 38 година – Стамен – Стојилко – Станко, који се доселио са братом Марком. Све њихове породице су недавно одсељене у Каравуково – Бачка.

-Костинци или Кочанци су пореклом из кочанског краја. Овде живе од пре око 100 година: Вељко, 40 година – Михајло – Стојко – Коста, оснивач рода који се доселио. Коста је у месту старине направио „беду“ и због тога добегао овде. Три њихове породице недавно се се иселиле у Каравуково.

Сви родови имају кућну славу Св. Илију – Илиндан. Сеоска слава је Спасовдан. Ову славу почели су да славе од када чешће бију „градушке“. За верске потребе мештани посећују цркву у су седној Радовници.

Садашње село има гробља на три места.

Исељени родови.

-Мусини су исељени у Топли Дол у Босилеградском крајишту.

-Деда-Пешак, Деда-Стојчак и Деда-Мишак живе у Огуту – иста област. Они су у Бабиној Пољани чинили један род. У Огут су досељени у првој половини XIX века.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.