Порекло презимена, село Нови Глог (Трговиште)

5. јануара 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Нови Глог, општина Трговиште  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Нови Глог је изразито планинско село; налази се на висини од око 1300 метара и то у изворишномс делу Стајевске или Глошке Реке, десне притоке Трипошнице.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора и чесама. Око села јављају се мањи извори у кристаластим шкриљцима. Главнији извори и чесме су: Руптово Кладенче, Станков Извор, Ајдучка Чешма и други без назива.

Земље и шуме.

Око махала и села су потеси са њивама, бујном буковом шумомм и пашом. Познати су под именом: Гиздавац, Коћурац, Црвене Рије, Турски Колиби, Селиште, Црквиште, Глошка Река у Глошки Преслап.

Тип села.

Село је подељено на махале, које су јасно издвојене једна од друге а удаљене су по 500 до 1000 метара. Махале носе имена по родовима, који у њима живе. Око махала види се и по нека усамљена кућа; њих су саградили скоро досељени одељени задругар.

Нови Глог је 1940. Године имао 7 родова у 57 домаћинстава. Број кућа по махалама је распоређене на следећи мачин: Албанска – 10 кућа, Марџиска – 13, Баба-Илинска – 7, Баба Јанинска – 18, Станкеровска – 4 и Баба-Стаменска – 5 кућа.

Постанак села, старине и прошлост.

На атару овог села постоје једно поред другог места Селиште и Црквиште – близу данашње Баба-Јанинске Махале. Прича се да је на Селишту било село и да се из њега на црквеном сабору скупљало око 70 „прстеновани девојки“. Једном је у том селу завладала „чума“, која је уништила све становнике. Данас се на Селишту познају „дуварине од кућа и од цркве“. Око Црквине данашњи мештани скупљају се сваке године на Спасовдан.

По опустошењу старог села земљу су присвојили Турци. Од њих се истицао неки спахија, који је живео у Врању а овде је имао „кшлу за овце“ и за прерађивање млека. Место где су се налазили поменути сточарски станови сада се зове Турски Колиби – у источном делу атара, поред Селишта.

Данашњи Нови Глог основали су досељеници, који су дошли прре око 160 година. Први досељеници су становници данашњег рода Албанци или Стојковци. Њих су по исељењу из Масурице, одакле су избели од Арбанаса, овде позвао да се населе сеоски спахија. После првог рода у Нови Глог досељавали су се и други родови.

Назив „Нови“ насеље је добило за разлику од суседног Стараог Глога, који припада Врањској Котлини.

Од 1878. до 1912. године непосредно поред села водила је српско-турска граница; село је тада било под турском влашћу. Године 1878. са повлачењем српске војске, из Новог Глога повукло се у ослобођену Врањску Котлину и сво сеоско становништво да би се после неколико година оно повратило.

Порекло становништва.

Сви становници потичу од досељеника. Родови су:

-Албанци или Стојковци су оснивачи данашњег села. Потичу од претка Пеше, који је био пореклом из подпланинског села Сувојнице у околини Сурдулице. Прича се да је Пеша у старини, као младић од 17 година, чувао козе. Његова сестра, када му је носила ручак у поље, била је силована од Арбанаса. Стога је Пеша убио три Арбанаса и побегао са браћом у Љубату код Босилеграда. Тамо су остали кратко време, јер их је Турчин спахија позвао да се населе у Нови Глог где им је дао земљу. По досељавању у Нови Глог Пешина браћа су се вратила у Сувојницу, али их тамо „Турци познали и убили“ из крве освете. Пеша се у Новом Глогу оженио и населио пре око 160 година, појасеви уназад: Дода жив, 100 година – Стојко – Таса –Пеша, оснивач рода.

-Мирџинци су пореклом из села Дуката – у сливу Пчиње или у сливу Струме. Оснивач рода звао се се Мирџо. Дошли су одмах после првог рода „на спајиску земљу“. Раније славу нису имали, од скора славе Петровдан.

-Баба-Илинчики имају исто порекло као и Марџинци. Оснивач рода био је Бојко, који се населио пре 120 година: Стојко, 90 година – Јован – Бојко. Родовско име добили су по баби Илинки, жени Бојковој.

-Баба-Јанинци су пореком из Горњег Стајевца у истој области – тамо су живели у махали Пржинци. Овде је пре 110 година дошао оснивач рода Анђелко, који је имао синове – Ђору, Величка, Спасу, Стојила и Крсту: Појесеви: Јањо, 80 годидна – Крста – Анђелко,оснивач рода. Родовско име добило су по баба Јани, жени Анђелковој.

-Станкеровци су се доселили из суседног Голочевца где имају рођаке.Овде живе од пре око 110 година. Појасеви: Божил, 49 година – Макса – Марко – Станко, који се доселио.

-Јанковци су досељени из Горње Трнице у истој области. Сматрају се као млађи досељеници. Њихова даља старина је из Трнаве код Прешева.

-Баба-Стаменци су род са Јанковцима са којима имају исто порекло. Потичуод предака које је мајка као децу довела из Горње Трнице. Даља старина им је из Трнаве код Прешева.

Род Албанци славе Савиндан; Мурџинци и Баба-Илинчики славе Св. Петку; род Станкеровци слави Никољдан; остали родови славе Аранђеловдан.

Сеоска слава је Спасовдан.

За верске потребе мештани користе цркву у Доњем Стајевцу.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.