Порекло презимена, село Доњи Стајевац (Трговиште)

11. јануара 2017.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Доњи Стајевац (по књизи Доње Стајевце), општина Трговиште  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Доњи Стајевац је на брдима и у доловима на десној, а мањим делом и на левој падини долине Трипошнице. Суседна села су: Горњи Стајевац, Горња Трница и Голочевце.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из извора, који носе ове називе: Пекадински, Стаменски, Бела Вода, Попов Дол, Стаменче, Славков Кладенац и др.

Земље и шуме.

Топографски називи за потесе су: Градиште, Селиште, Јуручка Кућа, Ковачева Глава, Петрова Гора, Вртена Бука, Цветкова Чука, Река, Будавица, Плешин Дол, Воденички Рид, Лескова Падина, Орлово Гнездо и Муртеш.

Тип села.

Доњи Стајевац је село разбијеног типа и подељено је на махале које су доста удаљене једна од друге. Куће су у  махалама без реда саграђене на разним растојањима. На десној падини долине Трипошнице налазе се махале: Шарковци (25 кућа), Рибна (15), Пекеданци (10), Здравковци (14) и Ваљавица (23) – она је поред саме реке. На левој падини налазе се махале: Долина (9), Рид (20) и Барје (20).

Доњи Стајевац је 1949. године имао укупно 10 родова са 136 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

Поред Трипошнице, на левој страни близу махале Рид и Барје, дижу се узвишење Градиште. На Градишту има остатака од зидова, налазе се цигле и ћерамиде. Прича се да је ту било утврђење из којег су подземним каналом могло сићи до Трипошнице. Када су Турци напали, ово утврђење нису могли одмах освојити. Али су тада из утврђења изашле пловке у Трипошницу, те су на тај начин нападачи открили тајни улаз за насеље и одатле га освојили.

Селиштем се зове место у данашњој Шарковској Махали. По причању неких, ту је било село, касније уништено. Данас се на Селишту познају зидине од кућа, откапава се „ћумур“, „згурина“ и по нека „старинска пара“. Извесно су на овом Селишту живели Јуруци, јер у његовој близини постоји локалитет Јуручко Кућиште.

Доњи Стајевац има цркву саграђену 1858. године – посвећену Св. Петру и Павлу. Црква се налази у махали Ваљавици на месту где је пре тога била црквина. Док нису саградили цркву, мештани су за верске потребе ишло код свештеника у Жапско – Бујановац. Становници Стајевца тада су се сахрањивали без свештеника а децу су крштавали после неколко година од рођења. Од када је црква саграђена, Стајевац је почеода важи као верски центар за околна села. У Доњем Стајевцу до 1919. године у исто време је живело 7 до 9 свештеника.

Преко Стајевца раније је водио каравански пут. Он је био нарочито  жив када је Горња Пчиња постала гранична област Турске, од 1878. до 1912. године. Због тога су у Стајевцу постојала два хана; Црквени и Постолов Хан. При хан је био порушен 1915. године. Поменутим путем, како се казује, преко Стајевца пролазила је турска војска, дебрани, Татари који су терали „азно“ на мазгама и др.

Доњи Стајевац основали крајем XVIII века досељени родови. До 1912. године Доњи у Горњи Стајевац рачунали су се као једно село и звало се Стајевце. Поменуте године, због великог броја кућа и знатног простора изабрана су два кмета и село је подељено на Доњи и Горњи Стајевац – раније Горња Махала. У Доњем Стајевцу најстарија је Шарковска Махала.

Писани помен о Стајевцу очуван је у поменику манастира Прохора Пчињског. У наведеном поменику село је записано као Стајовци.

Порекло становништва.

Сви становници су досељени. Највећи део садашњих српских становника потиче од предака који су овде добегли из куманосвског и прешевског краја. Тамо су им Арбанаси и Турци грабили жене, узимали добре коње, волове и слично.

Родови су:

-Марковци, Аранђеловдан, су први досељеници. Место старине не знају. Овде живе преко 160 година: Анастас, 66 година – Вељко – Анђелко – Марко, доселио се Марков отац. Имају исељених породица у лесковачком крају, Ражњу (Србија) и Каравукову – Бачка.

-Барчани, Аранђеловдан и Никољдан, су пореклом из Рамна код Куманова. Родовско име добили су по томе што се сваког пролећа око њихових кућа направи бара. Изгледа да им је старо презиме Цекинци, јер се место где су основали прве куће сада зове Цекини Кући. Барчани живе у овом селу преко 160 година. Стамен, 68 година – Јован – Анђелко – Стојко, доселио се Стојков отац са братом. У месту старине „било насеље од Турците“ у због тога су дошли овде када је Горња Пчиња била углавном „пуста“. Имају исељених породица на Овчем Пољу, Речици код Куманова, Липовцу код Врања и Банату.

-Шарковци или Баба-Стојинци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Имају исељених породица у Србији у Каравукову.

-Опанчаровци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Неки њихов предак „носио је опанке на кајишима“ и по томе су добили име. Имају две исељене породица и Голочевцу.

-Рибна, Аранђеловдан, се деле на:

-Ивановце и Трајковце. Не знају за своје порекло. Имају исељених породица у Војводини, кумановском крају и у Чукарки код Прешева. Исељеници у Чукарки се сада зову Крстини и живе и две куће.

-Ваљавичарци (Стошинци) су пореклом из Рамна код Куманова. Отуда су досељени пре око 130 година.Дошла су два брата од којих потичу данашњи становници. Један брат се звао Стоша: Александар, 36 гдоиан – Мане – Младен – Маринко – Стоша, један од браће који се доселио. Из старине су избегли због турског зулума. Населили су се на празну земљу. Име су добили по томе што су направили ваљавицу. Имају исељенике у прешевском крају и Војводини.

-Пекеданци, Аранђеловдна, не знају за своје порекло. Живе и истоименој махали. Родовско ме су донели из старине. Имају исељеника у Овчем Пољу.

-Здравковци (Ристинци).  Здравковци су некада чинили један род са Пекеданцима. Неки њихови исељеници данас живе у Војводини, гњиланском крају, околини Лесковца и Овчем Пољу.

-Долинари* се деле на:

-Чорбаџице и Баба Стојанце. Досељене су пре око 120 година али не знају одакле: Стеван 23 године – Стојанче – Јаћим – Јован – Стојко, који се доселио. Чорбаџици су добили ме по томе што су раније били богати са стоком. Име Долинари постало је по положају махале. Имају исељеника у Овчем Пољу и Војводини.

-Ридари или Шиндари, Аранђеловдан и Никољдан. Преци се доселили као браћа, али место старине не знају. Име Шиндари добили су по топографском називу Шиндина Падина где имају куће. Неки њихови исељеници живе у кумановском крају и Војводини.

Сеоска славе ја Св. Мученик Леонтије – 1. јула. Томе свецу село се „зановетало“ јер је често тукао град и једном је владала чума.

Становници у махали Барју имају посебну махалску славу – Св. Петку.

Исељени родови.

-Јован Стојчин се иселио у Равни Дол у Пољаници.

-Станковци су се иселили у Луково код Врања на турско имање.

-Павловци су се иселили у Барбарушницу код Врања због турског зулума.

-Стајовчани су се иселили у Горњу Требешињу код Врања. Воде порекло од браће Грује и Нисе из Стајевца.

-Секулци су се иселили у Жапско код Врања, где су их довели Турци да буду чифчије.

-Овчарци су у Дубници код Врања.

-Крста, род који се из Стајевца иселио у Ћурковцу  – Крајиште. Предак дошао као дете, чувао козе па га бег оженио.

-Џипковићи су се крајем XIX иселили у Врање.

-Стаменковићи су се у Барбацу у истој области. Предак се иселио као домазет.

-Златановићи су се иселили пре 80 година у Нову Брезовцу – Пчиња.

-Михајлови су исељени у Велики Рајинац.

-Цветковци су се иселили у Несалце.

-Станојко се иселио у Лучане код Прешева, доселили се после 1912. године.

-Милчини су се иселили у Рељане код Прешева, после 1912. године.

-Ђорђеви су исељени у Самољицу код Прешева, после 1912. године.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.