Trgovište i okolna sela

11 komentara

1. 22. decembar 2013. u 23:58

   Šarko

   Poreklo stanovništva sela Gornji Stajevac. Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog, “Gornja Pčinja iz 1949 – 1950”, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 38. Priredio saradnik portala Poreklo Aleksandar Aksić.

   Položaj i tip.

   Selo leži na levoj strani doline Tripošnice i to između D. Stajevca na jugozapadu i Radovnice na severoistoku. Od dolinskog dna kuće se penju visoko uza strane. Stanovnici se služe vodom sa izvora. Glavniji izvori su: Studeno kladenče, Orlovka, Sveta voda i dr. Potesi oko mahale poznati su pod imenima: Čupino brdo, Gornji krst, Trnjarski rid, Padinje, Zaguzina (šuma), Cvetkova čuka, Padište, Kitka, Stara livada, Lanište.

   Selo je razbijenog tipa i podeljeno na mahale: Šarenci (21 k), Trnjarci (16 k), Mateževci (23 k), Bukova padina (16 k), Pržinci (11 k), Popovci (5 k) i Gar (7 k). Poslednje dve mahale leže desno od Tripošnice, a ostale levo. Mahale su na neravnom zemljištu, po kakvoj kosi ili na strani dola. Kuće su u mahala daleko po oko 50 do 150 m. Sve su se mahale, izuzev Meteževske, razvile deobom zadruga od jedne kuće. Zbog rasturenosti kuća iz G. Stajevca neprimetno se prelazi u okolna sela. Naselje ukupno ima 9 rodova sa 104 doma (1949. g.).

   Prošlost i starine.

   D. i G. Stajevce, kako je pomenuto do 192. g. činili su jedno selo poznato pod imenom Stajevce. Pomenute godine, zbog velikog broja kuća i znatnog prostora, izabrana su dva kmeta i selo podeljeno na Donji i Gornji Stajevac. G. Stajevac pre 1912, g, zvalo se Gornja mahala sela Stajevca.

   Misli se da je u blizini mahale Meteževci, na potesu Lanište, nekada bio stari manastir. Tu su seljaci nalazili žrvnjeve i ostatke od zgrade. Ostaci od starina nalaze se i na mestu Stara livada blizu mahale Šarenci. Tu su njive u kojima seljaci izoravaju zemljano posuđe i temelje od kuća. Stanovnici pričaju da je tu nekada bilo “naseljeno mesto”.

   Poreklo rodova. U selu su srpski rodovi:

   Čakrci (3 k, sv. Jovan), za ove neki kažu da su starinci. Kuće su im u Meteževskoj mahali. U rodu Čakrci ranije je živeo poznati hajduk Mladen. Imaju iseljenike u Strezovcu kod Preševa, u kumanovskom kraju i u Americi.

   Šarenci (21 k, sv. Arhanđeo), vode poreklo od pretka Šaronje, koji se doselio negde sa Šar-planine. Starinu je napustio zbog “turskog zuluma”. Ovde žive od pre oko 160 godina: Petko, živ 42 godine – Filip – Zlatan – Stanojko – Ilija – Šaronja, koji se doselio. Kada su njihovi preci došli, ovde je bio “pustilak”. U Gornjem Stajevcu jednom je došao neki Turčin Zaim, koji je tražio Ilijinu kćer (sina Šaronjinog). Ilija je bio hrabar i uspeo je da ubije Turčina. Šarenci se dele na: Ilince, Nikolince i Asanovce. Imaju iseljenih porodica u leskovačkom kraju i u Karavukovu u Bačkoj (4 k).

   Popovci (5 k, sv. Arhađeo), poreklo ne znaju. Uvek je u ovom rodu bilo sveštenika. Imaju iseljenih porodica u Ržaničanu kod Kumanova i u Pepelištu kod Kavadarca. Kuće su im u Trnjarskoj mahali. Mahalu su osnovali namestu gde je raslo trnje i po tome su dobili ime. Imaju iseljenih porodica u Gramadi kod Preševa, selu Karađorđevu kod Leskovca i u Karavukovu u Bačkoj (2 k).

   Garci (7 k, sv. Arhanđeo), dele se na Miladinovce i Tasince. Mesto starine ne znaju. Imaju iseljenih porodica u Rečici kod Kumanova (1 k) i u Karavukovu (2 k).

   Ripčinci (10 k, sv. Ilija). Osnivač roda bio je Stanko, koji je “izbegao” na početku 19. veka iz sela Arbanaškog kod Kumanova (Vasilko 45 godina – Anđel – Stojan – Aleksa – Stanko, koji se doselio). U Arbanaškom deda Stanko bio je bogat domaćin. Zato je kod njega došao Arbanas “da mu ukrade konje”. Ovaj je ubio Arbanasa, ali su se zato drugi “Turci” dogovorili da napadnu ponovo. Stanko je o tome saznao, pa je napustio kuću i imanje i dobegao ovde. Ripčinci iz Stajevca imaju iseljenih porodica u leskovačkom kraju, Americi (1 k) i u Karavukovu u Bačkoj.

   Bukovopadinčani (16 k, sv. Arhanđeo), poreklo ne znaju. Imaju po jednu iseljenu porodicu u Strezovcu kod Preševa i u kumanovskom kraju.

   Pržinci (11 k, sv. Arhanđeo); J. Cvijić za njih je objavio da su starinom iz kumanovskog kraja, od sela Ravna. Žive u istoimenoj mahali. Imaju oko deset iseljenih porodica u leskovačkom kraju., Strezovcu kod Preševa (1 k) i u Karavukovu u Bačkoj (3 k).

   Meteževci (15 k, sv. Jovan), potiču od nekog dečka, koga je deda Stanko iz roda Ripčinci pre oko 135 godine doveo iz Meteževa u istoj oblasti (dete je bilo od Stankove kćeri). Imaju iseljenih porodica u okolini Prištine (2 k). Jeda predak ovog roda rano se iselio u susedno selo Doganicu (okolina Bosilegrada) i tamo sada od njega potiče 8 domova.

   Seoska slava G. Stajevca je ista kao i slava D. Stajevca. Za verske potrebe seljaci posećuju crkvu u D. Stajevcu.

   Iseljeni rodovi

   Basanovci (Kosta i Stevan Stojković i Davidko Basanovac), žive u Ravnom Dolu u Poljanici. Tamo su prešli iz Stajevca. Ovi su sigurno ogranak sadašnjeg roda Šarenci, jer je jedan njihov deo zove Basanovci. Baba – Janinci (18 k), žive u susednom N. Glogu. Tamo je prešao iz G. Stajevca pre oko 110 godina osnivač Anđelko. U G. Stajevcu živeli su u mahali Pržinci. Mihajlovi (1 k) i Stanojko (1 k), žive u Strezovcu kod Preševa. Tamo su prešli 1922. g. iz G. Stajevca. Neki iseljeni navedeni u opisu D. Stajevca mogućno je da su iz ovog naselja jer su oni u mestima sadašnjeg življenja kao starinu navodili samo Stajevac bez oznake da li je to Donji ili Gornji.

   IZVOR: Jovan F. Trifunoski, “Gornja Pčinja 1949 – 1950”. Priredio saradnik portala Poreklo Aleksandar Aksić.

   Odgovori

   • 28. decembar 2014. u 13:48

     suzana

     Molila bih da mi odgovorite – koje je poreklo mojih Veljkovića – slava sv. Arhanđel?
     Moj deda Stanojko je rođen u G.Stajevcu, a baba mi je iz Novog Gloga -Sofijanka dev.Jovanović.Pradeda Anastas
     Prvo su se selili u Ribnik – Vitina, između dva svetska rata, pa su kolonizovani u Karavukovo.Tamo je jedan deo Veljkovića ostaje, jedan se vraća na Kosovo da bi 1960. došao u Smederevo.
     hvala

     Odgovori

     • 31. januar 2022. u 23:31

       Ninoslav Veljković

       Suzana,
       Ako vidite ovu poruku javite se.
       Moj cukun deda Stanko Veljkovic , njegov sin Stojanča moj pra deda i drugi sin Stanojko koji je umro 1910. Stojanca je imao 6 ćerke i sina Dusana. Stanojko sina Dođu koga su oni očuvali. Oko 1905 se doselili u Leskovac.
       Dusan je imao sinove Veselina i Mladena i ćerku Zlaticu. Doda sina Dragana, a on sina Nebojsu . Itd.
       Sv. Jovan

       Odgovori

2. 7. avgust 2014. u 22:50

   pedja

   Zamolio bih tog gospodina sarka ako u toj knjizi ima nesto o selu rajcevce u opstini trgoviste da naise ili o poreklu mahale pljackovci u istom selu znam samo da su poreklom iz Vranja jer tu postoji selo sa istim imenom(mahala) ali nema nikakvog zapisa o tome.bio bih vam neizmerno zahvalan

   Odgovori

3. 13. septembar 2014. u 20:20

   Šarko

   Poreklo stanovništva sela Radovnica, opština Trgovište. Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog, “Gornja Pčinja iz 1949 – 1950′”. Naselja i poreklo stanovništva knj. 38. Priredio saradnik portala Poreklo Šarko.

   Položaj i tip.

   Radovnica se prostire u gornjem delu doline Tripošnice i to desno, a manjim delom i levo od reke. Zemljište na kome leži selo je prostrano i raščlanjeno dolovima i kosama. U selu se pije izvorska voda i voda iz potoka. Izvori su mali o mnogi od njih su ozidani u česme. Na ataru su potesi: Kočanski rid, Kula, Kumanovski rid, Popova čuka, Staro selo, Selište, Crkvište, Govedarova rtina, Spasenče, Crveno Jabuče, Kraište, Kutlin grob, Bare, Tanka rtina, Ramnište, Golema reka, Zajedina.

   Radovnica je jako razbijenog tipa. Podeljena je u 11 mahala koje su među sobom udaljene od 500 do 1500 m. Mahale najčešće nose imena po pojedinim rodovima. Desno od Tripošnice leže mahale: Mahura (39 k), Kočanci (25 k), Ovčarovci (11 k), Proćevci (15 k), Šoinci (22 k), Karadžinci (22 k), Čardinci (15 k), Borovac (14 k) i Leskova rtina (10 k); levo od Tripošnice leže mahale: Stošinci (13 k) i Bazovci (17 k). Neke kuće su usamljene jer su ih sagradili skoro odseljeni zadrugari. Ukupno Radovnica ima 30 rodova sa 203 doma (1949. g.).

   Starine i prošlost.

   Neposredno pored Tropošnice sa desne strane, a blizu mahale Čardinci, nalazi se manje uzvišenje Gradište. Na uzvišenju nekada je postojalo utvrđeno naselje od kojeg su zaostali zidovi. Neki ovdašnji seljaci ranije su na Gradištu iskopavali stari novac. Uzvišenje Gradište bilo je izidano i veštačkim nasipanjem zemlje.

   Ispod mahale Magure je potes Staro selo. Tu je ranije bilo selo koje je “potepala čuma”. Na Starom selu sada su njive, livade i šuma. Jedan deo ovog zemljišta seljaci zovu Selište. Od starog naselja nalaze se ostaci od zidova.

   U severnom delu stara, na putu za Babinu Poljanu, nalazi se mesto Crkvište. Kako se priča tu je nekada bila crkva. Pored crkvine sada je izvor i zemljište pod šumom. Do 1909. g. u Radovnici, neposredno sa desne strane Tripošnice, postojala je još jedna crkvina. Pomenute godine na njoj je sagrađena crkva posvećena sv. Iliji.

   Na potesu Čuka postoje stara dečja “gropčinja”. Tu su sahranjena deca, koju su nekada “potepali Turci”.

   Sadašnja Radovnica je dosta staro naselje, jer su u njoj očuvani i malobrojni starinci. Glavno rastenje sela potiče od sredine XVIII veka kada su u Radovnicu počeli da dolaze doseljeni rodovi. Po kazivanju nekih, ime sela dato je po prvom stanovniku Radovanu. Radovan je imao brata Staju, koji je osnovao susedno naselje Stajovce (Gornje i Donje).

   Dolinom Tripošnice ranije je vodio karavanski put kojim se išlo iz doline J. Morave za Ćustendil i dalje za Carigrad. Ovim pute prolazili su Tatari. Jednom su Tatari terali zlato, ali su ih u Radovnici napali hajduci, koji su im oteli “devet tovara zlato”.

   Do 1912. g. neki Turčin, Zaim-aga, rodom iz preševsko-bujanovačkog sela Levosaja, imao je u Radovnici hanove, kulu (sada postoji topografski naziv Kula), vodenice, kovačnicu, ergelu od 50 konja, stado ovaca i momke za rad. Za ishranu njegove stoke godišnje se pribralo oko 30 stogova sena. Pomenuti vlasnik pred kraja turske vladavine, stalno je živeo u Skoplju; u Radovnicu je dolazio povremeno da skupi prihod od imanja.

   Oko 1909. g. Radovnica je imala 165 kuća. Ovaj broj do 1944. g. prirodnim priraštajem narastao je na oko 250 domova. Otada se broj domova počeo smanjivati usled iseljavanja u Vojvodinu i u druge naše manje naseljene krajeve.

   Poreklo stanovništva.

   U Radovnici žive sledeći srpski rodovi:
   Adžici ili Stošanci (5 k), za ove se misli da su starinci. Kuće su im u mahali Stošanci.
   Rupičani (5 k), ogranak roda Adžici. Kuće su im u mahali Stošinci.

   Vučkovi (2 k, Petrovdan), i ovi se smatraju kao starinci. Imaju nekoliko izumrlih porodica. Jednom su Vučkovi bežali iz Radovnice u “Ćustendilsko”, pa se vratili i tada su ovde kod Turčina Zaima čuvali konje. Kuće su im u Leskova rtina mahali. Pre toga su promenili dve druge mahale.

   Šojinci (12 k, sv. Arhanđeo), potiču od pretka Šoje koji je došao “od Arnautlok” bežeći “od zuluma”. U Radovnici žive od oko 1750. g. (Stoil, živ 28 godina – Stanko-Đorđe-Pavl-Stanko-Ilija-Veličko-Šoja). Kuće su im u istoimenoj mahali. Godine 1878. svi stanovnici ovog roda izbegli su u masuračko selo Alakince; posle dve godine vratili su se.

   Proćevci (15 k, sv. Nikola i V. Gospođa), ogranak roda Šojinci. Šojinci i Proćevci prvo su živeli u Proćevskoj mahali, zatim su se prvi izdvojili i osnovali Šojinsku mahalu. Jedan ogranak od Proćevaca prešao je u susedno selo Crveni Grad. Kod njih u Crvenom Gradu slušao sam da im je starina “negde u Makedoniji”. Proćevci u Crvenom Gradu imaju 4 domaćinstava.

   Karadžinci (22 k, sv. Nikola), doseljeni ” od bugarsko” (okolina Bosilegrada). Ovde žive u Karadžinskoj mahali. Došli su kad i Šojinci. Jedan ogranak od roda Karadžinci sada žive u selu Crnoj Reci. Tamo se zovu Pavlovci ili Albanci (5 k).

   Kočanci (20 k, sv. Arhanđeo), ime dobili po starini u Makedoniji. Iz kočanskog kraja iselili su se preci kao braća. Oni su prvo došli u Prolesje, pa posle prešli ovde. U Radovnici žive od oko 1790. g. Najpre su kuće imali u Baziovačkoj mahali; posle su osnovali Kočansku mahalu.

   Ilijinci (6 k, sv. Arhanđeo), ogranak su roda Kočanci. Kuće su im u mahali Maguri.

   Dolarci (4 k), ogranak su roda Kočanci. Kuće su im u Kočanskoj mahali.

   Raduč (1 k), ogranak su roda Kočanci. Kuća im je u Šojinskoj mahali.

   Grozdanovci (5 k, sv. Arhanđeo), ogranak su roda Kočanci. Genealogija im je: Đora, živ 25 godina-Stamen-Manasija-Grozdan-Ilija, došao je otac ili deda Ilijin. Kuće su im u Magurskoj mahali.

   Bazovčani ili Karadakčani (17 k, Spasovdan), potiču od nekog deda Jovice. On je imao šest sinova: Milisava, Damnjana, Dešu, Mihajla, Stojka i Pavuna (najmlađi). Ovde žive od oko 1790. g. (Stojko, živ 60 godina-Stanislav-Mihajlo-Stanojko-Pavun-Jovica, osnivač roda). Poreklom su iz nekog sada arbanaškog sela u Preševskoj Crnoj Gori.

   Spasini (3 k, sv. Arhanđeo), ogranak roda Bazovčani. Kuće su im u Leskova rtina mahali.

   Čardinci (15 k, sv. Nikola i V. Gospođa), poreklom su iz nekog sela Čardinca (?) u Makedoniji. Odatle “izbegale od Turci”. Ovde žive od oko 1790. g. Sima, živ 68 godina-Nastas-Bogdan-Stojko-Risto, osnivač roda koji se doselio.

   Borovčani (11 k), ogranak roda Čardinci. Kuće su im u Borovac mahali. Pet porodica od ovog roda skoro je prešlo u Vojvodinu.

   Ovčarovci (11 k, sv. Arhanđeo), poreklom iz okoline Radomira u Bugarskoj. Osnivač roda bio je kovač. On je u starini ubio čoveka. Zbog toga je došao ovde i postao kovač u hanu Turčina Zaima; posle je čuvao njegove ovce. U Radovnici žive od oko 1820. g. (Stamenko živ 70 godina-Cvetko-Atanas-Jovan, koji se doselio). Osnivač roda u Radovnici oženio se i imao je četiri sina. Kuće su im u istoimenoj mahali.

   Vučkovići (3 k, sv. Nikola), poreklom iz susedne Kiselice kod Krive Palanke. Osnivač roda Vučko u mestu starine “zatekao Turčina kod žene”, zbog čega je oboje ubio i dobegao ovde sam. U Radovnici žive od oko 1840. g. Kuće su im u Magurskoj mahali. Imaju 1 iseljenu porodicu u Surdulici.

   Radojinci (3 k, sv. Nikola), ogranak roda Vučkovića. Kuće su im u Magurskoj mahali.

   Lomnje (5 k), doseljeni odnekuda. Kuće su im u mahali Šojinci. Ranije su živeli u Leskova rtina mahali.

   Simonovci (3 k), poreklom iz Doganice u okolini Bosilegrada. Kuće su im u Borovac mahali.

   Vučko (3 k), starinu ne znaju. Osnivač roda bio je “seiz” kod Turčina Zaima i on ga ovde odnekuda naselio. Kuće su im u mahali Stošinci.

   Krstini (5 k, V. Gospođa), ogranak roda Vučko. Kuće su im u Leskova rtina mahali. Imaju 2 iseljene porodice u Karavukovu (Vojvodina).

   Deda-Stankovi (4 k), poreklo ne znaju. Žive u mahali Šojinci.

   Milenkovci ili Tingarci (8 k, sv. Jovan), poreklo ne znaju. Kuće su im u Magurskoj mahali.

   Kostići (1 k, sv. Arhanđeo), poreklo ne znaju. Žive u Magurskoj mahali.

   Stojanovići (2 k, sv. Jovan), poreklo ne znaju. Jedna njihova porodica iselila se u Rečicu kod Kumanova.

   Milenkovići (2 k, sv. Jovan), poreklo ne znaju. Žive u Magurskoj mahali. Jedna njihova porodica prešla je u Karavukovo.

   Kukurinci ili Stošanci (3 k, sv. Jovan), poreklo ne znaju. Žive u Magurskoj mahali. Jedna njihova porodica prešla je u Ljubodrag kod Kumanova.

   Civorci (2 k, sv. Jovan i M. Gospođa), poreklo ne znaju. Jedna njihova porodica prešla je u Rečicu kod Kumanova.

   Đurinci (5 k), došli iz susednog Crvenog Grada. Osnivač roda bio je “prizetko”.

   Stanovnici u Magurskoj mahali, pored kućne slave, imaju i mahalske slave Spasovdan i Petkovdan; stanovnici u Šojinskoj mahali imaju mahalsku slavu Spasovdan. Crkvena slava je sv. Ilija; istu slavu slave i svi seoski rodovi.

   Iseljeni rodovi.

   U Margancu u Vranjskoj kotlini žive rod Sugarci ili Jovanovci. Njihov predak Krsta tamo je dobegao iz Radovnice. U Lukovu takođe u Vranjskoj kotlini, pre 80 godina doselio se Gruja sa četiri sina iz Radovnice u Pčinji. Iz Radovnice iselio se zato što je tamo “divjak planina”. Radonjinci ili Šaronjinci u Gornjoj Ljubati kod Bosilegrada poreklom su iz Radovnice. Ispitujući poreklo stanovništva u Preševskoj Crnoj Gori ja sam utvrdio ove tamo odseljene radovniče rodove: Stankovi (1 k), Anđelkovići (2 k), Stojkovi (1 k), Belinovci (1 k), Pavlinci (1 k), Pešići (1 k) i Perunovi (2 k), svi žive u Gramadi nedaleko od Preševa; tamo su iz Radovnice prešli posle 1912. g. Cvetkovioći (1 k), žive u Neslacu kod Preševa. Zdravkovi (1 k), žive u Letevici kod Preševa.

   IZVOR: Jovan F. Trifunoski, “Gornja Pčinja 1949 – 1950”. Priredio saradnik portala Poreklo Šarko.

   Odgovori

4. 7. jun 2016. u 11:41

   Goran

   Poreklom sam Srbin i srbske vere od davnina i to cu ostati
   Moje poreklo se vodi iz tog kraja okoline radovnice neznam tacan naziv mahale ali znam sto su mi pricali ljudi da su ih zvali Todorovci oni su posle rata sa turcima presli dole u Makedoniju i tu ostali.Moje prezime je Stojkovic po mog dedu Stojka koji je bio civcija ili snajder za vreme rata bio uz nekog komandanta koji je poreklom bio iz sela Brzanja kod Velike Plane i kad su pobedili na kumanovskoj bitci oni prodju pored Kumanovo i na jednoj padini gde su turci pasli stoku on je reko mom dedi Stojko ako se vratimo zivi i zdravi ovde cemo oformiti selo ,Itako posle Solunskog fronta oni su formirali selo izmedju dva sela Romanovce i Agino selo.Nazvali su ga Brzak jer im je bilo tesko i dugacko Brzanja i sad tu zive ljudi poreklom iz Trgoviste i Radovnice i okolnih sela .Jednom sam tamo bio kad sam imao 7 godina .Pa me interesuje kako se je zvala mahala gde su moji predci ranije ziveli. Jer kako sam rekao zvali su ih Todorovci jedan brat Todor se doselio u Gornjo kojnare a njegov brat Velin u s.Umindol i moj deda u Brzak .Znamsamo da im je ranije prezime koje su nosili a neki i dan danas Spasic po nekog dedu Spasu.tolko znam nista vise.Hvala unapred ako mi date objasnjenje oko ovoga.

   Odgovori

5. 4. januar 2017. u 21:02

   Borivoje Veljković

   Rođen sam 1951. godine u Beogradu od oca Vojislava Veljkovića (kapadžije)(1910) i majke Nazlnke (1918) iz Vranja (Suvi dol).
   Tata je rodom iz Rataja.
   Imao je sestru Stojanku i Lepu koja je živele u Beogradu.
   Tatina mama zvala se Stana, a tata Jovan.
   Moja baka Stana sahranjena je u Beogradu na Centralnom groblju.
   O dedi Jovanu nemam nikakvih podataka.
   Imao sam još dva brata: Dragan (1942) i Miroslav (1946) obojica rođeni u Beogradu sada su upokojeni.
   Unapred vam hvala na pomoći da doznam više podataka o mojim precima i poreklu
   Borivoje Veljković

   Odgovori

6. 1. septembar 2017. u 21:34

   Mihail

   Molio bi ako ko zna za koliko se najjeftinije moze kupiti seosko imanje,sa manjom starom kucom u opstini Trgoviste,i u kom selu je najjeftinije.hvala.molim ako neko zna da mi napise na e-mail:[email protected]

   Odgovori

7. 24. oktobar 2017. u 18:05

   Milica

   Molim vas ako možete da mi date informacije o prezimena Manić.Moji su poreklom iz Trgovišta ali ne znam iz kog tačno mesta.Znam da je prezime nastalo od pretka po imenu Manča.Pradeda mi se zvao Đorđe prababa Siba.Deda Cvetan koji je imao još četvoro braće (Duška, Voju, Zdravka i Peru ) i sestru Zlatu.Krsna slava pradede je Aranđelovdan.

   Odgovori

   • 23. jun 2018. u 23:01

     Uca

     Manica ima u Trgovistu,a poreklom su iz Crvenog Grada,sela u opstini Trgoviste.

     Odgovori

8. 16. maj 2018. u 09:53

   Voja

   Molim Vas da mi odgovorite na poreklo moje familije Stanojević i nadimka Pelifanci u selu Đerekarce u opštini Trgovište.

   Odgovori