Порекло презимена, село Марганце (Трговиште)

27. децембра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Марганце, општина Трговиште  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Марганце се налази поред раније српско-турске државне границе. Везано је за југоисточну падину планине Мотина, на земљишту високом од  900 до 1200 метара. Суседна насеља су: Марганце у сливу Јужне Мораве на југозападу, Шајинце на југу и Пунушевце на северу.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из четири бунара (неки лети „секну“), са извора и из потока. Извори се зову: Турски Кладенац, Вирови, Шеин Камен, Далинци и др.

Земље и шуме.

Топографски називи њива, паше и шуме су: Чука, Долно Село, Раовиште, Вирови, Селиште, Рбина, Ливаде, Присој и Ћајин Крст.

Тип села.

Село Марганце је разбијеног типа и подељено је на махале: Доње, Село, Чука, Деда-Младеновца, Селиште и Ливада или Станојинска Махала. Последња махала сада чини главни део села, јер се у њој налазе: школа, црква и гробље. Махале су једна од друге удаљене око четврт сата хода; куће у махалама су расштркане.

Марганце је 1949. година имало 9 родова у 38 домаћинстава.

Постанак села, прошлост и старине.

Писани помен о Марганцу очуван је у поменику манастира Прохора Пчињског. У наведеном поменику је записано као Марганци.

На атару постоји место Селиште – близу Деда-Младеновске Махале. Ту има „грамаде“ од камена, старо гробље а раније су се ископавали и велики земљани ћупови. То је некада било „старо српско село“ у коме је једна девојка код чесме убила Турчина. Због овог убиства, Турци су село запалили а неке становнике побили.

Остатака од царина има и поред цркве у Ливада Махали, саграђене 1850. године и посвећена Св. Пантелејмону. По казивању мештана, ту су постојали гробови за које појединци мисле да су „римски“. Остаци од гробова сада се не познаје на површини земље.

Данашње Марганце основали су, односно обновили, преживели становници, који су најпре живели на Селишту. У њих спадају преци родова: Деда-Станишљеви, Баба-Китинци, Баба-Канинци и др.

Марганце у сливу Пчиње и суседно Марганце у сливу Јужне Мораве до 1878. године су чинили једно село. Поменуте године преко атара повучена је српско-турска државна граница, која је село поделила. Марганце на турској територији, које је веће, тада се почело звати Турско а Марганце на српској територији, које је мање – сада 19 кућа – почело се звати Српско. Поменута села остала су као посебна насеља и после ослобођења од Турака 1912. године.

Ј. Х. Васиљевић наводи да име Марганце указује на „давну старину“.

Док је Марганце лежало покрај границе, Турци су јако уништили његове шуме.

Порекло становништва.

Родови су:

-Деда-Станишљеви, Аранђеловдан, су старинци. Најпре су живели на Селишту. Када је насеље на Селишту уништено, онда су основали Чука Махалу. Касније су се четири породице издвојиле из поменуте махале, прешли на земљиште где је пре тога имали сточарске станове. Од овог рода има породица у лесковачком селу Гургуровцу(?) – иселили се после 1878. године и у Прешеву.

-Баба-Китинци или Ђоринци, Аранђеловдан, су такође старинци. Куће су им у Ливада Махали. Једна њихова породица се 1946. године иселила у Каравуково – Бачка.

-Баба-Канинци или Шкамарци, Аранђеловдан, су старинци. Куће су им у Ливада Махали. Знају пет исељених породица, три у Врању и две у околини Лесковца.

-Татарци, Аранђеловдан. И за њих се каже да су старинци. Куће су им у Ливада Махали. Једна њихова породица је исељена у Биљачу код Прешева.

-Манасија, Аранђеловдан, су старинци. За овај род се прича да не „фираје“ и да су увек „једна па једна кућа“. Данас су сви становници у овом роду глуви. Кућа им је на Селишту.

-Деда-Младеновци, Св Ђорђе Алимпије, не знају за своје порекло. Куће су им у истоименој махали. Једна њихова породица је исељене у Летовицу код Прешева.

-Деда-Илијинци, Св. Ђорђе Алимпије, је огранак рода Деда-Младеновци са којима ни до данас не склапају брачне везе. Куће су им у Ливада Махали. Имају једну исељену породицу у Грамади код Прешева – тамо се зову Недељковићи.

-Поповци, Никољдан, не знају за своје порекло. Име су добили по томе што су увек у роду имали свештеника, изузев данас. Куће су им у махали Доње Село и Ливада. Неке њихове породице су се иселили у Куманово – поп Мита, Прешево и лесковачки крај.

-Станојинци, Никољдан, не знају за своје порекло. Род су са Поповцима. Куће су им у махали Ливада. Неки њихови исељеници налазе се у околини Лесковца.

Сеоска и црквена слава је Св. Пантелејмон.

Исељени родови.

-Крста Маргански живи у Барју у Пољаници.

-Зарије се пре 10 година иселио у суседно Марганце у сливу Јужне Мораве.

-Младеновићи су се иселили у Стрезовце код Прешева, 1927. године.

-Јовановићи су се иселили 1930. године у Летовицу код Прешева.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.