Порекло становништва села Марганце, општина Трговиште – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Марганце се налази поред раније српско-турске државне границе. Везано је за југоисточну падину планине Мотина, на земљишту високом од 900 до 1200 метара. Суседна насеља су: Марганце у сливу Јужне Мораве на југозападу, Шајинце на југу и Пунушевце на северу.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из четири бунара (неки лети „секну“), са извора и из потока. Извори се зову: Турски Кладенац, Вирови, Шеин Камен, Далинци и др.
Земље и шуме.
Топографски називи њива, паше и шуме су: Чука, Долно Село, Раовиште, Вирови, Селиште, Рбина, Ливаде, Присој и Ћајин Крст.
Тип села.
Село Марганце је разбијеног типа и подељено је на махале: Доње, Село, Чука, Деда-Младеновца, Селиште и Ливада или Станојинска Махала. Последња махала сада чини главни део села, јер се у њој налазе: школа, црква и гробље. Махале су једна од друге удаљене око четврт сата хода; куће у махалама су расштркане.
Марганце је 1949. година имало 9 родова у 38 домаћинстава.
Постанак села, прошлост и старине.
Писани помен о Марганцу очуван је у поменику манастира Прохора Пчињског. У наведеном поменику је записано као Марганци.
На атару постоји место Селиште – близу Деда-Младеновске Махале. Ту има „грамаде“ од камена, старо гробље а раније су се ископавали и велики земљани ћупови. То је некада било „старо српско село“ у коме је једна девојка код чесме убила Турчина. Због овог убиства, Турци су село запалили а неке становнике побили.
Остатака од царина има и поред цркве у Ливада Махали, саграђене 1850. године и посвећена Св. Пантелејмону. По казивању мештана, ту су постојали гробови за које појединци мисле да су „римски“. Остаци од гробова сада се не познаје на површини земље.
Данашње Марганце основали су, односно обновили, преживели становници, који су најпре живели на Селишту. У њих спадају преци родова: Деда-Станишљеви, Баба-Китинци, Баба-Канинци и др.
Марганце у сливу Пчиње и суседно Марганце у сливу Јужне Мораве до 1878. године су чинили једно село. Поменуте године преко атара повучена је српско-турска државна граница, која је село поделила. Марганце на турској територији, које је веће, тада се почело звати Турско а Марганце на српској територији, које је мање – сада 19 кућа – почело се звати Српско. Поменута села остала су као посебна насеља и после ослобођења од Турака 1912. године.
Ј. Х. Васиљевић наводи да име Марганце указује на „давну старину“.
Док је Марганце лежало покрај границе, Турци су јако уништили његове шуме.
Порекло становништва.
Родови су:
-Деда-Станишљеви, Аранђеловдан, су старинци. Најпре су живели на Селишту. Када је насеље на Селишту уништено, онда су основали Чука Махалу. Касније су се четири породице издвојиле из поменуте махале, прешли на земљиште где је пре тога имали сточарске станове. Од овог рода има породица у лесковачком селу Гургуровцу(?) – иселили се после 1878. године и у Прешеву.
-Баба-Китинци или Ђоринци, Аранђеловдан, су такође старинци. Куће су им у Ливада Махали. Једна њихова породица се 1946. године иселила у Каравуково – Бачка.
-Баба-Канинци или Шкамарци, Аранђеловдан, су старинци. Куће су им у Ливада Махали. Знају пет исељених породица, три у Врању и две у околини Лесковца.
-Татарци, Аранђеловдан. И за њих се каже да су старинци. Куће су им у Ливада Махали. Једна њихова породица је исељена у Биљачу код Прешева.
-Манасија, Аранђеловдан, су старинци. За овај род се прича да не „фираје“ и да су увек „једна па једна кућа“. Данас су сви становници у овом роду глуви. Кућа им је на Селишту.
-Деда-Младеновци, Св Ђорђе Алимпије, не знају за своје порекло. Куће су им у истоименој махали. Једна њихова породица је исељене у Летовицу код Прешева.
-Деда-Илијинци, Св. Ђорђе Алимпије, је огранак рода Деда-Младеновци са којима ни до данас не склапају брачне везе. Куће су им у Ливада Махали. Имају једну исељену породицу у Грамади код Прешева – тамо се зову Недељковићи.
-Поповци, Никољдан, не знају за своје порекло. Име су добили по томе што су увек у роду имали свештеника, изузев данас. Куће су им у махали Доње Село и Ливада. Неке њихове породице су се иселили у Куманово – поп Мита, Прешево и лесковачки крај.
-Станојинци, Никољдан, не знају за своје порекло. Род су са Поповцима. Куће су им у махали Ливада. Неки њихови исељеници налазе се у околини Лесковца.
Сеоска и црквена слава је Св. Пантелејмон.
Исељени родови.
-Крста Маргански живи у Барју у Пољаници.
-Зарије се пре 10 година иселио у суседно Марганце у сливу Јужне Мораве.
-Младеновићи су се иселили у Стрезовце код Прешева, 1927. године.
-Јовановићи су се иселили 1930. године у Летовицу код Прешева.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
12. јануар 2025. у 20:10
Драган
Читајући овде писање,о селу Марганце и фамилијама,угледах и порекло својих предака.Наиме потомак сам од Јовановића из овог села.Крсна слава нам је свети Алимпије Столпник слави се 9 децембра.По предањима својих предака,а пре свега моје прабабе Симке која је рођена 1890 и добро сам је запамтио њу и њено приповедање о пореклу нашем,тј наших старих.Мој прадеда Стојмен је родом из Марганца,парабаба Симка је из Шајинца,искрено не могу се сетити од које фамилије је она .Из њене приче и казивања схватио сам да су пред други светски рат ,видим овде пише 1930 године,дошли у село Летовица код Бујановца.Мој прадеда Стојмен је био грнчар,правио је посуђе грнчарију како је прабаба Симка увек говорила.Прадеда Стојмен је био 1880 и неко годиште,по казивању своје прабабе,која није умела јадна ни читати ни писати.Таква су била времена говорила је,мушка деца су ишла у школу и на занат а женска су била ту кући са породицом и углавном су чувала стоку.Њих двоје су изродили 3 сина и ћерку.Е сада пошто видим да пише једна породица се иселила из Марганце у Летовицу,претпостављам да је то била вишечлана породица,јер колико знам из приче своје прабабе она и њена јетрва су биле стуб породице.Мој прадеда Стојмен,је имао још два брата, Цветка и Мика,претпостављам да се звао Михаило или Микаило,тако некако али прабаба је увек говорила Мика за њега.Живели су и радили имања у селу Летовица код Бујановца,имали су воћњаке,Винограде(лојзе),пашњаке и ливаде,и обрадиве земље за нормалан живот.Сада пошто су деца се изродила прабаба и прадеда као што рекох имали су 3 сина и ћерку,до душе казивала је да је било више али је двоје умрло још као мале бебе,опште познато за то доба пред други светски рат,деца се рађала и од којекаквих болести дечјих су умирали,такво је време било.Прабаба и њена јетрва жена од деда Цветка су имале децу тј порода деда Мика је био ожењен али није имао потомака.Наиме Цветкови потомци су узели презиме Станковић,по неком деда Станку,а ови моји претци су остали Јовановићи.Породица се поделила имовина је у селу Летовица братски издељена,итд.Деца су расла стасавала женила се и удавала.Наиме породица је живела у Летовици до 1975 године,када су се доселили у Младеновац,тачније у под Космајски крај.Има нас свуда Потомака моје прабабе и прадеде има и у Скопљу Северна Македонија,У Ћуприји,и ми у Младеновцу.Сви славимо исту славу дружимо се контактирамо једни са другима виђамо се на свадбама и свечаностима,поштујемо као најближа фамилија.Цветкових потомака има у Великој Плани у селу Покајница,његов син има два сина и две ћерке.Тако да мислим да сам сажео колико је заист могло у овим редовима писања.Мика није имао потомака као што сам рекао, он је преминуо 1970 и неке и сахрањен је у Летовици,каи и његова браћа Цветко и Стојмен чији сам ја потомак.Заиста бих волео сазнати има ли блиских сродника ових мојих предака у Селу Марганце,код Трговишта.Мислим да је заиста лепо знати порекло своје и својих предака,тачније ко смо и шта смо и одале смо од старине.