Poreklo stanovništva sela Margance, opština Trgovište – Pčinjski okrug. Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Gornja Pčinja“, nastaloj na osnovu podataka prikupljenih delimično 1940. godine, kao i 1949. i 1950. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Margance se nalazi pored ranije srpsko-turske državne granice. Vezano je za jugoistočnu padinu planine Motina, na zemljištu visokom od 900 do 1200 metara. Susedna naselja su: Margance u slivu Južne Morave na jugozapadu, Šajince na jugu i Punuševce na severu.
Vode.
Meštani koriste vodu za piće iz četiri bunara (neki leti „seknu“), sa izvora i iz potoka. Izvori se zovu: Turski Kladenac, Virovi, Šein Kamen, Dalinci i dr.
Zemlje i šume.
Topografski nazivi njiva, paše i šume su: Čuka, Dolno Selo, Raovište, Virovi, Selište, Rbina, Livade, Prisoj i Ćajin Krst.
Tip sela.
Selo Margance je razbijenog tipa i podeljeno je na mahale: Donje, Selo, Čuka, Deda-Mladenovca, Selište i Livada ili Stanojinska Mahala. Poslednja mahala sada čini glavni deo sela, jer se u njoj nalaze: škola, crkva i groblje. Mahale su jedna od druge udaljene oko četvrt sata hoda; kuće u mahalama su rasštrkane.
Margance je 1949. godina imalo 9 rodova u 38 domaćinstava.
Postanak sela, prošlost i starine.
Pisani pomen o Margancu očuvan je u pomeniku manastira Prohora Pčinjskog. U navedenom pomeniku je zapisano kao Marganci.
Na ataru postoji mesto Selište – blizu Deda-Mladenovske Mahale. Tu ima „gramade“ od kamena, staro groblje a ranije su se iskopavali i veliki zemljani ćupovi. To je nekada bilo „staro srpsko selo“ u kome je jedna devojka kod česme ubila Turčina. Zbog ovog ubistva, Turci su selo zapalili a neke stanovnike pobili.
Ostataka od carina ima i pored crkve u Livada Mahali, sagrađene 1850. godine i posvećena Sv. Pantelejmonu. Po kazivanju meštana, tu su postojali grobovi za koje pojedinci misle da su „rimski“. Ostaci od grobova sada se ne poznaje na površini zemlje.
Današnje Margance osnovali su, odnosno obnovili, preživeli stanovnici, koji su najpre živeli na Selištu. U njih spadaju preci rodova: Deda-Stanišljevi, Baba-Kitinci, Baba-Kaninci i dr.
Margance u slivu Pčinje i susedno Margance u slivu Južne Morave do 1878. godine su činili jedno selo. Pomenute godine preko atara povučena je srpsko-turska državna granica, koja je selo podelila. Margance na turskoj teritoriji, koje je veće, tada se počelo zvati Tursko a Margance na srpskoj teritoriji, koje je manje – sada 19 kuća – počelo se zvati Srpsko. Pomenuta sela ostala su kao posebna naselja i posle oslobođenja od Turaka 1912. godine.
J. H. Vasiljević navodi da ime Margance ukazuje na „davnu starinu“.
Dok je Margance ležalo pokraj granice, Turci su jako uništili njegove šume.
Poreklo stanovništva.
Rodovi su:
-Deda-Stanišljevi, Aranđelovdan, su starinci. Najpre su živeli na Selištu. Kada je naselje na Selištu uništeno, onda su osnovali Čuka Mahalu. Kasnije su se četiri porodice izdvojile iz pomenute mahale, prešli na zemljište gde je pre toga imali stočarske stanove. Od ovog roda ima porodica u leskovačkom selu Gurgurovcu(?) – iselili se posle 1878. godine i u Preševu.
-Baba-Kitinci ili Đorinci, Aranđelovdan, su takođe starinci. Kuće su im u Livada Mahali. Jedna njihova porodica se 1946. godine iselila u Karavukovo – Bačka.
-Baba-Kaninci ili Škamarci, Aranđelovdan, su starinci. Kuće su im u Livada Mahali. Znaju pet iseljenih porodica, tri u Vranju i dve u okolini Leskovca.
-Tatarci, Aranđelovdan. I za njih se kaže da su starinci. Kuće su im u Livada Mahali. Jedna njihova porodica je iseljena u Biljaču kod Preševa.
-Manasija, Aranđelovdan, su starinci. Za ovaj rod se priča da ne „firaje“ i da su uvek „jedna pa jedna kuća“. Danas su svi stanovnici u ovom rodu gluvi. Kuća im je na Selištu.
-Deda-Mladenovci, Sv Đorđe Alimpije, ne znaju za svoje poreklo. Kuće su im u istoimenoj mahali. Jedna njihova porodica je iseljene u Letovicu kod Preševa.
-Deda-Ilijinci, Sv. Đorđe Alimpije, je ogranak roda Deda-Mladenovci sa kojima ni do danas ne sklapaju bračne veze. Kuće su im u Livada Mahali. Imaju jednu iseljenu porodicu u Gramadi kod Preševa – tamo se zovu Nedeljkovići.
-Popovci, Nikoljdan, ne znaju za svoje poreklo. Ime su dobili po tome što su uvek u rodu imali sveštenika, izuzev danas. Kuće su im u mahali Donje Selo i Livada. Neke njihove porodice su se iselili u Kumanovo – pop Mita, Preševo i leskovački kraj.
-Stanojinci, Nikoljdan, ne znaju za svoje poreklo. Rod su sa Popovcima. Kuće su im u mahali Livada. Neki njihovi iseljenici nalaze se u okolini Leskovca.
Seoska i crkvena slava je Sv. Pantelejmon.
Iseljeni rodovi.
-Krsta Marganski živi u Barju u Poljanici.
-Zarije se pre 10 godina iselio u susedno Margance u slivu Južne Morave.
-Mladenovići su se iselili u Strezovce kod Preševa, 1927. godine.
-Jovanovići su se iselili 1930. godine u Letovicu kod Preševa.
IZVOR: Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Gornja Pčinja“, nastaloj na osnovu podataka prikupljenih delimično 1940. godine, kao i 1949. i 1950. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
12. januar 2025. u 20:10
Dragan
Čitajući ovde pisanje,o selu Margance i familijama,ugledah i poreklo svojih predaka.Naime potomak sam od Jovanovića iz ovog sela.Krsna slava nam je sveti Alimpije Stolpnik slavi se 9 decembra.Po predanjima svojih predaka,a pre svega moje prababe Simke koja je rođena 1890 i dobro sam je zapamtio nju i njeno pripovedanje o poreklu našem,tj naših starih.Moj pradeda Stojmen je rodom iz Marganca,parababa Simka je iz Šajinca,iskreno ne mogu se setiti od koje familije je ona .Iz njene priče i kazivanja shvatio sam da su pred drugi svetski rat ,vidim ovde piše 1930 godine,došli u selo Letovica kod Bujanovca.Moj pradeda Stojmen je bio grnčar,pravio je posuđe grnčariju kako je prababa Simka uvek govorila.Pradeda Stojmen je bio 1880 i neko godište,po kazivanju svoje prababe,koja nije umela jadna ni čitati ni pisati.Takva su bila vremena govorila je,muška deca su išla u školu i na zanat a ženska su bila tu kući sa porodicom i uglavnom su čuvala stoku.Njih dvoje su izrodili 3 sina i ćerku.E sada pošto vidim da piše jedna porodica se iselila iz Margance u Letovicu,pretpostavljam da je to bila višečlana porodica,jer koliko znam iz priče svoje prababe ona i njena jetrva su bile stub porodice.Moj pradeda Stojmen,je imao još dva brata, Cvetka i Mika,pretpostavljam da se zvao Mihailo ili Mikailo,tako nekako ali prababa je uvek govorila Mika za njega.Živeli su i radili imanja u selu Letovica kod Bujanovca,imali su voćnjake,Vinograde(lojze),pašnjake i livade,i obradive zemlje za normalan život.Sada pošto su deca se izrodila prababa i pradeda kao što rekoh imali su 3 sina i ćerku,do duše kazivala je da je bilo više ali je dvoje umrlo još kao male bebe,opšte poznato za to doba pred drugi svetski rat,deca se rađala i od kojekakvih bolesti dečjih su umirali,takvo je vreme bilo.Prababa i njena jetrva žena od deda Cvetka su imale decu tj poroda deda Mika je bio oženjen ali nije imao potomaka.Naime Cvetkovi potomci su uzeli prezime Stanković,po nekom deda Stanku,a ovi moji pretci su ostali Jovanovići.Porodica se podelila imovina je u selu Letovica bratski izdeljena,itd.Deca su rasla stasavala ženila se i udavala.Naime porodica je živela u Letovici do 1975 godine,kada su se doselili u Mladenovac,tačnije u pod Kosmajski kraj.Ima nas svuda Potomaka moje prababe i pradede ima i u Skoplju Severna Makedonija,U Ćupriji,i mi u Mladenovcu.Svi slavimo istu slavu družimo se kontaktiramo jedni sa drugima viđamo se na svadbama i svečanostima,poštujemo kao najbliža familija.Cvetkovih potomaka ima u Velikoj Plani u selu Pokajnica,njegov sin ima dva sina i dve ćerke.Tako da mislim da sam sažeo koliko je zaist moglo u ovim redovima pisanja.Mika nije imao potomaka kao što sam rekao, on je preminuo 1970 i neke i sahranjen je u Letovici,kai i njegova braća Cvetko i Stojmen čiji sam ja potomak.Zaista bih voleo saznati ima li bliskih srodnika ovih mojih predaka u Selu Margance,kod Trgovišta.Mislim da je zaista lepo znati poreklo svoje i svojih predaka,tačnije ko smo i šta smo i odale smo od starine.