Порекло презимена, село Петровац (Трговиште)

21. јануара 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Петровац, општина Трговиште  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Петровац се налази на северозападној падини Широке Планине, углавном у долини једног повременог потока, који се улива у Пчињу. Суседна насеља су: Ново Село, Горновац, Шумата Трница и др.

Воде.

Мештани косристе воду за пиће са извора: Мечка, Лукинче, Габровица, Селски Кладенац и Смрдан. Неки извори преко лета 1950. године, због суше, били су „утањили“, али вода у њима никада не пресушује.

Земље и шуме.

Називи потеса на атару су: Китка, Багровица, Падина, Вељи Врх, Свињарник, Бикова Глава, Гробја, Шибица, Шупљи Камен или Маркова Ступалка, Качареве Њиве и Митрово Гумно.

Тип села.

Петровац је село разбијеног типа и подељен је на ове махале: Стојчачка, Илинска, Љубинска и Биволарска. У свакој махали живе припадници једног рода. Куће у махалама су раштркане по 100 до 200 метара а негде и више. Укупно у селу има  4 рода са 20 домаћинстава – податак из 1950. године.

Постанак села и прошлост.

Данашњи Петровац није старо село; њега је основао досељеник Крсто пре око 150 до 180 година. Крсто је био пореклом из планинског села Нерева у истој области. Он се из Нерава, са још два брата, најпре населио у Новом Селу покрај реке Пчиње на месту Јашареве воденице; то место је било спахијско. Они ту нису дуго остали, јер су се плашили да им деца „не изгорев од врућине“. Због тога су потражили неко планинско место и тако се Крста доселио на атара данашњег Петровца, где је у крчевинама основао ново насеље; два његова брата, такође на крчевинама, основали су суседно село Горновац. Од Крсте у Петровцу потичи три рода, док се четврти сеоски род доселио са друге стране.

Народно предање наводи да се село по оснивачу најпре звало звало Крстеник. Турци су га преименовали у Недокрстеник. Одмах по ослобађању од Турака овом селу дато је име Петровац, сада у општој употреби.

Испод села налази се отес Шупљи камен или Маркова Ступалка, Састоји се од једне „голетине“ на којој лежи велики стеновити блок. По површини блока познају се Маркова ступалка и копито од његовог коња.

Петровац нема цркву; за верске потребе мештани посећују цркву у Новом Селу.

Сви родови славе Св.Петку, Никољдан и Спасовдан. Исте славе постоје и у суседном Горновцу.

Изнад Петровца налази се потес Митрово Гумно. На том месту пре 50 година неки Врањанац имо пушкарску радњу (био је „туфегџија“).

Бугарска окупаторска војска је 1943. године запалила скоро све куће и привредне зграде.

Порекло становништва.

У Петровцу живе четири рода:

-Стојчаци потичу од поменутог оснивача села Крсте, који су пореклом из Нерава где се мисли да су старинци. Овде живе од пре око 150 до 180 година, што се види из генеалогије: Тимче, 32 године – Божин – Трајко – Стојко – Станислав, доселио се његов отац или дед. Куће су им у истоименој махали. Један њихов огранак има надимак:

-Мадинци.

-Илинци такође потичу од оснивача села.

-Биволарци или Деда Ристинци су потомци оснивача села. Не зна се како су добили назив рода. По некима неки њихов предак је чувао биволе („био биволар“) или је неко од њих био лењ „како бивол“. Овај род има друго име, а то је Деда-Ристинци, које се ређе чује.

-Љубинци су се касније доселили из Леснице у истој области.

Припадници сродничких родова у Петровцу су до пре око 40 година почели међу собом да склапају барачне везе, јер су се „изродили“.

Први досељенички родови земљу су највише крчили по граници атара где су им данас старије њиве.

Род Љубинци, који се касније доселио „трсио“ је по средини атара.

Исељеници.

-Ђорђијевићи су се иселили у Шумату Трницу.

-Станкови су прешли у Големи Дол код Прешева пред крај турске владавине. Они су огранак рода Стојчаци.

Из Петровца се зна за још 11 породица, недавно исељених, које су огранци постојећих сеоских родова. Од њих су 4 породице после 1878. године прешле у Србију, потом 4 породица у прешевска села док су три породице после Другог светског рата пресељене у Каравуково – Бачка.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.