Градска општина Барајево:
Арнајево, Барајево, Баћевац, Бељина, Бождаревац, Велики Борак, Вранић, Гунцати, Лисовић, Манић, Мељак, Рожанци и Шиљаковац.
Градска општина Вождовац:
Бањица, Бели Поток, Јајинци, Кумодраж, Раковица, Зуце, Пиносава и Рипањ, Бошњаци и Брђани.
Градска општина Врачар:
Градска општина Гроцка:
Бегаљица, Болеч, Брестовик, Винча, Врчин, Гроцка, Дражањ, Живковац, Заклопача, Калуђерица, Камендол, Лештане, Пударци, Ритопек и Умчари.
Градска општина Звездара:
Миријево, Мали Мокри Луг и Велики Мокри Луг.
Градска општина Земун:
Батајницa и Угриновци.
Градска општина Лазаревац:
Араповац, Барзиловица, Барошевац, Бистрица, Брајковац, Бурово, Велики Црљени, Врбовно, Вреоци, Дрен, Дудовица, Жупањац, Зеоке, Јунковац, Крушевица, Лазаревац, Лесковац, Лукавица, Мали Црљени, Медошевац, Миросаљци, Петка, Пркосава, Рудовци, Сакуља, Соколово, Степојевац, Стрмово, Стубица, Трбушница, Цветовац, Чибутковица, Шопић и Шушњар.
Градска општина Младеновац:
Амерић, Белуће, Бељевац, Велика Иванча, Велика Крсна, Влашка, Границе, Дубона, Јагњило, Ковачевац, Кораћица, Мала Врбица, Марковац, Међулужје, Младеновац (варош), Младеновац (село), Пружатовац, Рабровац, Рајковац, Сенаја, Црквине и Шепшин.
Градска општина Нови Београд:
(обухвата и Бежанију која је до 1972. била самостално насеље).
Градска општина Обреновац:
Баљевац, Барич, Бело Поље, Бргулице, Бровић, Велико Поље, Вукићевица, Грабовац, Дражевац, Дрен, Забрежје, Звечка, Јасенак, Конатице, Кртинска, Љубинић, Мала Моштаница, Мислођин, Обреновац, Орашац, Пироман, Пољане, Ратари, Рвати, Скела, Стублине, Трстеница, Уровци и Ушће.
Градска општина Палилула:
Крњача, Вишњица, Борча, Велико Село, Дунавац, Карабурма, Ковилово, Овча, Падинска Скела (обухвата и насеља Бесни Фок, Црвенка, Глогоњски Рит, Јабучки Рит, Прелив, Товилиште, Врбовски и Сланци.
Градска општина Раковица:
Кнежевац (припојено Кијево), Раковица и Ресник.
Градска општина Савски Венац:
Градска општина Сопот:
Бабе, Губеревац, Дрлупа, Дучина, Ђуринци, Мала Иванча, Мали Пожаревац, Неменикуће, Парцани, Поповић, Раља, Грково, Рогача, Ропочево, Сибница, Слатина, Сопот и Стојник.
Градска општина Стари Град:
Градска општина Сурчин:
Бечмен, Бољевци, Добановци, Јаково, Петровчић, Прогар и Сурчин.
Градска општина Чукарица:
Жарково, Железник, Велика Моштаница, Остружница, Пећани, Руцка, Рушањ, Сремчица и Умка.
19. новембар 2013. у 18:41
Милодан
Пореекло становништва насеља Раковица, Градска општина Раковица – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903.
Положај насеља.
-Насеље је у изворишту и по странама долине Раковичког Потока.
Тип насеља.
-Раковица је подељена на два краја; Брђане и Доњу Малу. Доња Мала је већа од Брђана. У Раковици има око 40 кућа.
Име насеља.
-Постоји предање, да је насеље Раковица названо по месту, које је добило име по томе „што је је имало рака (ракова) у потоку, који кроз њега иде“.
Старине.
-У Раковици постоји старо Селиште близу гробља, за које веле да је латинско.
Постанак насеља и порекло становништва.
-Данашње село-насеље Раковица спада у ред новијих насеља села у околини Београда. Прича се да су први досељеници садашњег села били најпре у Топчидеру, па се због Турака уклонили и настанили у данашњој Раковици, где је у оно врреме била шума.
-Јанковићи су најстарија породица у Раковици, која је изумрла а не зна се одакле су досељени.
За све данашње породице се зна да су досељене и то:
-Тачићи су дошли из новоослобођених крајева, дошао отац данашњем старцу од 80 година (пре 1813. године), Никољдан.
-Здравковићи су из Крчимира, Власотиначки срез, где су убили Турчина и овамо од освете побегли. Човеку од 60 година дошао отац Здравко са пет синова; Николом, Стеваном, Крстом, Лазаром и Јованом, Никољдан.
-Мијаиловићи су из „Турске“, Селиште је било њихово, Аранђеловдан.
-Стојановићи су од Пирота, дошли пре бежаније 1813. године, Никољдан.
-Живковићи су од Ниша („Нишевљани“), Никољдан.
-Станковићи су из села Средорека близу Прилепа, одакле им се доселио предак Тодор пре 90 година, Никољдан.
-Петровић, предак Аврам је дошао из Војводине пре 50 година***.
-Јанковић, предак Марјан дошао пре 50 година из Бугарске, Никољдан.
-Милошевић Ђока се доселио из Сремских Карловаца као војни бегунац, Св. Врачи.
-Јелић Сима је из Босне („Бошњак“), доселио се пре 30 година, славе Верижице (после Савиндана).
-Ајзенкамер Карло је Чех, доселио се пре 30 година из Чешке, колар је и земљорадник, још не слави.
-Филиповић је механџија, дошао из Пиносаве***.
-Радовановић Андреја се доселио из Мокрог Луга (не каже се којег) пре 20 година, Св. Петка.
*** не каже се коју славу слае.
19. новембар 2013. у 19:47
Милодан
Порекло становништва насеља Кнежевац, Градска општина Раковица – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903.
Положај насеља.
-Ово село је са леве стране Топчидерске Река, а у даљем делу долине Кнежевачког Потока. Куће су са десне стране Потока на заравњеној страни Каменцу. Један део села – Мали Кнежевац – је издвојен, на заравни, испод које настаје долина Кнежевачког Потока.
Тип села
-Село је разређеног типа без обзира што су у појединим деловима села куће збијене.
Име селу.
-Прича се, да је село Кнежевац добило име по неком кнезу, који је био у овом селу.
Старине у селу.
-На месту Муминовцу испод Кречана, прича се, да је било маџарско село Муминовац. Ту, као и у Ћупричином Потоку, први осниваоци данашњег села затекли „маџарске“ куће. Данас се на тим местима ископавају цигле, комади тестија, лонаца, а у Ћупричином Потоку нађен је жрвањ, којим се млела со. Трагова старих гробаља има на неколико места; у Великој Мандри, Малој Мандри и др. Ту су били српски гробови из доба, како веле, кд је чума била; где је ко умро од чуме то је био и сахрањен. И Богић В. А. помиње, како су на брду Великој Мандри, где су церове шуме „око 100 дана орања“, за време Карађорђа имали Срби збег са стоком и како ту има неко гробље, где су сахрањивани људи, који су умирали од куге „прије 50 година“.
Постанак села и порекло становништва.
Ово село свакако није постало раније од друге половине 18. века.
-Крезићи*, по старом Павловићи су најстарија породица у Кнежевцу. Њихов предак Живко** први је ударио колац у овом селу. Пореклом је био из данашње северозападне Старе Србије („из Арнаутске“). Када је дошао, била је свуда шума. Наишли су само на заостале маџарске куће на месту Муминовцу и у Ћупричином Потоку. Тада је ово село било један спахилук, као Жарково, Рушањ и друга села; својине једног „аге“ – спахије. Јовањдан.
*О постанку презимена Крезићи, прича се ово: Један од њихових предака био је момак у Жаркову и тамо се на прелу загледа у девојку Анђелију, коју хтеде узети за жену. Ова је пристала да се уда за њега али тек онда ако оде на Торлак и отуда донесе два зуба од људи, који су тамо били обешени. Овај то учини и при повратку, прича се, да су њему код Цареве Ћуприје испала два зуба, која је такође донео у село. Отуда је, веле, остало Креза по чему су његови потомци названи Крезићи.
**Живко је деда човеку од 69 година Михаилу Крезићу.
-Лукићи*, Јовањдан.
-Вујичићи*, Лазаревдан.
-Поповићи*, Ђурђевдан.
*За њих се не зна одакле су досељени. За Вујачиће и Лукиће мисли се да су, као и Крезићи, из северозападне Старе Србије. Јамачно се на те породице односи оно, што је Богић В. А. Забележио да је село Кнежевац „постало у позније време… а људе су у њега дошли из Арнаутлука, Босне и Драгачева“.
-Бугарчићи су стари досељеници из Кумодража, Никољдан.
Остале породице су се доселиле посе њих и поглавито су новији досељеници:
-Клашњићи су из „Хрватске“, из Лике, Ђурђевдан.
-Дамњановићи су „из прека“ (из села Црње), Јовањдан.
-Јовановићи (Петар) су из Босне, Никољдан.
-Зарићи су из Земуна, Никољдан.
-Ћувић (Илија) је од Слуња у Хрватској, Ђурђевдан.
-Поповић (Алекса) је из Кикинде, Св. Василије.
-Латиновић (Арса) је из Баната***.
-Вукелићи су из Босне, Симеундан.
-Душмановић (Миле) је из Босне, Ђурђевдан.
-Завишићи су из Кикинде, Ђурђевдан.
-Ристановићи су из Босне, Ђурђевдан.
-Форкапић Милан је из Огулина у Хрватској, Ђурђевдан.
-Гајић Милан је из Доње Бадање, Подрински округ, Ђурђевдан.
-Марковић Паја је из Босне, Никољдан.
-Симићи су из Пиносаве, Јовањдан.
-Гајић Димитрије је из Босне***.
-Јовановић Младен је из Кикинде, Савиндан.
-Милановић Матија је из Босне, Ђурђевдан.
-Николић Стеван је „из прека“, Јовањдан.
И говор и ношња код становника Кнежевца су исти. Само се „Рватима“ се запажају у говору неке разлике. На пример уместо „после“ употребљавају реч „потље“, на приме: „потље, друже мој“ и др.
Ово село као да није од почетка на данашњем месту. Богић В. А. забележио је, како је на месту Кијеву у атару села Кнежевац, где је зиратна земља за 200 дана, било је најпре „село са 12 кућа, када су се данашњи Кнежевчани доселили, па се доцније премјестило на садашње мјесто”.
*** не каже се коју славу славе.
20. новембар 2013. у 20:10
Милодан
Поркло становништва села Јајинци (по књизи Јајинце), Градска општина Вождовац – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903.
Положај села.
-Ово село ја на изворишту Бањичког Потока, а по странама долина.
Воде.
-Воду становници пију из бунара и са извора, од којих су познати: Милутинов Кладенац, Елезовац и др. Постоји и извор Лековита Вода.
Земља и паша.
-Земље за обрађивање становници имају ма местима званим: Ханиште (њиве и ливаде), Крушар, Каљи Поток, Елезовац, Орашје, Врачар, Торлак Огорела Мех..а и др.
Баште су („купусаре“) поред саме реке. Паше (утрине) имају на Елезоцу и по Торлаку.
Тип села.
-Село је подељено на Горњу и Доњу Малу. Има око 55 кућа.
Име селу.
-Постоји предање, да је ово село добило име од Турака Јајића, који су ту имали земљу, а јамачно и чифлук, који је постојао уместо познијег села.
Постанак села и порекло становништва.
И ово село је познијег постанка. Насељено је по причању онда, када је кнез Милош раселио село у Топчидеру више конака.
-Хајдуковићи и Стојковићи, предак Стојко је из Топчидера први дошао у данашње Јајинце. Стојко је био 12 година хајдук, а старина му је из Старе Србије. Он се настанио у данашњој Доњој Мали, која је старија од Горње. Његови потомци су Хајдуковићи и Стојковићи, славе Лазаревдан.
-Миљковићи по старом презимену Милутиновићи, Миленковићи, Марковићи и Милосављевићи су такође прешли из Топчидера у Јајинце, а старином су од Прокупља, Аранђеловдан.
-Крунчићи по старом Милосављевићи а сада и Николићи и Стојановићи су пореклом из Медошевца – Нишки округ, одакле је дошао деда садашњем човеку од 60 година, Никољдан.
-Спасојевићи су из „Рватске“, њихове претке су звали „Рвати“, Мратиндан.
За овима по старини долазе:
-Петковићи су из Копривнице, Срез заплањски, Никољдан.
-Николићи су од Ниша одакле су им допшли дедови, Никољдан.
-Станковићи, предак Тома дошао из Рипња пре 60-70 година, Аранђеловдан.
-Милорадовић је механџија, пореклом из Жагубице а старином из Суводола код Тетова, Никољдан.
-Петровићи, родоначелник Миленко дошао из Крушевца пре 50 година, Томиндан.
-Живковићи или Јовановићи су из Вражогрнаца код Зајечара одакле им је дошао отац, Аранђеловдан.
-Стојановићи, Тома дошао од Ниша („нишевачко“), Никољдан.
-Стевановићи на знају за своје порекло, деда им био дунђер, Ђурђиц.
-Стојановић Илија је од Прћиловице (дошао му отац). Аранђеловдан.
-Лазићи, предак Панта је дошао из Босне пре 50 година, Аранђеловдан.
-Чучуровић Јован је дошао из Прилепа пре 30 година, Митровдан.
-Тодоровић Стеван се доселио из Босне, Никољдан.
-Јовановић Ђорђе је из Врања, служио у селу, па се удомио, Никољдан.
Постоји предање да је некада Јајинце захватила чума, због чега су сви становници напустили своје куће и побегли на Авалу. Од страха се нису смели вратити све док два брата близанца нису са два вола близнака поорали уоколо цело село.
21. новембар 2013. у 20:52
Милодан
Порекло становништва села Мали Мокри Луг, Градска општина Звездара – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903.
Положај села.
-Ово насеље је у изворишту Мокролушког Потока. Горња Мала је око Екмеклука и Лишкове Механе, а Доња је ниже и мања је од Горње.
Воде.
У селу се пије бунарска вода. Готово свака кућа има бунар. У средини села постоји јака чесма. У атару села има више извора и две јаке чесме; Екмеклук и Пашина Чесма*.
*Названа по томе што је ту некада погинуо неки паша.
Тип села.
-Село је подељено на Горњу и Доњу Малу. Куће су у Доњој мали збијеније но у Горњој. У малама се јављају групе кућа удаљене једна од друге од 100 до 200 метара. Неке су групе збијеније, неке растуреније, те је растојање између кућа у тим групама различито. У селу има око 130 кућа, највећа задруга је задруга Стошића са 23 душе. Остале задруге су мање.
Име селу.
-Данашња села Мали Мокри Луг и Велики Мокри Луг најпре су се звали Мокри Лугови и тада су им куће биле у Селишту. На том месту су били лугови, те отуда име Луг. За време војевања Карађорђева са Турцима настане се становници на данашњим местима и од тада се један назове Валики а други Мали Мокри Луг*.
*То потврђује и Богић В. А.
Старине у селу.
-И данас се познаје траг старога Цариградског Друма, који није ишао данашњим правцем поред Ашикове Механе, већ је обилазио с друге стране Екмеклука и излазио на данашњи друм одмах изнад Ашикове Механе.
Постанак села и порекло становништва.
-Данашње село Мали Мокри Луг је постало за време Првога устанка, а до тада је постојао као Мокри Луг, где је данас Селиште.
Најстарији досељеници су у овом селу:
-Стошићи су из Житорађе код Прокупља, славе Аранђеловдан.
-Држаљинци и Бакаловићи су такође из Житорађе, Никољдан.
-Тервиски су овде досељени пре Карађорђевог устанка али се не зна одакле, Никољдан.
-Коцићи су од Прокупља, Лучиндан.
-Јоргаћевићи су од Прокупља, Никољдан.
-Момировићи су исто од Прокупља***.
** Лишкова и Ашикова Механа су различите механе, барем према књизи.
*** не каже се коју славу славе.
21. новембар 2013. у 21:15
Милодан
Порекло становништва Велики Мокри Луг, Градска општина Звездара – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903.
Положај села.
-Ово село је по странама Мокролушког Потока.
Име селу.
-Причају неки, да се раније звало Ново Село.
Старине у селу.
-Близу села са обе стране Мокролушког Потока постоји Селиште, где су на почетку постојала данашња села Велики и Мали Мокри Луг. На том се Селишту и данас налазе трагови насеља, као и чункови од старог београдског водовода. Село, које је ту постојало до 1813. године, било је врло велико и по причању неких имало је око 300 кућа. Одатле су се становници преместили на даншње локације за време Карађорђа, а по причању неких после бежаније, тј. када су се након неког времена вратили из бекства. Неки су онда прешли у оближња села, Вишњицу, Бањицу и др*
*О томе је Богић В. А. забележио ово: „Биле су им од раније куће у месту Селишту, па када су били побјегли уз Кара-Ђорђија и намјестили се на садашња мјестима, овде су прозвали један Велики а други Мали…“
Земљиште, на коме су данас Велики и Мали Мокри Луг, дотле је било под шумом.
Постанак села и порекло становништва.
-Ово село је новијег постанка, као и Мали Мокри Луг. Оба су у почетку постојала као Мокри Лугови, па се потом издвојили Велики и Мали Мокри Луг.
У Великом Мокром Лугу најстарији су:
-Љубисављевићи су из Топонице, Аранђеловдан.
-Ћеваловићи, Маринковићи и Грковићи су од Прокупља из села Житорађе, Аранђеловдан.
Доцније су се доселили:
-Савчићи су из Међурова (Нишки округ), Никољдан.
-Богдановићи су од Битоља, предак име се призетио у селу***.
*** не каже се коју славу славе.
22. новембар 2013. у 20:30
Милодан
Порекло становништва села Велика Моштаница, Градска општина Чукарица – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903.
Положај села.
-Село се налази на плећатој коси, која је са леве стране Дољанског Потока. Куће су по површини и благим странама косе, неке су и по самој равни долине.
Воде.
-Воде становници пију већином из бунара, којих у селу има доста а и са извора. У селу је познат извор Радичевац (чесма), где је вода некада истурала борове шишарке, а ван села су ови знатнији извори: Велико и Мало Врело, Буквић, Велики Бунар, Витковица, Точак, Ајдуковац и др.
Земља, паша и шума.
-Земље за обрађивање становници имају око кућа на местима званим: Гњивана, Витковица, Поље, Селиште, Забрђе, Коренац, Гомилице, Оров Поток, Трска, Баре, Божина и др.
Паше и шуме има на местима званим: Горица, Стране, Павлов Луг и др. Шума је сва од лиснатог дрвећа; границе, цер и др.
Тип села.
-Ово село је разбијеног шумадијског типа, а у појединим деловима има изглед села разбијеног старовлашког типа. Подељено је у четири мале: Јаретњак, Витковица, Брдо и Поточани. Око кућа су пространи воћњаци, који су са осталим имањем (њиве и др.) ограђени поглавито врљикама и чине да су куће удаљене једна од друге, те је и село разбијено. У селу има око 227 кућа, а пре бежаније 1813. године прича се, да их је било око 17 кућа. Има и неколико задруга у овоме селу; Благојевића са 28 душа (4 брата са породицама од којих је најстарији старешина задруге), Митрова од 22 душе, једна од 26 душа и др.
Име селу.
-Прича се да је ово село названо по неком спахији, који се звао Моштаница, као онај у Сремчици Лозница. Крај Јаретњак назван је по јарићима, које су ту становници чували.
Старине у селу.
-У атару овог села на два места постоје маџарска гробља, где је раније било камење, а данас нема никаквих трагова од некадашњег гробља. Испод данашњег сеоско гробља има и данас крстача и гробова старог сеоско гробља. У долини Дољанског Потока постоји место, звано Прњавор, где је, по причању, некада била варош у време Мађара. Данас ту становници ископавају четвртасте цигле и др. На месту Аништу нађен је мртвачки сандук од олова. У атару овога села, идући ка Мељаку, пола сата хода далеко од механе постоји Селиште. Ту се данас налазе кремена, комади од лонаца, ситне парице и др. Прича се да је ту био раније збег, а раније и стално насеље.
Постанака села и порекло становништва.
-Василијићи, прича се да је ова породица једна од најстаријих у селу, који су изумрли.
Од данашњих породица старе су и давне досељене:
-Јеремијићи, Никољдан.
-Маркелићи и Јанићијевићи, Никољдан.
-Радосављевићи, Ђурђиц.
-Шарчевићи, Ђурђиц.
-Ристићи, Мала Госпојина.
-Станошевићи, којих има и на Умци, Никољдан.
-Стевановићи, Никољдан.
-Живковићи, Никољдан.
-Јоксимовићи, Ђурђиц.
-Митровићи, Аранђеловдан.
-Остојићи, Стевањдан.
-Радовановићи, Аранђеловдан.
-Симићи, Ђурђиц.
-Петровићи, Јовањдан.
-Стевановићи, Никољдан.
За остале породице се зна одакле су досељене:
-Маринковићи (Чолићи, Богићевићи, Табаковићи и Пакићи) су из Рудничке нахије, Никољдан.
-Благојевићи, по старом Станојевићи од којих су Јаковљевићи и Влајковићи су из Груже, одакле су им досељени прадедови, Јовањдан.
-Кузмановићи, су, по причању, припадници претходних фамилија, који исто славе Јовањдан.
-Лукићи су од Ужица (Ера Милутин), овде ом дошли дедови, Лучиндан.
-Максимовићи и Ђурђевићи су из Маслашева – Крагујевачки округ, Никољдан.
-Миловановићи, предак служио у селу па ту и засновао породицу, Митровдан.
-Јовановићи, предак им, звани „дошљак“, није знао одакле се доселио, Аранђеловдан.
-Ђурђевићи, мати им била „Рватуша“, Ђурђевдан.
-Милојевићи су давно дошли из Врања, Никољдан.
-Стевановићи – „Бугари“ су од Врања, предак им Стеван служио у селу код Ристића, који га и оженили, Митровдан.
-Мијатовићи – „Арнаутини“ су од Приштине, предак им дошао жени у кућу, Ђурђиц.
-Милутиновићи су из Саранова – Лепенички срез, Ђурђиц.
-Ђурђевићи други су из Баћевца, Ђурђиц.
-Бошковићи су из Лике, Никољдан.
-Арсеновићи су „из прека“, предак им служио код Шарчевића***.
-Суботићи су из Босне, Никољдан.
-Марковићи су из Босне, Јовањдан.
-Јовановићи, родоначелник Стеван је из Крчедина у Срему, Јовањдан.
-Марковићи су из Свилеуве у Тамнави, Јовањдан.
-Петровићи су из Босне, Стевањдан.
-Павловићи, родоначелник Радован је дошао „из прека“, Никољдан.
-Младеновићи су из новоослобођених крајева, Никољдан.
-Станковић Јован – „Цинцарин“ је од Охрида, Аранђеловдан.
-Павловић Јован се доселио међу последњима, Пантелијевдан.
-Жигић Петар и Ракић – „Рвати“, дошли заједно из Куле и Лици, Никољдан.
-Милосављевићи су дошли из Лике пре 25 година, Никољдан.
-Јанковићи су дошли из Босне пре 20 година, Никољдан.
Механџије по занимању су од Крушева.
*** не каже се коју славу славе.
23. новембар 2013. у 20:43
Милодан
Порекло становништва села Пећани, Градска општина Чукарица – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903.
Положај села.
-Ово село је на коси Стајковачког Потока и потока Сибовика. Куће су са обе стране пута, који косом води.
Тип села.
-Село је разбијеног шумадиског типа. Није подељено на крајеве. У селу има око 35-40 кућа.
Име селу.
-Село је добило име Пећани јамачно по пећини на деснојј страни Стајковачког Потока, где је поред ње и још једна затрпана.
Постанак села и порекло становништва.
-Пре данашњег села Пећани постојало је село истог имена још за време Карађорђа. У ондашњем селу била је скупштина 1. маја 1805. године. У њему су тада живели досељеници из Левча, Груже и др. Њих због крађе оптуже становници околних села Карађорђу, који их због тога расели. Онда су, веле, из Пећана у Умку дошли преци данашњих породица Радивојевића, Милисављевића и Алимпића. Изгледа да Карађорђе није све становнике Пећана раселио, јер и данас у Пећанима има старих породица, које су досељене у почетку 19. века. После је кнез Милош поново населио Пећане*, јамачно због тога што у том селу није било довољно становника. Свакако нису били настањени тако да су образовали село, већ су можда били по збеговима па их је Милош прибрао и друге населио. У то време све је земљиште било под густом шумом. На свима данашњим потоцима, чије су стране биле шумовите, било је млинова, јер је вода била већа, што се и данас познаје..
*Прича се да је неки Николајевић из Београда имао имање у Пећанима, па како је тамо био усамљен, захтевао је од кнеза Милоша да насели Пећане, што је овај и учинио. Можда је то Николајевић, кога кнез Милоше помиње на једном месту „моега азиадера Николаевића“. То је Николајевићево имање, после његове смрти подељено тамошњим сељацима. То се види из једног дописа од 3. априла 1822. године од Ђорђа Чарапића, који, поред осталог, кнезу Милошу пише и ово: „Жалим вама за ону у Пећанима како су је затворили Есенас..“.
Најстарије породице данас у селу пореклом су Личани, који су у Пећанима, веле, од пре 100 година. Пре него што су се настанили овде били су у Кораћици. То су:
-Илићи, Гигићи, и Аврамовићи су једна породица, Никољдан.
-Гајићи, Михољдан.
Када су се они населили, прича се, да у Пећанима није било никога. Пореклом Личани „Рвати“ су и ове породице:
-Симићи, Св. Врачи.
-Ћувићи су дошли на позив своха стрица, који се раније населио у Пећане*, Ђурђевдан.
*То је било у време Раковичке буне.
-Живковићи су дошли пре 80-90 година, Никољдан.
-Ранковићи су из Брестаче, Трифундан.
-Милосављевићи, предак Стеван је као ковач дошао из Госпића, Никољдан.
-Пантићи и Ђурићи су из Херцеговине. Отуда је пошло неколико браће, неки од њих су заостали у Дивцима (Подгорски срез-Ваљевски округ), где их зову Ерићи, Лучиндан.
-Јовановићи је из Рудоке, Стеван уљез је старином из Босне одакле му се доселио отац у Рудоку (мислим да се овде ради о селу Руцка, оп. Милодан), Јовањдан.
-Радошевићи су „Бошњаци“ од Бањалуке, одакле им се доселио отац пре 35 година***.
-Урошевићи су из Фенека (Срем), дошли пре 70 година, Никољдан.
-Михајловићи и Живановићи „Ваљевци“ или „Ваљевчићи“ су из Врховина код Уба одакле су им се доселили дедови пре око 80 година, Јовањдан.
-Петровићи су „Рудничани“ одакле им се доселио деда, Ђурђиц.
-Алимпијевићи су из Јакова у Срему, Стевањдан.
-Пешићи су из Кобиља-Банат (ја бих рекао Ковиљ-Бачка, оп. Милодан), Ђурђиц.
-Протићи су из Товариша – Банат (опет мислим да је Товаришево, Бачка), Јовањдан.
-Мојсиловићи су „из прека“ старином а овде га довела мајка из Остружнице пошто се преудала у Пећане, Аранђеловддан.
-Перовићи, предак Риста звани „Арнаут“ је из Башиног Села близу Велеса, одакле је као дечко дошао у печалбу па се овде удомио, Св. Петка.
-Бабић Марко је из Баћевца, Ђурђиц.
-Арсевић Васа је пореклом из Велеса а овде је дошао из Страгара, Илиндан.
*** Не каже се коју славу славе.
25. новембар 2013. у 20:41
Милодан
Порекло становништва села Руцка (по књизи Рудска), градска општина Чукарица – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903.
Положај села.
-Село је на заравњеној коси између Великодубочког и потока Степашница. Куће су са обе стране сеоског пута, који косом води, као и дуж сокака, који се од тог пута одвајају.
Воде.
-Потоци су незнатни, а нарочито поток Степашница, који већ с пролећа пресуши. Куће су далеко од потока, који им при надоласку не наноси никакве штет. Извора („живих“) у овоме селу нема. Прича се да их је било, па су сада затворени*. Воде се већином користе са Саве а само су неки ископали бунаре, колико за своју употребу.
*Верује се да су их Мађари сланином затварали.
Земља, паша и шуме.
-Атар овог села био је раније већи него данас. Према Умци је допирао као и данас до потока Степашница, а даље према изворишту тог потока до поточића Мале Степашнице, па до Капија (са супротне стране Виса) и Орова Потока, затим (према Малој Моштаници) повише Самара до Клења, па на Гробове близу Саве. Онда је Велико-Дубочка Долина спадала у атар Руцке а сада припада Малој Моштаници, а пола Руцкој. Земље за обрађивање има на местима званим: Степашница, Вис, Самар, Дубоко, Караула и др. Шуме и паше има у Велико-Дубочкој Долини. То је својина целог села.
Тип села.
-Руцка је село разбијеног типа. Куће су дуж сеоског пута, који води косом. Пут је широк, куће негде близу пута а већином увучене у двор. Око кућа су омањи воћњаци. У доњем делу села куће су местимично ближе једна другој, а што се више иде уз косу све су разређеније, готово растурене као у селима разбијеног шумадијског типа. У селу има око 45 кућа.
Име селу.
-О имену Руцка (Рудска) не прича се ништа, а име Степашница, како се данас зове поточић и долине између Руцке и Умке, веле, да је постало по неком Степану, који је владао Београдом.
Старине у селу.
-На месту Караули постојало је Маџарско гробље, од којег данас нема никаквих трагова; сав је камен тазнет, нарочито када је зидана оближња црква. На том месту су данас њиве.
Испод брда Самаре при орању наилази се на вериге, саџаке, секирице, цигле и др. Наилазили су и на жрвњеве за млевење жита. Све то као да опомиње поглавитро на некадашње збегове.
По шуми се познају складови некадашњих њива, где је доцније нарасла шума.
У доњем делу долине потока Степашнице постоји старо село, где је у почетку било данашње село Руцка (Рудска). Онда је само око тога села било мало земље за обрађивање а сва остала земља је била под шумом. Одатле су се становници пре 50 година, због болештина, преместили на место данашњег села*.
*Први се преместио из старог села Петар Алимпић.
Постанак села и порекло становништва.
-Данашње село Руцка (Рудска) постало је за време владе кнеза Милоша. На великој савској ади Циганлији према Чукарици постојало је Хрватско Село, чијих је кућа било и поред Саве (код Чукарице). Становници тог села били су поглавито пореклом Личани („Рвати“) због чега је и село названо „Рватским“, а пре но што су се ту настанили, живели су, како неки веле, у Савамали у Београду, јер је онда Сава-Мала била село, које помиње Јоаким Вујић 1826. године. Када је кнез Милош уређивао Савамалу (подигао чаршију и др.), пресели на велику савску аду код Чукарице. Ту село није остало дуго посте тога. Кнез Милош присвоји аду и становници су се морали одатле одселити. Дознавши да у близини Умке има доста незаузете земље, кнез Милош нареди, да се становници аде преселе у долину Степашнице на место које се данас зове Старо Село, где је најпре било данашње село Руцка (Рудска). Ту је било онда 10-15 кућа, крвињара и плетара. Становници, који су тада живели у селу и били досељени са аде су:
-Матешићи по старом Вид, пореклом Личани, Никољдан
-Зарић Андреја није имао потомака.
-Радовић Илија није имао потомака.
-Илић Ђурђе, од кога води порекло Радиоица Илић – Личани.
-Корица Тома од кога има потомака по женској линији – био пореклом из Немачке.
-Милинковићои су потомци од Јове – Личанина, Ђурђевдан.
-Крстић Милош је био из Срема, нема потомака.
-Радусиновић Андрија, пореклом Личанин од кога данас има женских потомака.
-Алимпићи потичу од Алимпија – пореклом из Купинова у Срему***.
-Марковићи су потомци Марка за кога веле да је пореклом из Балатуна у Семберији***.
-Брковићи су потмци Личанина Марка Брковића, Јовањдан.
-Цимешићи или Стевановићи су Личани, задруга од 20 душа, Ђурђевдан.
-Симићи (Живко и Мија) од којих нема потомака.
-Ђурађ Бели, који није имао потомака.
Остале су се породице доселиле после ових, пошто је било насељено место Руцка (Рудска):
-Марковићи су од Бијељине у Босни, одакле им је дошао деда садашњем Марку***.
-Марковићи су из Бољеваца у Срему одакле им се доселио деда, Никољдан.
-Васиљевићи су из југозападних крајева данашње Србије (од Чачка или Ужица) одакле им је дошао предак пре 50 година, најпре служио у селу, потом се удомио, Јовањдан.
-Дамњановићи су из Кнежевца, старином из Босне, Ђурђевдан.
-Јовановићи су од Бања Луке у Босни, одакле је дошао предак Ђурађ, који се овде оженио, Јовањдан.
-Николићи су од Ужица, предак им Јован „Ера“, Томиндан.
-Томашевићи су из Шамца у Босни поред Саве, Стевањдан.
-Антоновић Живан је дошао жени у кућу из Великог Села а старином је из Крчедина у Срему, Ђурђевдан.
-Радовићћ Јован је из Босне, Јовањдан.
-Симић Михајло је из Рвата код Обреновца***.
-Симић Милош је из Беодре(?), Св. Василије.
-Павловић Милан је из Мале Моштанице, Томиндан.
-Вулетић Ђока је из Бољеваца, дошао пре 10-15 година, Аранђеловдан.
Сеоска слава је Спасовдан.
***не каже се коју славу славе.
26. новембар 2013. у 20:36
Милодан
Порекло становништва варошице Умка, Градска општина Чукарица – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903.
Положај насеља.
-Главни део Умке је по левој страни долине потока Сибовина, а мањи (чаршија) ближе Сави налази се на широкој тераси са обе стране друма, који дуж Саве води. Неколико кућа (3-4) је на десној стани долине Степашнице, а неке су и на страни косе између Степашнице и Сибовика, окреноутој према Сави.
Воде.
-Становници воду употребљавају махом са Саве. Извора и нема, позната су само два; Мали и Велики Извор. У Сибовику постоји један бунар.
Земља, паша и шума.
-Земље за обрађивање има по долинама потока Сибовика и Степашнице, по коси оба та потока, затим, поред Саве и др. Утрине (паше) има по Вису, који је на коси измешу Степашнице и Сибовика. Паша је добра. Ливада има поред Саве по Дућевцу и на другим местима. Шуме нема у атару Умке. Становници за употребу набављају дрва куповином и то, углавном, у Барајеву.
Тип насеља.
-Већи део Умке, који је по левој страни долине Сибовика има разбијени, шумадијски тип, дели се у Доњи и Горњи Крај. Куће Доњег краја су ближе потоку Сибовику а Горњег даље од потока по страни долине. Око кућа је пространа окућница са воћњацима ограђеним врљикама. Део Умке ближе Сави јесте чаршија. Ту су, поред кућа, школа, дућани, механе и др. Све су зграде са обе стране друма, који води дуж Саве. Део села (3-4 куће) са десне стране Степашнице јесте раселица Умке. Ту су становници однедавно прешли на своја имања. У Умци има око 75 кућа.
Име насељу.
-Прича се да се насеље, које је раније постојало на месту данашње Умке, звало Моравци, а да је Умком названа по Умчици* порд Саве, како се зове равница испод механе, где су данас кошеви, а поред друма Обреновац – Београд који се пружа дуж Саве. То је, веле, било због овога. Погинуо је у селу Турчин и становници су морали да плате крвнину. Да би избегли плаћање крвнине промене име селу назвавши га Умком уместо Моравци. Данас се само једно брдашце према Сави зове Морачко Брдо, по некадашњем имену села Моравци; ту се данас копају Јагићи. Име Умка можда је од околних облих главичастих узвишица, која се често виђају око Умке. Једно од њих се зове Оглавак
*Постоји предање како су код Умчице Мађари прелазили Саву, када је Душан ратовао око Цариграда и при повратку из сузбио преко Саве. Од тада су, веле, и поменути Мађарски Виногради.
Старине у насљу,
-На Умчици при копању наилази се не гробове, кости, цреп (са римским натписма) и др. Идући ка Пећанима ближе Сави постоји Маџарско Гробље, на коме данас нема ништа. На месту званом Кудељаци постоји Црквина. Близу Саве њиве зову Маџарски Виногради, од којих данас нема ни трага.
Данашње село (главни део у Сибовику) је на том месту од бежаније 1813. године. До те године село је било ближе Сави и друму, испод данашњег месног гробља, а на месту где је данас село, била је густа шума (бука). За време бежаније 1813. године сви су становници побегли „преко“, али се при повратку нису се хтели, због друма, настанити на старом месту те се склоне у долину потока Сибовика, где су им и данас куће. На месту, где је у почетуку било село и сада знају где је чије имање било а познају се и огорелишта и др.
Постанак насеља и порекло становништва.
Не зна се када је данашња Умка први пут насељена. У Умци има старих породица (старинаца), за чије се порекло не зна, као што су:
-Милутиновићи, сада Пантићи, њих је, прича се, и куга „нападала“ а у Умци су од када је света и века, Лучиндан.
-Бабићи сада Трифуновићи, Никољдан.
-Жутобрадићи, Никољдан.
-Станојловићи се рачунају да су старинци, прича се да име старина (старо место живљења) из Велике Моштанице. Била су, веле, три брата; Станош, Станојло и Манојло. Станош остао у Великој Моштаници и од њега су у том селу Станошевићи, славе као и ови на Умци Никољдан, Станојло остао на Умци и од њега су Станојловићи док је Манојло отишао у Забрежје, Никољдан.
-Богдановићи, Алимпијевдан.
За остале породице зна се одакле су досељене:
-Музикравићи су из Мораве одкуда им је дошао, човеку од 60 година, прадед, када је у селу било само 10 кућа, Аранђеловдан.
-Јагићи*, по старом Митровићи су из Баћеваца (Посавски срез), Ђурђевдан.
Потомци Јагића су:
-Миловановићи,
-Живковићи,
-Станимировићи и др.
*То је презиме постало по томе што су једног од њихових предака (Митра), снаје звале „Ага“; јер је обичај био, да своје девере тако зову. Од тог „Ага“ доцније је настао „Јага“, како су га деца звала и отуда презиме Јагић.
-Сремчевићи сада Лазаревићи су из Земуна, Ђурђевдан.
-Милосављевићи и Радиовјевићи су из Курилова, сада Грачац – Чачански округ, откуда су им дошли дедови за време Кара-Ђорђа. За њих причају да су најпре живели у Пећанима, па их је отуда раселио Карађорђе и онда се они населе у Умку, Св. Петка.
-Роксићи су из Левча, дошли за време Карађорђа, Ваведење.
-Алимпићи су пореклом „из прека“ (из Бежаније и Сурчина) где и сада имају своје сроднике а овде су досељени из Пећана откуда их је раселио Карађорђе, Ђурђевдан.
-Стојковићи су од Врања из села Моштанице, одакле им је дошао предак Стојко када је Карађорђе постадао на Дрини, он је заостао као доводац у Пантиће, Никољдан.
-Николићи (механџије) су из Корче у јужној Албанији, Никољдан.
-Божићи су од Врања, одкуда је дошао Божа пре 70 година, Никољдан.
-Стојадиновићи су од Ниша, дошли пре 70 година, Никољдан.
-Ивановићи или Црногорчевићи су из Црне Горе, одакле им је дошао дед Лазар, Јовањдан.
-Солтировић Петар „Шунда“ је пореклом Цинцар, механџија, Трнова Петка.
-Арсовићи су пореклом Цинцари, механџије, Илиндан.
-Ђаковић Младен је из Кикинде, дошао пре 30 година девојци у кућу, Јовањдан.
-Павловић Новак је дошао из Бечеја пре 30 година, Никољдан.
27. новембар 2013. у 20:33
Милодан
Порекло становништва села Лисовић, Градска општина Барајево – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903.
Положај села.
-Лисовић се простире по двама плећастим брдашцима, побрђима, која су растављена Сухом Реком. По њима има доста паше, те су тамо саграђене и многе колибе.
Воде.
-Суха Река за време киша и топљења снега плави само ливаде поред ње. У селу има доста извора и бунара, а и две чесме. Извори, са којих се пије вода су: Иванков, Шојкин, Велики и Мали Давидов, Ћајин, Врела, Точкови, Јазовик, Трскова Бара, Ћоринац, Хајдучица, Јовчевац, Изворац, Брод, Точак, Пољане и др.
Земља, паша и шума.
-Земље за обрађивање има доста а плодности је различите. Нешто је земље око кућа а већина је изван кућа. Пашњака има неколико у селу и ван села. Пола сата хода од села има шуме на местима званим: Пољане, Виногради, Церак, Мајсторски Рт, Вис, Степанове Њиве, Каменац, Зелена Бара, Збег, Грабовац, Рт, Луке, Равни Гај, Јовчевац и др.
Тип села.
-Лисовић је веома разбијено село, дели се на ое крајеве: Спасовину, Грабовац, Рт и Сред-Село
Име селу.
-О имену села Лисовића прича се ово: Када су први досељеници дошли у ово село затекли су велику шуму и, како је била јесен, беше попадало силно лишће на земљу и рекну како је то „баш лисовито место“, те тако, веле, наста име „Лисовито Место“ а од тога доцније постаде име Лисовић. Крај Спасовна је назван по неком Спасоју, кога је, прича се, ту прилико орања ујела змија, те је од тог уједа умро.
Старине у селу.
-На месту Маџарији, прича се, да је ту било Маџарско Гробље. Има остатака калдрме од старог пута, који је водио из Београда преко Барајева и даље на југ. У селу је до недавно постојао мост преко којег је прелазио тај пут.
Постанак села и порекло сановништва.
И у овоме селу има неколико породица за чије се порекло не зна. То су:
-Миловановићи*** и
-Ристићи***.
За остале породице зна се одакле су досељене:
-Мијаиловићи, Пауновићи, Сретеновићи и Минићи су из Шарана – Таковски срез***.
-Тешићи су из Рудничког округа***.
-Савићи су дошли пре 100 година из Пиштине***.
-Бојанићи су из Брезове, Моравски срез***.
-Ненадовићи су из Гараша***.
Доцније су се доселили:
-Михајиловићи су из Осата***.
-Баричановићи су из Барича (Посавина)***.
-Васићи и Вујановићи су из Босне***.
-Јанковићи су из Ужичког округа***.
-Вукосављевићи су из Бијелог Поља***.
-Станковићи су из Ћустендила (Бугарска)***.
-Величковићи су из Врпчева(?)***.
-Радосављевићи су из Крајковца у Топлици***.
-Иванковићи су из Качера***.
-Ђорђевићи су из Заграђа – Качерски срез***.
-Станисављевићи су из Бершића – Таковски срез***.
-Кованџићи су из Рудничког округа***.
-Нешићи су, такође, из Рудничког округа***.
-Мијаиловићи су из Врела код Горњег Милановца***.
-Алексићи су из Усораца у Босни***.
-Богдановићи су из Трнаве – Руднички округ***.
-Станковићи су из Ваљевског округа***.
-Јевтићи и Томићи су из Ужичког округа***.
*** Не каже се коју славу славе.