Резултати претраге за: Јовановић

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему од краја XIX до средине ХХ века – део IV

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Из вести које су објављивале Београдске општинске новине у вези са казнама изреченим за неисправност животних намирница које су допремане на тржиште Београда, по именима млекара може претпоставити да су се пре Другог светског рата овим занимањем бавили Срби, Хрвати, Немци. Податак упућује на…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему од краја XIX до средине ХХ века –  део III

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Према попису Краљевине из 1921, 51,5% становништва било је неписмено. Проценат неписмености је највиши био у Македонији, Босни и Херцеговини, а знатно нижи у крајевима који су до 1918. били у саставу Аустроугарске. Попис 1931. информише да је проценат писмених у Дунавској бановини, која…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему од краја XIX до средине ХХ века – део I

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Простор југоисточног Срема није у потпуности пратио развој власничких односа и привређивања који се одвијао у Војводини у XIX веку у којој почев од Револуције 1848/49. капиталистички облик привређивања постаје доминантан. Југоисточни Срем је био део Војне границе, под управом Команде у Бечу, и…

› више информација

Завет Срба и Словака у Бољевцима 1849. године

Историјске вести сведоче да се током 1839/40. године из Бољеваца у Провинцијал и у Србију иселило 33 породице, па је у Бољевцима било слободне земље, кућа и економских зграда. Податак не треба да чуди, нарочито ако се у хоризонту историјских прилика сагледају чињенице које казују да је у том тренутку…

› више информација

Настанак и развој школе у Бољевцима 1763-1916.

Историјска вест из 1763. године бележи да је у Бољевцима радила оснoвна српска школа, која је у годинама које следе из непознатих разлога престала са радом. Наредна вест из 1781. године информише да је током владавине Јосипа II отворена школа у Бољевима. Српску народну основну школу у 1802. години похађало…

› више информација

Сахрањивање у порти храма Св. Николаја у Шиду

Обичај сахрањивања унутар и поред српско православних цркава у Војводини готово постаје правило током 18. и 19. века. Право да буду сахрањене на овом месту имале су само изузетне личности, свештеници, особе заслужне за градњу цркве и остали добротвори, као и личности које су за живота показале велико залагање за…

› више информација

Трагом једног тестамента – знаменити прота јаменачки Дамјан Јеврић

У архиви Основног суда у Шиду међу бројним тестаментима које су знаком или словима потписали како земљеделци, тако и трговци, племићи и свештеници, налази се и тестамент протојереја Дамјана Јеврића.   Дамјан Јеврић (1836 – 1900) је рођен у свештеничкој породици, његов отац Јован Јеврић је био угледни свештеник у…

› више информација

Насеља и порекло становништва Добоја

ПРИРЕДИО: Уредник портала Порекло Бранко Тодоровић Насеља и порекло православног становништва у Добоју Наш православни народ у сев. Западној Босни није аутохтон, него је дошљак са југа у 16. и 17. веку. Приметили смо да један његов добар део у 15. веку сели из Херцеговине у Далмацију, а из Далмације…

› више информација

Задужбине и друштва при Српској православној црквеној општини у Шиду

При Српској православној црквеној општини шидској постојало је неколико задужбина и друштава које су својим радом помагале и развијале све друштвене слојеве у Шиду. Посебно су значајне приватне задужбине богатих Шиђана који су своју имовину поклањали свом граду преко цркве. Задужбина Лазара Грчића „Светосавски завештај“ – Лазар Грчић (1816-1885) потиче…

› више информација

Прилог проучавању порекла Михајла Пупина

Саша Панчевачки[1] Клиничко-болнички центар Земун, Земун Никола Конески[2] Институт за новију историју Србије, Београд; Регионални центар за таленте Михајло Пупин, Панчево Драгољуб А. Цуцић[3] Регионални центар за таленте Михајло Пупин, Панчево Оригиналан рад преузет и часописа за Историју, и филозофије  науке и технологије- Флогистон 29/2021-UDC 929:62 Пупин М. 103-128 страница….

› више информација