Резултати претраге за: Јовановић
Порекло презимена Јовановић
Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим). Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме…
› више информацијаТрагом писама академског сликара Саве Шумановића
Пре пар година Галерија слика „Сава Шумановић“ у Шиду добила је изванредан поклон. У питању је шест писама које је током 1939. и 1940. године Сава Шумановић послао Јулијани Бошковић, учитељици из Београда. Овај хвале вредан чин даривања учинио је Владимир Вереш амбасадор у Министарству спољних послова Републике Србије, а…
› више информацијаНаш херој Танаско Рајић – Војвода храброг срца
Велики патриота, храбри Војвода Леонида – наш предак Атанасије – Танаско Рајић, по породичном предању, родио се средином 18 века године у засеоку Десановац у Страгарима, на североисточној страни Рудника, а име је добио по деди Атанаску. Био је крупног раста, црномањаст и угледан, веома храбар и постојан, добре душе…
› више информацијаНова сазнања о родослову и пореклу златиборских Мићића
Посвећено успомени на Ђорђа Делића (1988-2021) Апстракт: Темељ који су нам оставили великани у оквиру Цвијићеве антропогеографске школе покушали смо да надоградимо користећи генеалошки метод, укључујући и његову најмлађу дисциплину – генетичку генеалогију. Узели смо као пример познату златиборску породицу Мићић, чији је изданак био и сердар Јован Мићић, кнез рујански….
› више информацијаПорекло презимена Ћертић
Презиме Ћертић присутно је у селу Кусадак (Смедеревска Паланка). Ћертићи (Урошевићи, Станковићи) 54 к. Слава: Петровдан. Три брата дошла са Косова. Род су са Станковићима y Кoвачевцу, а имају породицу у Жабарима (крагујевачки). Веза са Станковићима из Ковачевца је занимљива јер се они у овом селу воде под родовским именом…
› више информацијаГенетичка слика влашког (романофоног) становништва североисточне Србије
Кратка историја и миграције Власи североисточне Србије су досељени са леве обале Дунава у опустеле српске крајеве у XVIII и XIX веку. Под североисточном Србијом подразумевамо простор између Велике Мораве на западу, Дунава на северу, Тимока на истоку и планине Ртањ на југу. Још су аутори у XIX веку…
› више информацијаГраничарске породице Срема средином XIX века (II)
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана VI Крајишка сатнија – седиште Купиново Године 1857. обухвата: Ашању, Бољевце, Карловчић, Купиново, Обреж, Петровчић и Прогар. Има 750 кућа са 5.460 житеља, од тога 11 римокатолика, а 5.449 источно-православне вероисповести. Свако село имало је пучку школу и посебну парохију. Попис граничарских…
› више информацијаГраничарске породице Срема средином XIX века (I)
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Године 1857. Петроварадинска пуковнија се састојала од 12 Крајишких сатнија. Према подацима из архивске грађе, која је настала у вези са српским народним покретом 1848. године, а која је похрањена у архиву САНУ у Сремским Карловцима, могуће је за већи део места…
› више информацијаУместо културе сећања – у Сремској Митровици санкање на хумкама
ПИШЕ: Алексић др Снежана Данас, у свету постоје центри који се баве културом сећања. Држава Израел: Меморијална установа жртава и хероја Холокауста у Јад Вашему, Француска: “Le Memorial de la Shoah” – Музеј и центар за документацију у Паризу, Немачка: Центар за документацију и истраживање Централне Европе у Берлину. Током…
› више информацијаПорекло презимена, село Брњица (Голубац)
Порекло становништва села Брњица, општина Голубац. Према студији Душана Дрљаче, Брњица, објављеној у Зборнику радова Етнографског института 1976. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Миловановић. Село Брњица се налази на 12 километара низводно од Голупца, на ушћу реке Брњице у Дунав. Сеоске куће распоређене су углавном с десне стране речног…
› више информација