Презиме Ћертић присутно је у селу Кусадак (Смедеревска Паланка).
Ћертићи (Урошевићи, Станковићи) 54 к. Слава: Петровдан. Три брата дошла са Косова. Род су са Станковићима y Кoвачевцу, а имају породицу у Жабарима (крагујевачки).
Веза са Станковићима из Ковачевца је занимљива јер се они у овом селу воде под родовским именом Ћераши:
“Име – назив фамилије је уствари надимак. У фамилији за овај надимак имају два објашњења. По једнима, прозвани су тако јер су били извежбани гоничи стоке, пре свега свиња и говеда за Аустрију или, пак, за Дубровник – нека врста наших каубоја. По другима, били су неустрашиви борци и јунаци у “ћерању” са Турцима. Ово ћерање нарочито везују за Радована Јовановића [Арачки тефтер 1831.), јер је по предању, које још увек траје у Станковићима, он био Карађорђев војник и ту улогу је примио од самог Карађорђа. Речи ћераши и ћерање нису србијанске, а, свакако, нису шумадијске, али указују на могуће порекло – црногорско-санџачко, па су преко Косова и Кусатка стигли у Ковачевац, о чему је било речи у изводу из научног рада др Дробњаковића.
На југу Србије (околина Лесковца и Врања) и данас постоје ћеране – дугачке просторије (обавезно више од десет метара) у којима се упреда (суче) конопљано влакно ради израде ужарије [конопци, канапи, колани за подпасивање самара на коњима – палдрме, оглави, улари, покровци, пртене (конопљане) вреће, бисаге, торбе, зобнице 11 др.), па пошто су са југа можда су у Ковачевац донели у осамнаестом веку и то занимање, које су обављали у својим ћеранама, што им је донело и надимак “ћераши”. Часније и херојскије је презиме по јуначком ћерању са Турцима, бар са ове дистанце. Сродство са Ћертићима (Урошевићи, Станковићи) из Кусатка, пак, казује да је корен речи „”ћераши и “ћертићи” исти, па је, могуће да су надимак фамилије у Ковачевцу и презиме у Кусатку изведени од речи „ћерт, ћертити”, како се оне у Шумадији изговарају, односно „кертити или укертити”, како се оне на југу Србије користе за грађевински посао прављења кућа од истесаних и ужљебљених греда, посебно кровова. То онда казује да су им преци били врсни дунђери – грађевинари у време досељавања на просторе Шумадије, а она их је касније млела као и све друге..
Данас се под “Ћерашима” у Ковачевцу, најчешће, подразумевају Станковићи, а донекле Петровићи и Ђурђевићи, мада фамилију сачињавају и Ристићи, Максимовићи, Гајићи и Живанковићи (у Списку пореских глава из 1836. године пописани су Гаврило Станковић и Риста Станковић), једном речи сви Ковачевчани који славе Петровдан 12. јула. Сви се они по слави зову Петровци. Сви Ћераши су настањени у Горњем крају, изузетак су само Живанковићи, јер им је деда Ранко Ристић дошао жени у кућу у Чокиће, па је његов син Живан – Живанко својим унуцима дао презиме по свом имену.
При насељавању запосели су простор од Ђермине до Јованове баре (старији Станков син се звао Јован – можда је то његова бара, а плац је додирује), затим до пута за Маковицу, па назад према селу до пута за Велику Крсну и њиме до Ђермине – полазишта одакле смо пошли при објашњавању места насељавања. На том простору је и данас гро фамилије, изузев Гајића. Врло рано су изгубили од поменутог поседа један део – квадрант од раскрснице путева за Велику Крсну и Маковицу до данашњег Агића сокака, кога су запосели Соскићи – прецизно Павле Соскић – Пауновић, како је пописан у Арачком тефтеру 1831. године, иначе други син Пауна Соске. Даље ширење са плацевима ишло је одласком на имања према Равници, Чоту и Смрдаку, односно путем за Кусадак. Сва имања су им према Кусатку, уз Маринковиће, одакле
су и једни и други дошли, па тај податак асоцира на могућност заједничке организоване акције при насељавању. Имања им се, такође, као и Маринковићима додирују са имањима Кнежевића и Карића из Кусатка, као и са имањима Видоваца из Велике Крсне, што још више поткрепљује претходну асоцијацију о досељавању (заједничко). Из Кусатка у Ковачевца се доселио Станко са своја два сина – Јован и Симеон. На гробљу у Лађевцу постоји споменик из 1780. године, на коме пише „3де почива раб божји Станко”.
За Ћераше се на крају закључује:
“Ћераши” – пореклом су са Косова, као и њихови рођаци Ћертићи и Станковићи у Кусатку, славе Петровдан 12. јула, неки преслављју Часне вериге – Верижице, има их 89 кућа. Деле се на: Гајиће (Ћераши), Ђурђевиће, Петровиће (Ћераши), Станковиће, Максимовиће (Ћераши), Живанковиће и Ристиће (Ћераши).
Истакнути припадници рода:
Миодраг Ћертић, редитељ и продуцент
ИЗВОРИ:
Боривоје Дробњаковић, Смедеревско Подунавље и Јасеница, објављено у едицији Корени, књига 11 (Околина Београда и Смедерева), Службени гласник, Београд, 2011, стр. 727
Бора Стефановић, Ковачевац и ковачевачке фамилије, издање аутора, Ковачевац, 2008, стр. 134-135
Коментари (0)