Ранији назив за село био је Трескале и као такав се јавља у турским дефтерима. Од краја 16. вијека устаљује се назив Умиљеновић. Село је добило назив по презимену. Иако је лично име Умиљен документовано на овим просторима у средњем вијеку, могуће је, с обзиром на досељавање из Херцеговине, да је у вези са Радосавом Умиљеновићем (Radossauus Humiglienouich) који је 1421. био трговац из Дријева на Неретви. Римокатолика Умиљеновића има у Лици, а буњевачким сеобама су досељени из Далмације. На челу Трескала 1530. био је кнез Радивац, син Радбрада. Село Умљановић је све до почетка 19. вијека у римокатоличким матичним књигама записивано као Умиљеновић (Umiglienouich/Humiglienouich). Припадају жупи Кљаке и сахрањују се код Св. Илије, осим неких на западном крају села (Врбатовић, Жеравица, Гризељ, Ловриновић), који припадају жупи Градац.
Попис становништва 1830. године: римокатолика 347 (укупно 347).
Попис становништва 1991. године: Хрвата 299, непознатих 8 (укупно 307).
РИМОКАТОЛИЦИ
АРМЕНЧИЋ (17. вијек)
- 1602. Илија Арменчић; 1635. Марко, Шимун и Иван Арменчић; 1636. Блаж и Марко Арменчић;
БРАЈКОВИЋ (17. и 18. вијек)
- 1635. Иван, Марко и Миховил Брајковић; 1636. браћа Вулета и Марко пок. Луке, Андрија, Шимун и Иван Брајковић;
ЛОВРИНОВИЋ
- 1736. умро Крижан Ловриновић; 1756. Иван Ловриновић; 1948. године пописано је 20 Ловриновића у селу.
ГРИЗЕЉ
- 1711. Андрија Гризељ; 1756. Иван и Андрија Гризеља; 1948. године пописано је 20 Гризеља у селу.
ВРБАТОВИЋ (огранак Валиџића из Гајина/Ружића)
- 1713. Дујам Врбатовић; 1756. Дујам Врбатовић; 1948. године пописана су 53 Врбатовића у селу.
ЖЕРАВИЦА (раније Седларевић)
- 1712. Грго Седларевић; 1735. умро Иван Седларевић-Жеравица; 1756. Илија Жеравица-Седлар; 1948. године пописано је 28 Жеравица у селу.
ИВАНИШЕВИЋ (у 19. вијеку надимак Ного)
- 1707. Мио Иванишевић; 1710. Шимун Иванишевић; 1756. Илија, Мате и Петар Иванишевић; 1948. године пописано је 17 Иванишевића у селу.
ШИМУНЏА (огранак Иванишевића)
- 1756. Мате Шимунџа-Иванишевић; 1948. године пописане су 54 Шимунџе у селу.
ПОДБИОЧИЋ (од њих су настала друга презимена)
- 1707. Крсте Подбиочић добио Бартула; 1710. Дујам Подбиочић; 1711. Михо, Никола, Мате и Лука Подбиочић; 1756. Јаков, Бариша, Никола, Илија, Иван, Мио и Марко Подбиочић (посљедњи са додатком – Мешин).
МЕШИН (огранак Подбиочића, а у 19. вијеку надимак Делаш)
- 1756. Марко Подбиочић-Мешин; 1948. године пописана су 132 Мешина у селу.
ЛЕЛА (огранак Подбиочића-Мешина)
- крајем 18. вијека Јосип пок. Николе и Иван Мешин-Лела (почетком 19. вијека сви записивани као Мешин-Лела); 1948. године пописано је 37 Лела у селу.
БАЧИЋ (огранак Подбиочића)
- крајем 18. вијека Мио Подбиочић-Бачић; 1948. године пописано је 18 Бачића у селу.
ДЕЛОНГА (огранак Подбиочића)
- крајем 18. вијека Грго и Иван Подбиочић-Делонга; Божо Делонга 1757. добио Мату.
ГАБЕЛА
- 1756. Марко Габела; 1948. године пописано је 58 Габела у селу.
БОЖДАР/БОЖИДАР
- 1712. умро Мио Бождар; 1756. Шимун и Иван Бождар; 1948. године пописано је 16 Бождара у селу (у садашњем катастру су записани као Божидар).
ЂЕРЕК
- 1708. Петар Ђерек; 1711. Андрија Ђерек; 1756. Иван пок. Мије, Иван пок. Јакова, Мате, Мијо, Јуре и Лука Ђерек; 1750-их Бернард (Брне) Ђерек-Грбеша, а супруга му била Стана Грбеша; 1948. године пописана су 54 Ђерека у селу.
ГРБЕША (у 18. и 19. вијеку)
- 1707. Петар Грбешић добио Николу; почетком 19. вијека Иван Грбеша пок. Мате.
ЧУЛАВ
- 1756. Јуре Чула; 1769. Анте Чулава добио Јуру; 1948. године пописано је 14 Чулава у селу.
РЕЛОТА
- 1756. Јуре Лерота; 1750-их Марко уписиван као Лерота и као Релота; 1948. године пописано је 27 Релота у селу.
КАИЋ
- Анте Каић; 1948. године пописано је 6 Каића у селу.
ШУШЊАРА
- 1712. Матија/Мате Шушњара; 1756. Мате Шушњара; у 16. вијеку постојала је мезра Шушњар у оквиру села Трескале (Умљановића); 1948. године пописан је само 1 Шушњара у селу.
ПУЋО
- 1806. Иван Пучић, досељен из Кањана (ковач) у Кљаке; 1948. године пописано је 20 Пућа у Умљановићу (на самој граници са Кљацима) и 9 у Кљацима.
ЧАГАЉ (у 18. и 19. вијеку)
- 1756. Стипан Чагаљ; крајем 18. вијека Илија Чагаљ; 1816. Мате Чагаљ добо Илију.
Извори:
- Подаци из турског периода су преузети из књиге “Петрово поље у врелима османског раздобља (1528-1604)”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2019. год.
- Подаци из млетачких докумената 17. вијека (Арменчићи и Брајковићи) су преузети из књигa Кристијана Јурана – “Морлаци у Шибенику између Ципарског и Кандијског рата”, 2015. год, и “Стари и Нови становници Шибеника и његових предграђа у другој половици 17. и почетком 18. стољећа”, 2016. год.
- Подаци о презименима са пописа становништва 1948. године преузети су из “Лексика презимена СР Хрватске”, 1976. год.
Коментари (0)