Резултати претраге за: Јовановић

Седрамић (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)

Село Седрамић код Дрниша (Далмација) на јужној страни планине Мосећ, под тим именом је постојало у 15. вијеку, а након турских освајања задржало је назив, с тим да је становништво било у уској вези са селом Ружићем. Оба села, укључујући и Мосећ између њих, била су дио влашког/буњевачког катуна Ружића…

› више информација

Порекло презимена, село Убава (Вишеград)

Пoрекло становништва села Убава, општина Вишеград. Према књизи Јелисија Јеше С. Новаковића „Вишеградска жупа и Боричка висораван“ из 2008. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Село се налази северно од Вишеграда, између села Гребена и Чешља. Не зна се како је село добило име, нема га ни у легенди која би…

› више информација

Порекло презимена, село Сасе (Вишеград)

Пoрекло становништва села Сасе, општина Вишеград. Према књизи Јелисија Јеше С. Новаковића „Вишеградска жупа и Боричка висораван“ из 2008. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Село се налази на Бањској речици 5 км на северозапад од Вишеграда. Име је добио по Сасима – рударима који су некада ту живели и радили….

› више информација

Порекло презимена, село Гребен (Вишеград)

Пoрекло становништва села Гребен, општина Вишеград. Према књизи Јелисија Јеше С. Новаковића „Вишеградска жупа и Боричка висораван“ из 2008. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај и име села. Село лежи на десној обали Дрине, северозападно од Вишеграда, над којим доминира купаст стеновити брег. По њему је вероватно добило име. Под…

› више информација

Порекло презимена, село Земљице (Вишеград)

Пoрекло становништва села Земљице, општина Вишеград. Према књизи Јелисија Јеше С. Новаковића „Вишеградска жупа и Боричка висораван“ из 2008. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Село се налази северно од Поздерчића. На граници Жупе према србијанском делу Јагоштице, на доста кршевитом месту с десне стране Дрине. Предања нема о постанку имена…

› више информација

Порекло презимена, село Малешићи (Илијаш)

Порекло становништва села Малешићи, општина Илијаш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља и воде. Малешићи су врло пространа махала коју чине нека села на десној и на лијевој обали Босне. По народном схватању Малешићима се у ширем смислу зову само…

› више информација

Порекло презимена, село Семизовац (Вогошћа)

Порекло становништва села Семизовац, општина Вогошћа. Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља и воде. Семизовац је данас заједнички назив за оне дијелове службене махале Јошанице који су око државног пута десном обалом Босне за Сарајево и око фабрике за чишћење…

› више информација

9. децембар 2023.

0

Економска политика Хабзбурга и организација војне границе у Срему (I део)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Хабзбуршка монархија се током XVIII века у Европи позиционирала као модерна земља која је интервенционизмом утицала на свестран друштвени развој сопствене државе. За разлику од других западноевропских земаља, Хабзбурзи су осим економске политике велику пажњу посвећивали одбрани својих граница од непосредног суседа –…

› више информација

8. децембар 2023.

0

Изложба у Народном музеју Србије ,,Између трпезе и софре“

  У Народном музеју Србије 8. децембра 2023. године отворена је изложба ,,Између трпезе и софре.“ Изложба је реализована захваљујући подршци Министарства културе Републике Србије. Ауторке изложбе, музејска саветница Бранка Иванић, виша кустоскиња Наташа Церовић и кустоскиња Ивана Лемкул пажљивим одабиром предмета из збирки Народног музеја Србије, представиле су посуде…

› више информација

Порекло презимена, село Тичићи (Какањ)

Порекло становништва села Тичићи, општина Какањ. Према књизи  Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села, комуникације и воде Тичићи су велико насеље на десној обали Босне. У Тичићима су села: Горњи и Доњи Тичићи, Брдо, Главинићи, Јабука и Јарин До. Коса Дриновача–Барјак дели од Зеничког на…

› више информација