Порекло презимена, село Малешићи (Илијаш)

Порекло становништва села Малешићи, општина Илијаш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и воде.

Малешићи су врло пространа махала коју чине нека села на десној и на лијевој обали Босне. По народном схватању Малешићима се у ширем смислу зову само она села махале Малешића, која су на лијевој страни Босне, а то су: Бор, Уфаковићи, Беровићи, Малешићи (Горње и Доње Село), Рибарићи и Рабуша. Стога су ова села заједно описана, а села на десној страни засебно (Врањак и Небочај).

Источну и сјеверну границу Малешића према Небочају, Влашкову и Луци чини река Босна; од Биоче на западу дијеле их коса Рабуша и Међаров Гај и брдо Паљево; од речице на југу Паљево; од Сврака на истоку Орловаче и Усјели.

Села су дијелом у равни крај Босне, а више по терасама и странама изнад ње.

Земље и шуме.

Све доње куће у Бору, Доњем Селу и Рибарићима носе воду с Босне, а остали с извора којих има много. У Беровићима су главна врела Дедића Врело и Бранишће; под Паљевом у селу извире поток Јежевац који прима с лијева поток Ћупљенац; пошто се састану, поток се зове Жељак. У Доњем Селу је на средини села врело Плочник, у Горњем Селу су Врљевац и Врела. У Рабуши је Делина Вода у средини дола; од ње тече поточић у Босну.

У Уфаковићима су њиве већином испол кућа. Зову се Дуга Њива, Дамјањача, Кршева, Брешће (по брезама), Лпсншће, Крчевина, Мумин До, Граћа, Лука, Селишће, Лучина, Младице, Локва, Довођа и Луг. Шума им је под Чокором и под Грацем; Градац је приватна шума, а Чокорје „Царевина”. По Чокору је само ситна шума и служи као испаша. У Бору су њиве у пољу око кућа и зову се: Орешац, Довође, М. и B. Локва, Затрешњице. Шума и испаша је на Преврати и Чокору изнад села. У Горњем Селу и Беровићима су њиве већином испод кућа и зову се: Батва, Баре, Поткућнице, Врљевац, Лисац, Млинчић, Подорашница, Вис, Метешина, Беровићи, Бранишће и Поднице, а у Доњем Селу су њиве по пољу око села: Поднице, Складови, Ракита, Крушева, Стране, Лакат, Оплет, Драгошће, Поцркавље и Бјелотина. Шума је око Горњег Села: Рабуша, Паљево, Долови, Ћупљенац, Равне и Долови, а y Доњем Селу има шуме само по страни Ланишћу; све је то већином ситна шума. Служи и као испаша. По Горњем Селу има остатака неискрчене шуме. У Рибарићима су њиве већином по странама испод кућа и зову се: Стублине, За Башчом, Раст, Рабушић, Бара, Вилине, Чајна, Запутница, Виш-Баре Њива, Товарница, Негоња, Јеховина, Прало, Крчевина, Подгајница и Складови. По странама изнад села има „тршље“ која служи и као испаша. У Рабуши су њиве већином испод, кућа, у осоју и присоју: Рабуша, Рабушице и Крчевина, а.шума је по косама око села.

Тип села и остали подаци.

У Малешићима је свега 60 сталних православних кућа са 64 породице, а у доњим селима још седам чардака сарајевских ага, већином већ у рушевинама.

Село Бор је прозвано што је у њему до скора био један велики бор. За Рибариће се вели, да су прозвани по неком, ранијем становнику Рибарићу, а и Беровићи су добили име по својим бившим становницима Беровићима.

На њиви Бјелотини у Доњем Селу је неколико обичних стећака обраслих у шуму. Прича се, да је на њиви Поцркављу “бирвактиле” била црква. Изнад кућа Бјелица и Беровића је бријег Градина и веле, да су на њему неке рушевине. Малешићи се помињу у сиџилу сарајевског муле за 973 год. no хиџрету (1565-66). На једном се мјесту помиње баштина Богића, Мурата и Марића и у њој њиве Батун и Доње Дубље. Мурат је можда помуслимањени брат те двојице, а можда је и он хришћанин, док су у заједници. На другом се мјесту помиње баштина Мркић са својим њивама, међу којима је и Рабуша (Селиште, Стране, Столац, Луг, Обод, Драгојло, До, Полић, Дуголази, Раван, Рабуша, Врхраван, Папратиште и Градиште). Ти подаци, тип села и старине јасно показују, а то тврди и народно предање, да су Малешећи–Доње Село најстарији и матица. Кад су се појединци почели насељавати по крчевинама изнад села, онда су се Малешићи издијелили на Горње и Доње Село и створена нова мања села, те се назив Малешићи губи као назив за једно „село“. У Рабуши се почело крчити прије 40 година, а највише је искрчено прије 15—20 година.

У прошлости су села страдавала од, куге, и људи би тада бјежали. У Рибарићима су они, који су се вратили, послије годину дана налазили пуне куће костију умрлих од куге. Око Уфаковића је некада била велика шума, и по њој je било хајдука. Помињу се хајдуци Илија, Шаћир, Hеђо и Уфаков отац, кога није олово могло убити него су у пушку сасули срму, да га убију. Његов је гроб с великим нишаном у старом муслиманском гробљу под Грађом. По Уфаку, сину тог јунака, који је држао село и млине на Босни, село се је прозвало Уфаковићима; Уфак је преселио у Сарајево, пошто је имање продао неком Цигићу.

У Малешићима су раније боравили осим православних и муслимани Касабовићи, који су иселили у Сарајево. Осим Акифа Нијемчевића из Сарајева, који у селу борави само преко љета у чардаку, данас у цијел0ј махали живе само православни (60 кућа) а да је било раније више муслимана докази су поменуто гробље и помен у сиџилу. У Уфаковићима је раније живио неки Сали Абдић.

Порекло становништва.

-Озимковићи (1 к.; Аврамијев дан) су старином Миличевићи, али не знају одакле. За вријеме колере умро им је „старјешина“. Његову дјецу прозову Озимковићима, јер су дуго дојили. Раније су боравали у Кралупима, Рибарићима и др. Пред Велики Рат један је одселио у Луку.

-Остојићи (1 к. са 2 пор.; Цвијети) су најприје били у Малешићима. Око окупације преселе у Луку, а 10—12 година доцније врате се. Од Остојиног брата Миладина су Миладиновнћи (1 к.; Цвијети). Кажу, да је најстарији брат био кириџија. Једном приликом клијештима је сам извадио клинац из своје ноге. Како се је тако показао тврд као челик, прозову га челиком, па тако и његово потомство. Челици су у Луци. Даљом су старином из Херцеговине.

-Полуга (1 к.; Стјепандан) је дошао прије 15 година из Мочиоваца у планини.

-Ђукићи (8 к. са 9 пор.; Св. Василије) су старином Николићи из Крајине. Доселио им је дјед, који је ходао кроз више села. Прије окупације населио се на Бору. Ту су се доцније издијелили и једни су прешли у Горње Село.

-Капикули (1 K.; Ђурђевдан) су старином Симичићи и старинци су, али често су мијењали мјесто. Симичића је било и на Паљеву. Неки им се предак играо капа, и од шале из те игре остао му надимак. Један старац причао ми је како је слушао, да су они и Мацани „Бошњаци“. Има их још у Небочају и Свракама.

-Бјелице (1 к.; Јовањдан) су старином из Корита у Херцеговини. Доселио им је отац „уза Швабу“.

–Бузанчић (l к.;Јовањдан) млинар, доселио из Сарајева 1921. год.

-Беровићи (6 к.; Јовањдан). Знају, да су се раније звали Јовановићи, а Беровићима су прозвани по селу Беровићима, гдје су најприје сви били. Овдје су били још уз кугу. Врло су се намножили, пошто их је у једнога оца било девет синова и четири ћери. Даље поријекло не знају.

-Росуљаши (1 к.; Никољдан) су заједничког поријекла са Росуљашима у Мисочи; старином из Херцеговине (С. Е. З. XLIII, 351).

-Петричевићи (3 к.) су доселили прије 130 година из Крајине. (Исто је за њих забиљежио и С. Трифковић, С. E. З. XI, 224).

-Вучковићи (3 к.; Илиндан). Дјед им је доселио из Вучитрна у Србији. Најприје је био у најму у Црнотини и неколико година прије окупације дошао је у Малешиће. Раније су сви били у Беровићима.

-Миољчић (1 к.; Ђурђевдан) је дошао из Чифлука у Кралупима. Старином је Сарафијановић из Дервенте (С. Е. З. XLIII, 417.)

-Лазићи (2 к.; Јовањдан) су били на Бору, па су прије четрдесет година прешли у Малешиће. Имају рода у Црнотини. Даље поријекло не знају.

-Савићи (5 к.; Арханђеловдан) су старином из Крајине. Одакле су им стари одавна дошли.

-Лазаревићи (1 к.; Срђевдан) су старином из Крајине. Звали су се Грлићановићи, и род су Грлићану на Влашкову.

-Бојановићи (2 к.; Лазарева Субота). Дјед им је ходао по најму, и овдје се. населио још прије „Швабе“.

-Марковићи (3 к. са 5 пор.). Дјед Марковића у Уфаковићима ходао је по најму и овдје се населио. Сада су ту дјеца од два оца и једно cy прави Марковићи, чије је старо презиме Беровићи-Бранковићи, а друго су Јевремовићи, старином из Крајине. И Марковићи y Малешићима су од Јевремовића. Прави Марковићи славе Ђурђевдан, а Јевремовићи Никољдан.

-Марић (1 к.; Никољдан) је старином Човић из „планине“.

-Драгићи (2 к.; Јовањан) су старином Врљеши из Херцеговине. Истог су рода и Врљеши и Јовићевићи у Биочи па Петровићи у Кралупима. Врљеш у Биочи дошао је доцније из Херцеговине, а остали су сви заједно дошли и најприје се населили у Биочи.

-Мацан (1 к.; Никољдан) је дошао из Луке; иначе је од правих Мацана, који су старинци и сада у Кадарићима (нав. дјело, 354, 400—401)

-Пајкићи (3 к.; Јовањ дан). Отац Ђоке Пајкића оженио се из Кралупа удовицом Кувача, и ова му је довела једног сина, који прими презиме очухово (види опис Д. Биоче).

-Љубичићи (3 к.; Пантелијевдан) су старином Сантрачи из Колашина. По баби су се прозвали Љубичићима (С. Е. З. XI, 248).

-Шиљеговић (1 к.; Лучин дан) је доселио 1923 из Будисаља код Невесиња.

-Лонцо (1 к.) је дошао прије 20 година. Опширније у опису Небочаја.

-Ждрале (2 к.) cy дошли из Доње Биоче: један прије двадесет година, а други пред Свјетски рат. Опширније y опису Биоче.

-Дамњановићи (1 к.; Лучин дан). Старином су из Хрешице изнад Сарајевског Поља. Звали су се Дамљеновићи (нав. дјело, 231).

-Капур (1 к.; Јовањдан) је старином из Херцеговине а даље поријекло води из Македоније. У Рабушу је дошао из Биоче прије 25 година (С. Е. З. V, 827—828, ХLIII, 491).

-Пешикан (1 к. Ђурђевдан)  је дошао на Рабушу из Малешића. И у Сарајевском Пољу има Пешикана и старином су из Цуца у Црној Гори (С. Е. З. ХI, 123). У Цуцама је знатно браство Пешикани, који су се у Цуцама населили у првој половини XVII B. из Куча, ако не и раније.

-Ђокић-Чико (1 к.; Лучиндан) је такође прешао на Рабушу из Малешића прије 25 година. Дјед му је био из Колашина и најприје се био населио на Влашкову.

Периодично борави у селу:

Рабуши Ћосо (1 к.), непознатог поријекла, а y Уфаковићима, у кући Марковића Јошило који је раније био на Бору (слави Илиндан).

Гробље је на Бјелотини y Доњем Селу.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.