Порекло становништва села Горња Биоча, општина Илијаш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Село је око изворишта потока Биоче и са свих страна опкољено релативно високим брдима, испод којих извиру мањи потоци. Отворено је село само према сјеверу, куда тече поток Биоча, између Ситнице и Сремана. Од Кралупа дијели Горњу Биочу коса која полази од Трешњице према сјеверу и у којој су Вршељци Љубоје, Вишеград, Загајница и Широка Коса, од које се одваја коса Грабовик и иде до Босне. Од осталих села џемата Црнотине дијеле Биочу висови Крачеви, Крстац и Трешњица, а од села Доње Вогошће, од Малешића, Градина, Шереметов Гроб, Плачнгора и Рабуша. Главни је дио насеља доста збијен чопор Г. Биоча на мјесту Пријемету, гдје се састају три потока и образују поток Биочу; ти су потоци: Поток (Бара) од Матијашева Брда, који с десне стране прима Крачевски Поток на Крачева а с лијеве Стребињак, који долази испод Трешњице. Остали многобројни чопори раштркани су по поменутим брдима, странама и доловима између њих: То су: Кључ, Јелин До, странама и доловима између њих: То су: Кључ, Јелин До, Бијеле Баре, Хрвашћине, Оскоруша, Ракова Нога, Крачеви, Плана, Селишта, Бутковине, Копловци, Баскије, Пучине, Бјелосава, Равна Њива, Конин До, Боровице, Боровичка Раван, Трешњица, Виногради, Драгача, Обрадовина, Љубоје, Бријешће, Среман, Котлови, Мрачај.
Биоча обилује изворском водом. Најзнатнија су врела; Среман, Лука и Драгача. Преко љета пије се вода и из потока. Остала су врела: Пустивукова Чесма, Ћосина Чесма, Крачеви, Илијина Бара, Обрадовине, Шеића Чесма, Сантрач, Пучине, Ракова Нога и многа мања.
Земље и шуме.
Зиратна земља, већином врло слаба, више је по крчевинама изнад кућа, а има нешто њива и у Лукама крај потока. Њиве су заштићене од великих киша широким међама обраслим шумом које служе и као испаша. Њиве су већином у осоју. Имена њива су: Виногради, Крачеви, Плачигора, Ракова Нога, Пучине, Котлови, Среман, Јелин До, Баре, Луке, Јабушнице, Осоје, Бријешће, Громионице, Хрвашћине, Кључ, Бутковине, Равне Њиве, Боровице, Правна Јапија, Трешњице, Драгача, Прибуша, Бабин До, Бјелосава, Обрадовине, Љубоје, Копловци, Млиниште, Ђедов Гроб, Влаиње, Дуга Њива, Гајеви. Шума је по брдима и странама око села и између појединих чопора. Већином је то ситна шума. Знатније су шуме: Виноград. Шереметов Греб, Плачигора, Висовац, Јастребњак, Суводо, Вишеград, Плане, Радове Жеге, Караула, Пискавац и Трешњица. То је букова и храстова, већином приватна шума. Један старији човјек у Биочи памти вријеме, када је још више од половине садашње Биоче било под шумом.
Испаше су по поменутим шумама и окрајцима њива. Има 12 муслиманских и 31 православна кућа. O постанку имена Биоче прича се ово. Биоча се зове тако, што се тукла војска у Демировићима. И саду имају, веле, метеризи на Среману и Вишеграду, гдје су биле војске. Мјесто гдје је Иконића кућа звало се Беч, али су то име пустили „кад је дошо Швабо“. Хрвашћине се зову по том што су се ту дјеца хрвала. Њива Подрумница изнад куће Пустивука зове се по друму којим је ишла поменута војска. На Шереметову Гребу погинуо је некада, идући у село, неки Шеремет; ту је сахрањен, и по њему се то мјесто прозвало. „Грчка гребља“ су на Громионици, на састанцима потока, на Пријемету и Јелину Долу.
Село је старо. Први су доказ поменута гробља. У сиџилу сарајевског муле за 1565./66. год. на два се мјеста помиње Горња Биоча. Један помен говори о промјени чифчије на некој земљи. На другом мјесту је записано како Мустафа и Илијас, синови Куртови, имају неке посједе у Горњој и Доњој Биочи. На Горњу се Биочу сигурно односе и помени саме Биоче: Умија кћи Балијина из Биоче држи земљу Луку, Осоје, Виноград и Ратковице; на другом мјесту помиње се Никола из Биоче. И тада ја, дакле, становништво Биоче било мјешовито. Свакако је та стара Биоча била ондје гдје је сада „село“, а остала су села по крчевинама скорашњег постанка.
Неки старији људи причали су ми, да су слушали, да је у селу било најприје седам, па тринаест кућа, и то већином муслиманских. Изумрли суи иселили Спрже. Хајро је одселио у Швраке, Куртешева дјеца су отишла на Влашково. „Раскотарили су се“ Мирковићи на Пучинама. Шабан Шехић и Осман Зећо одселили су у Турску; Зећин се син вратио и населио y Чифлуку у Кралупима. Три породице Дурма отселиле су у Турску; неки су се доцније вратили и населили у Хаџићима и Сарајевском Пољу. Данас у Биочи живе већином православни.
Порекло становништва.
Муслимани:
-Дурмићи (3 к.) су „старјеници“
-Фазло (1 к,) је „дошло“ из Лепенице.
-Ујић (1 к.). Биле су их четири куће, па су замрли, а овај је био раније на Мјесту Обрадовини. Дошли су око 1874. Довео их је отац који је био родом из Гацка. Био је Субаша код Усаге Тахмишчије.
-Тисовина (1 к.) је некада стајао у Жупчи, а „дело“ му је дошао у Жупчу из Тисовика.
-Селимовићи (1 к.) су дошли из Дрозгометве прије окупације.
-Бајтал (1 к.) је дошао из Сврака. Веле, да су пореклом из Багдада и да су дошли у Босну за време српско–турског рата.
-Шехићи (3 к.) су старинци.
-Скопак (1 к.). Преци су дошли из „Унџурије“ у Горњи Борач у гатачком срезу, у Херцеговини, а отац му дошао у Горњу Биочу за вријеме Херцеговачког устанка.
Православни:
-Пустивуци (2 к.) су старином из Бријешћа y Сарајевском Пољу. Звали су се Цвијетићи (по другом казивању Милидрази), док им један предак није пустио на слободу вука који је био ушао у кланицу уочи Божића, јер није ништа заклао. Оца Стојана Пустивука родила је у Бријешћу удовица, која је дошла из Крајине па се преудала за Стојанова дједа; собом је довела сина од првог мужа, Мићу Бутилаша. Бутилаш прими презиме Пустивука. На неколико година прије окупације сви су прешли у Биочу. Прави Пустивуци (1 к.) славе Јовањ дан, и род су са Нинковићима у Бачићима у Сарајевском Пољу; старином су од Билеће у Херцеговини одакле су доселили прије 170 година (С. Б. 3. Х1, 190). Други, Бутилаши (1 к.), славе Ђурћевдан и старином су из Крајине. Пустивука има још у Горњој Вогошћи.
-Димић (1 к.) доселио 1917 год. из Чифлука у Кралупима; старином је из Бањана у Херцеговини (С. E. З. XLIII, 398).
-Мићић (1 к.; Ђурђевдан) је доселио из Бањера прије 45 година. Старином је из Крајине (С. Е. З. XLIII, 398).
-Бабић (1 к.; Лазаревдан) је старином од Билеће у Херцеговини. Доселио прије 15 година из Црнотине, а ту су дошли прије 80 година из Трновца код Билеће.
-Врљеш (1 к.) је истог поријекла као Драгић у Рибарићима.
-Иконићи (2 к.; Никољдан) су старином Митрушићи (или Ђурићи?) из Колашина, одакле им је доселио дјед прије окупације, а садашње су презиме добили по баби Иконији.
-Скоче (3 к.; Св. Симеун) су старином из Благаја код Мостара. Има их и у Доглодима у Сарајевском Пољу (С. Е. З. ХI, 182).
-Кувачи (1 к.; Никољдан) су дошли прије 60 година из Кралупа. Старином су из Дувна. Опширније о њима у опису Топузова Поља (С. E. З.XLIII, 453 и др.).
-Ћосе–Ћосићи (2 к.; Св. Кузман и Дамјан) су дошли из Сарајевског Поља, а старином су Лазаревићи из Босанске Крајине. Род су им Лазаревићи у Малешићима.
-Марићи (1 к.) су прешли из Доње Биоче прије 40 година. Опширније у опису Доње Биоче.
-Ждрале (2 к.) су дошли из Доње Биоче, гдје их и сада има, прије 50 година.
-Ногићи (1 к.). Опширније у опису Д. Биоче.
-Чабаци (1 к.; Св. Трифун). Доселио им је отац прије 70 година из Кифина Села. Звали су се Огњеновићи. Чабацима су прозвани по дјелу који је био малих ногу; једном га гонили Туркуше и викали му: „Чабук, чабук!“ (брзо, брзо!), па им отуда то презиме. Били су раније и на Велој. Има их и у Д. Биочи. По С. Трнфковићу Чабаци у Зенику су старином из Бањана (С. Е. З. ХI, 214). Сви су један род.
-Бујаци (2 к.; Ђурђевдан) су старином из Дувна, а дошли су прије 90—100 година из Кралупа. Опширније у опису Чифлука (С. E. З. XLIII, 417).
-Љубичић (1 к.) је дошао из Малешића прије 5 година а старином је из Колашина (в. опис Малешића).
–Саратлија (1 к.; Никољдан) је доселио прије 30 година из Дробњака.
-Костићи (2 к.; Јовањдан) су старином Будећи из Пилатоваца код Билеће. Најприје су дошли у Горане, гдје их и сада има (нав. дјело, 434–435), прије 90—100 година, одатле у Кралупе, па прије 45 година на Плане и затим у Селишћа.
-Ковачевић (1 к.; Миољдан) је непознатог поријекла.
-Ристићевић (1 K.; Бурђев дан) је род с Ћебама у Луци и Малешићима, који су старином из Попова у Херцеговини (нaв. дјело, 354), а доселио је прије 40 година из Малешића.
-Бјелоши (2 к.) су давно дошли из Кралупа и род су с Бјелошима у Зенику, Вогошћи иТопузовом Пољу.
-Ракић (1 к.; Ђурђевдан) је дошао прије 20 година из Которца у Сарајевском Пољу. У Которац су доселили из Ореховца више Бачића (С. Е. З. ХI, 130).
Православно је гробље на Громионицама, а муслиманско на Рвашћини.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)