Порекло становништва села Поздерчићи, општина Вишеград. Према књизи Јелисија Јеше С. Новаковић „Вишеградска жупа и Боричка висораван“ издање Београд, 2008. године. Припремио сарадник Порекла Милодан
Име села по митологији, а и према Вуковим тумачењима потиче од поздера, отпатка који се добија прерадом конопље у кудељна вдакна. Објашњавајући реч поздер у своме Речнику, Вук каже: „Упада му поздерка у око“. Иначе, конопља је све до шездесетих година ХХ века бида врдо заступљена култура од које су масовно израђивани одевни предмети (кошуље, гаће и сл.). Није било индустријских производа ове намене, или услови живота и беспарица нису дозвољавади њихову куповину.
Село је много старије од времена досељавања предака садашњих житеља (око 250 г.), што се може закључити и по постојању две средњевековне некрополе са 26 стећака на јужној страни Крстића (Бојаџија) кућа од којих су удаљене до 1500 метара. У попису из 1604. године име овог села се не помиње, ми се са великом дозом сигурности може рећи да је пописано као село Превој.
Прилазећи селу са источне стране (од Оџака) имамо превој Погдедине. Додазећи са северозападне стране (од Клашника) имамо превој Растови. У поменутом попису исказана су баштином 53 муслиманска и 8 хришћанских домаћинстава. Све ово одговара подожају па и садашњој бројности пољопривредних домаћинстава, што се не може применити ни на једно друго насеље у читавој Жупи.
Иако се ради о релативно малој области, ипак ћемо рећи да се географске координате „матичне“ Жупе стичу у Поздерчићима. Ево њихових вредности: 43° 52′ 3″ северне географске ширине и 19° 10′ 15″ источне географске дужине.
Село се налази на просечној надморској висини од 750 м.
У веку живе православни и муслимани. Муслимани су у засеоку Орашље где их има 10 домаћинстава:
–Мушановићи, Османагићи, Шете, Авдићи, Ахметспахићи и Бајићи.
У селу имају добру изворску воду и сеоско – муслиманско гробље. Оранице, Ливаде и воћњаци су у питомини која омогућава разноврстан и добар принос.
Правосдавних домаћинстава има 45, а породице су:
–Филиповићи (Филиповци, Славе Јовањдан 20. јануара),
–Инђићи (Ђурђевдан),
–Митрашиновићи (Пантелијевдан),
–Стевановићи — Алићи, Липовци (Пантелијевдан),
–Караче (Никољдан),
–Ђуричићи (Никољдан),
–Новаковићи (Јовањдан),
–Росићи (Лучињдан),
–Крстићи (Стјепањдан),
–Васиљевићи (Стјепањдан, па Ђурђевдан).
Село је богато изворском водом. Има чак 12 извора у своме атару, од којих је најјачи у центру села, Новаковића вода, која прикупља све те изворске воде и као Новаковића поток тече у Хртарску ријеку.
У горњем делу села налази се доста велико православно гробље. У њему ће се тешко наћи споменик старији од 100 година.
ИЗВОР: Према књизи Јелисија Јеше С. Новаковић „Вишеградска жупа и Боричка висораван“ издање Београд 2008. Године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)