Порекло становништва села Семизовац, општина Вогошћа. Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Семизовац је данас заједнички назив за оне дијелове службене махале Јошанице који су око државног пута десном обалом Босне за Сарајево и око фабрике за чишћење манганове руде, а с обје стране ријеке Љубине.
То је ново насеље, постало у главном послије окупације Босне на земљишту села Дивљаче, Небочаја, Љубине и Потуровића. Прије окупације овдје су били само ханови, а сада је то железничарско-индустријско насеље друмског типа.
У пољу испод села Потуровића су мјеста Ћурчијин Хан, испод Дола који долази из Потуровића, и. ниже њега, Ћебин Хан. Ћурчијин Хан је оборен 1928 г., а Ћебин не ради. Око тих ханова су образовани чопори кућа. На лијевој обали Љубине је Семизов Хан, по коме се то мјесто и цијело насеље прозвало Семизовцем. Семизовац у најужем смислу је на десној обали Љубине (само су двије куће на лијевој обали) до железничке станице, изнад које је некада био Растовчев Хан.
Има 13 муслиманских, 9 православних а 3 католичке куће.
У турско вријеме је кроз ово насеље ишао пут Сарајево —Високо и даље за Босански Брод. Крај њега су били поненути ханови. Кад је престао кириџијски саобраћај, ханови су претворени у кафане, а покрај њих су отворене и нове кафане. Крај пута су и два велика муслиманска гробља. Једна се њива зове Нишан по једном старинском нишану на њој.
Порекло становништва.
Муслимани:
-Ћебе (5 к.) се сматрају старинцима.
-Лисаци (2 к.) су дошли прије 35 година из Елешевића; даље им поријекло није познато (нав. дјело, 423).
-Рајкић (1 к.) је дошао пред Свјетски Рат из Лијешеве, а стално се настанио 1921. Даљом су старином из Анадола (нав. дјело, 473).
-Суљић (1 к.) је дошао 1924. из Сарајева и држи Семизов Хан.
-Крко (1 к.) је „старјеник“; некада је цијела околина била Крка, а сада немају ништа.
-Омерагић (1 к.) су дошли 1923 год. из .Јелеча.
-Ћомора (1 к.) је недавно дошао испод Бјелашнице, из Умољана у коњичком срезу.
-Зечевић из Сарајева, а иначе од Зечевића у Високом држи дућан у Семизовом Хану, а породица му је у Сарајеву.
Православни:
-Јовићевићи (2 к.; Никољдан) су род с Јовићевићима у Подлуговима и Врбовику у Височкој Нахији; старином су из Зете (нав. дјело, 360).
-Крајишник (1 к.; Ђурђев дан) је старином из Крајине. Населио се је на Прибојској Страни 1927 год., а у село је дошао с Пала прије 28 година.
-Јовановићи (2 к.; Јовањ дан). Дјед им је био из Херцеговине. Отац им је био ћурчија, па се зову и ћурчијама. Раније су боравили под Небочајем, гдје су сада Вељићи, а још прије окупације су прешли на садашње мјесто.
-Живојновић (1 к.) је дошао прије рата као ковач из Баната и овдје се стално настанио.
-Дурановић или Купрес к.; Стјепањдан) дошао је као дијете и бивао у најму. Родом је из Равног, a даље поријекло воли из Вуковског (С. Е. З. XXV, 89, 101).
-Лазаревић (1 к.; Миољ дан) је дошао из Тузле 1916. гол., a отац му је био редом из неког села код Добоја. Даљом су старином из Србије. Раније су славили Никољ дан, а ради неког завјета узели данашњу славу.
-Благојевић (1 к.; Никољдан) пекар, доселио 1926 године из Јање.
Католици:
-Дешман (1 к.) је из Словеначке.
-Видић (1 к.), пензионисани железничар, старином је Влаичевић из Житомишљића у Херцеговини. За вријеме неке буне Турци посијеку све осим једнога, који побјегне у Близанце и прижени се у неке Виде; с њом је имао три сина који се зову Видићи. Има их још у Коњицу као Крижанића и у Далмацији.
-Блажевић (1 к.), месар и кафеџија, родом је из Громиљака кол Кисељака. Населио се 1918. г.
-Хакл (1 к.), Словенац из Марибора, стално насељени чиновник.
Стране народности:
-Даутлих (1 к.) пензионисани железнички чиновник, Чех.
-Матијас (1 к.), жандармеријски наредник у пензији, Словак.
-Јозеф (1 к.) тесар, Нијемац из Бургенланда. Населио се 1902.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)