Порекло становништва села Гора, општина Вогошћа. Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Махалу Гору чини већи број мањих села, различитих по положају, привредним приликама и саставу становништва, али сва имају у главном планински карактер. Било је подесније да се свако засебно опише.
СЕДРАЖ је у страни испод Градине, између потока Бјелава и Плавуљаче, а хатар му се спушта све до Љубине.
Кроз село теку још два потока: Јарин и Студенац. Осим Бјелаве, сви остали љети пресушују. Воду носе са Бјелаве, коју су чуновама и јажвом довели до кућа.
Њиве су већином испод а мање изнад кућа. Зову се:. До, Бјелана, Бара, Мочила, Поткућница, Гај; шуме су по странама Бјелави, Црвеној Земљи, Коси и .Јарину Гају.
Има 6 кућа.
-Мауноге (5 K.; Миољ дан) су старином из Гарева у Гатачком Пољу. Има их и у Сарајевском Пољу (С. Е. 3. Х1,125).
-Ђурић (1 к.; Јовањ дан) је дошао прије три године из Малешића у кућу своје пунице.
КРЧ је испод брда Прљуге. Заложнице, Локве и Набожића, а спушта се до Љубине. Од Седражи га дијели поток Плавуљача, а од Горе Сутмар. Куће и њиве су по присојним странама и поред сеоског пута. Поред села, између гробаља, тече поток Закутњица, који љети пресуши. Воду доносе са врло јаког врела Пријевора.
Њиве су све по странама испод поменутих брда. Зову се: Довиња, Поткућница, Закућница, Љумента, Каменита Њива, Орашје, Виноград, Крчевине, Велика Њива, Раван, Пустиња, Калајџић, Бреза. Испаше и шуме су по Набожићу и на Дубову Орашцу, на лијевој страни Љубине. To је све „мера“. Има и изприватних шума.
На Крчу су 2 православне и 4 муслиманске куће.
На њиви Пустињи биле су куће муслимана који су изтинули у неком давнашњем рату. Изнад кућа Николића је муслиманско гробље и до њега старо православно, које се већ слабо распознаје. То је „сватовско гробље“: ту су се, прича се, срели и исјекли муслимански и православни сватови.
Поред пута, код Николића кућа, су два преваљена „грчка камена“, који су сваљени с неке међе озго. На једном је ивајан крст са спиралним орнаментима и ужетом. На једном нишану у старом муслиманском гробљу претстављени су у рељефу топуз и лук са стрелом. Кад су Николићи доселили, затекли су у селу једну празну кућу.
–Николићи (2 к.; Никољ дан) су старином од Колашина. Најстарије им је презиме Грује. Како су били из Новакове Долине, прозову их Новаковићима, а Турци их по прадједу прозову Николићима. Док су били у Колашину, било их је у задрузи 76 чељади. У Босну су кренули стога што је овамо била „празноћа“ и населили се на Крчу прије 100 година.
Прадјед Никола имао је брата Петра и од њега су Петровићи на Небочају. Исти су род и Николићи у Мракову, у Понијерци и у Кривој Ријеци код Кладња. Један је од Николића отселио у Тарчин.
Муслимани:
-Паће (4 к.) су старином Хаџићи из Сарајева. На некој војсци прозвали су их Паћама. Њихова је рода доскоро било у Сарајеву па су изумрли.
И муслимани и православни имају у селу своја гробља.
ГОРА. Село је у присојним странама под Набожићем. Воду доносе већином са врела Хамзинице. Низ Баре силази испод Набожића један поток на врело Глог. Од ових вода
и Хаџиног Врела постаје поток Сутмар или Сутмај.
Њиве су већином испод кућа и зову се: Сјечуница, До Поткућа, Осоје, Хамзић–Њиве, Вина, Присој, Орућевац, Шламе. Гајеви и Гајић су шуме, а испаша је по Набожићу и поред
Љубине.
Све су куће испод пута који иде у Каменице, Од потока Сутмара па до потока Орућевца. Село је раштркано; има 7 муслиманских и 1 католичку кућу.
На горњем крају села, на Подлипи су шест стећака.
Изумрли су у селу неки Делије, који су били старинци, и Сарачи, обоји муслимани. У селу је боравио и неки Салих Дураковић из Јошанице. На Осоју је била кућа аге Хафиза
Чучука из Сарајева. Ту је био и неки Бартула, који је отселио у Вареш.
Муслимани:
-Алићи (3 к.) су доселили од Гацка у Херцеговини. За вријеме рата је један од њих прешао из села Гарежа у кућу Крупалића, својој пуници; у овој су кући били раније помињате Делије.
-Хајре (З к.) су доселили из Тисовића.
Без своје су куће Латифовићи (1 пор.), дошли из Сарајева.
Католици:
Кајић (1 к.): отац му је доселио прије шездесет година из Солаковића.
Муслиманско је гробље на мјесту Латици изнад пута, а Кајићи се копају у католичком гробљу на Кривачама, у Каменици.
КРУГЉАК или ОКРУГЉАЧА. Село је у присојној страни исп0д брда Камена. Од Градаче и Горе га дијели Набожићски Поток. На југу село допире до шуме Храстика, изнад извора
потока Сутмара. По њивама је више врела с којих носе воду. Њиве су у крчевини и по странама: Округљак, Под Каменом. Око њива је храстова и букова шума: Храстић,
Камена, Округљак.
Куће су раштркане и међусобно удаљене и по пола километра. Сви су у селу католици и има их 4 куће.
–Јовић (1 к.) је доселио из Тисовика на женовину.
–Матић (1 к.) је доселио из Тисовика и род је с Матићем у Градачи.
–Којић (1 к.) је прешао из Горе пред рат; један је у Гори и даље остао. Старином су из Солаковића.
-Чиплак-Мирчић (1 к.) је доселио пред рат из Орача.
ГРАДАЧА је у страни испод брда Гајева до Набожићског Потока. Има више мањих врела.
Њиве су: Поткућнице, Прала, Торинеи Алијине Њиве. По међама има много шуме, и село стога изгледа као скорашња крчевина.
Куће су раштркане на растојањима од 50—200 метара. Има 7 кућа.
Њиве близу старог седишта зову се по некој удовици Ханкиним Њивама, и од ње је та земља дошла Паћама на Крчу. У селу живи сећање на Алију и Дива, који су изумрли. У Градачи су раније живили муслимани. Гдје је сада кланица Ибр. Паће из Крча биле су куће и испод њих трзан. Ти су муслимани радили o земљи, а зими и када би били беспослени правили су дугмета („казаси“). За једног великог рата дигну их Делије, који су такође изумрли, и ниједан се није вратио. Било их је три куће. Данас у селу живе само католици.
-Матић (1 к.) је доселио из Тисовика 1918 год. Род су му Матићи на Округљачи и Матићи у Вишњици, који су тамо старинци (С. Е. З. ХLIII, 342).
–Лукић–Шајо (1 к.) је доселио из Грабежа, а старином је из Богшића.
–Кречари (2 к.) су тако прозвани по очуху који је имао кречану. Старо им је презиме Томићи. Не знају одакле су старином.
-Прањићи (2 к.) су прешли из Старићевине, а старином су из Вишњице. Има их и у Старићевини. Даљом су старином из Вареша (на озн. мјесту).
–Перић (1 к.). Пошто му се кућа „оборила“, Јозо Перић је прешао из Љетовика у Гору својој
мајци, која се била преудала за Кајића. Род су му Перићи у Богшићима.
ЉЕТОВИК. Село је у присојној страни истоимене косе, испод Набожића. Од Селишта га дијели Поток, од Каменица коса Кривача и љетовички Поток. Кроз село теку мањи потоци, који љети пресуше. У селу је већи број извора. Најбоље су воде Виноград и Купушњак.
Њиве су већином по странама и долинама испод кућа. Зову се: Виноград, Поткућнице, Дужице, Котлине, Абазовине, Бор, Вишкућа, Храстић, Вилићевина; шума и испаша је по
Набожићу. Има и сјенокоса.
Куће су раштркане. Има 8 католичких, 2 православне и 5 муслиманских кућа.
Од старина је у селу „грчко гребље“ код Николића кућа.
Католици:
–Илићи (1 к.), раније Јозићи, вјероватно су дошли из Видотине.
–Блажевић-Гарац (1 к.) био је раније у Поријечи; даље поријекло непознато.
–Милановићи (2 к.) су старином Криште од Ливна, а у село су дошли из Сарајевског Поља. Од тога је рода и Кришто (1 к.) у овом селу. Милановићи су своје садашње презиме добили од свог очуха још прије окупације.
–Јозић (1 к.) у Црниовцима је један род с Јозићима у Поријечи и Каменицама. Дошао је 1919. год. с Каменица жени у кућу. Старином је из Вијаке.
–Бартуле (2 к.) су старином Бартоловићи из Кожљега.
Православни Николићи (2 к.) су од Николића на Крчу, одакле су дошли.
Муслимани Абаџије (5 к.) су старином из Сарајева. Има их у Орахову Долу и у Трторићима.
Католичко је гробље на Кривачама, муслиманско у селу, а православно на Крчу.
СЕЛИШТЕ и ДУЧЕВЦИ. Селиште је у страни испод Гајева између Дивова Бријега и Долова, а изнад пута и села Љетовика.
Њиве су по Селишту, Доловима и Маљевом Долу. Мало даље од Селишта, исп0д Сгијене а изнад пута и кућа Абаџија су у страни Дучевци.
Муслимани:
–Кахримани (1 к.) су дошли прије двадесет година из Мисоче, гдје су старинци (нав. дјело, 1559).
Католици:
–Бартуловићи (1 к.) су доселили из Тисовика. По прабаби Ануши зову се Бартоле. Старо им је презиме Марковићи-Јармановићи, и род су с Марковићима у Тисовику, који су старином из Далмације (нав. дјело, 347).
–Илићи (2 к.) су „старином Мијатовићи из Влашића у Копошићима.
КРИВАЧЕ. Село је у страни испод пута за Каменице и спушта се до Ријеке. Од Љетовика га дијели Љетовички Поток, а од Каменица поток Јасик. Вода им је Корито близу куће.
Њиве су: Криваче, Доња Башча, Велика Њива и Поткућница. Шума им је Кремеш преко ријеке.
Испод Кривачког Брда је једна кућа католика Кнежевића. Отац им је доселио из Ричица код Имотског у Далмацији, одакле је иселио зато што их је било више браће а земље мало. Дошао је као мајстор на двадесет година прије окупације.
На Кривачком Брду је католичко гробље у које се копају католици из Горе. Према њему је старо „грчко гребље“.
КАМЕНИЦЕ. Село је у страни под Стијеном између Дучеваца и Ждријела. Насред села је врело Корито, које неки пут пресуши, и онда носе волу с мањих врела по њивама.
Њиве су већином испод кућа и спуштају се до Ријеке: Катуље, Брдо, Брешчић, Калдрма. Шума је по Ждријелу и Стијени, а испаша по Набожићу.
Први се у селу населио неки Јозо из Вијаке, и од њега су Јозићи (4 к. са 7 пор.).
–Петровић (1 к.) је доселио као најамник из Сарајевског Поља. Обоји су католици.
СТАРИЋЕВИНЕ. Село је у страни испод Љетовика, а поред Ријеке. Има више врела.
Њиве су: Игришћа, Лучице, Сад, Лука, Округлица и Божиница.
У селу је шест кућа. Сви су католици.
–Билићи (2 к.) су старином из Богшића.
–Лукић (1 к.) дошао је прије двадесет година, такође из Богшића, и није род с Лукићем-Шањом.
–Бартула (1 к.) је овамо прешао из Црниоваца.
–Прањић-Стокић (1 к.) је сишао с Горе, а старином је из Вишњице. Даље поријекло води из Вареша (нав. дјело, 342.).
–Прањићи (1 к.): непознато поријекло.
ПОРЈЕЧ. Село је у страни под Гором а поред Ријеке. Воду носе с Ријеке Или с врела у Луци, а зими с потока који дијели село од Старићевине.
Зиратне су земље у Поријечи, Луци, Црниловцу, Стојковцу и Поткућници. Око Ријеке има шуме.
Куће су раштркане. У селу је 5 кућа католика са 6 породица.
–Јозићи (1 к.) су дошли с Каменица; старином су из Вијаке. Има их и у Црниовцима.
–Матићи-Оћевци (1 к.) су доселили прије педесет година из Оћевије код Вареша и
нису род Матићима на Градачи.
–Јозићи II (1 к.) су из Видотине. Под истим је кровом и Раковић, чији је још и дјед био у овом селу; непознатог је поријекла.
–Зечевић-Тиквина (1 к.) родио се у Богшићима, а старином је из Лепенице (С. Е. З. ХLIII, 347). Дошао је жени у кућу, оженивши се једном удовицом Роковића.
–Лукић (1 к.) је старином Томић из Јајца. Доселио му је отац прије окупације.
ДУБОВО је у осоју брда Дубова, на лијевој страни Ријеке, а поред старе калдрме која је ишла из Сарајева у Олово. Воду доносе са врела на њиви.
Њиве су у страни, опкољене одасвуд шумом Дубовом и Кривачким Осојем.
Село се, изгледа, помиње у првој половини XV вијека.
На Дубову је једна празна кућа, у којој је становао Ивиш Крњић, католик, који је отселио у Алипашин Мост. У кући Миловановића био је неки Јова Јешић, сада у Сарајеву. У кући Николића био је раније Иво Јуко.
У селу је био и Неђо Николић. Пошто је он умро (а бијаше доселио 1912. с Љетовика), кћи му је 1924 довела у кућу Тодора Корду (1 к.). Опширније о Кордама v опису Сврака.
–Миловановић (1 к.; Миољ дан) су старином из Херцеговине и заједничког поријекла са Паламарима и Тривуновићима у Сарајевском Пољу (С. Е. З. XI, 247).
Сахрањују се у гробљу на Грабљевој Њиви.
ГАРЕЖ. Село је у осоју испод брда Великог Дола, а изнад Ријеке. Од Дубова га дијели Поток, а од Соколића Каљави Поток, који извире испод Дубравице. Воду доносе са чесме
код Алића кућа.
Њиве су већином испод села: Равна Њива, До, Бријег, Жиле и Међа.
Село је разбијеног типа. У њему су само 5 кућа муслимана.
–Алићи (3 к.) су од Алића на Гори.
–Стомарњаци (1 к.) се зову и Гачани. Они су из Херцеговине и род су са Стомарњацима у Мисочи у Височкој Нахији.
–Требињци (1 к.). Отац им је дошао из Солаковића и приженио се овдје, а
старином је из Требиња.
У старо гробље на Раскршћу се копају Стомарњаци, а остали у гробље на Зобишћу.
СОКОЛИЋ. Село је у страни изнад Ријеке а испод Друма и Вјетрене Главе. Љути Поток га дијели од Кремеша. Воду носе са врела и корита у њиви испод кућа а у Дубрави–
цама с бунара.
Њиве су већином испод кућа: Раван, До, Безистен, Дубравице. Шума и испаша је по Соколићу изнад села и Љескову Долу. Под селом је и чаир Крчевина.
–Алићи (2 к. са 3 пор.), муслимани, прешли су овамо прије окупације с Гарежа и крчили.
–Шундул (1 к.; Арханђелов дан), православни, дошао је с Црног Врха. Његови су стари били „Бошњаци“. Изродили су се у Кошарама, па прешли на Црни Врх, а одатле овамо и на Пале.
Муслиманско је гробље на Друму, а православно на Грабљевој Њиви.
ЉУБИНА. Село чини једну цјелину а по управној подјели подијељено је на два дијела, између којих је Љути Поток; један дио спада махали Гори а други Јошаница. Село је испод брда и села Кремеша, у осоју, а изнад Ријеке.
Воду носе са врела Драшка.
Њиве су већином испод кућа: Јевењак, Поље, Вијенац и изнад кућа Призрен. Шума и испаша је по брду Кремешу.
Село је старо. Вјероватно се на ово село односи помен “Љубимље”, мјеста у Вогошћи, у сиџилу сарајевског муле 1565/66. Год. 1682 помиње се и неки Никола из Љубине као приложиик зејтина за сарајевску цркву (Скарић, нав. дјело, 149).
–Бошковићи (3 к.; Јовањ дан). У љубину је дошао прије окупације Јован Бошковић из Невесиња. Раније су прислужавали Св. Сави, па су то напустили.
–Вукановићи (2 к.; Арханђелов дан) су дошли прије окупације, а старином су из Казанаца код Гацка (С. Е. З. XI, 196).
–Вељић (1. к.) је непознатог поријекла као и онај у Небочају, а исти су род.
–Лазић (1 к.; Јовањ дан) је дошао из Малешића.
У пољу, под селом, је насељена пензионарка Чехиња Готвалд.
Гробље је на мјесту Драшку.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан
Коментари (0)