Порекло становништва села Свраке, општина Вогошћа. Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Свраке су заједнички назив за ова мала јошаничка села на лијевој страни Босне: Вуковићи, По(д)брежа(к), Свраке, Жгујевац, Михољићи и Равне. Ова су села по странама брда и потока и по терасама.
У Свракама је више мањих врела, а главна је вода чесма крај потока Туљеше који тече кроз село; та чесма никад не пресушује. Источно од села пролази Фаљенски Поток, који долази из Борања. У Вукотићима је главна Палакова Вода, од које постаје поменути поток Туљеша. У Миољићима је вода с потока „навраћена“ олуцима до куће. Кроз Жгујевац тече истоимени поток.
Земље и шуме.
Њиве су већином по пољу и по странама изнад поља а испод кућа, у Сврачком Пољу: Динишће, Вртлић, Црвене Шљиве, Бијели Камен, Ракита, Склад, Загребље, Вакуф, Прасењаче, Кабоце, Старо Лађишће, Барице, Фаљени, Забашча, Шара, Плочник, Грађа и Метаљка. У Вукотићима су њине већином испод кућа: Баре, Калеми, Туљеша, Скок, Каменице, Вукотићи, Шљивице, Градина. У Миољићима су њине и чаири по странама око потока: Гајине, Равне, Озебли, Жгујевац, Равне; све су то скорашње крчевине. Шуме има по брдима и по странама изнад села. Зову се: Орловаче, Градина, Метаљка, Жупна Страна, Тичија Глава и Жгујенац. По тим су шумама и испаше. На Тичијој Глави има и ceнoкоса.
Тип села и остали подаци.
У селу има 11 муслиманских и 7 православних кућа, поред неколико чардака сарајевских ага, који у њима (бораве само љети). Ha њиви Чардачини у Вуковићима био је чардак аге Палака; по њему се прозвала вода. а по чардаку њива.
На ћимену у Свракама било је „мрамора“, али су покренути c првобитног мјеста. У муслиманском гробљу испод села су два гроба са старинским нишанима. Прича се, да су у Вуковићима и Свракама раније живили православни, па су изумрли уз кугу и онда дошли муслимани. Прича се, да је и у Вуковићима било „мрамора“. Већи део Сврака је на крчевинама; старији људи памте кад су долазили “каури” и крчили. Нека стара жена, која је давно умрла, причала је, да је упамтила „мубарећију“, због које је народ бјежао из села у Сарајево. У Малешићима је још горе „замела“, причала је та жена, па су у кућама послије неколико година налазили кости. Данас у Свракама живе већином муслимани, у Вуковићима и Равнама православни, а у Миољићима и Жгујевцу већином муслимани.
Порекло становништва.
Муслимани:
-Фејзовићи (2 к.) су овдје „од фета“. Селили су 1911. у Косовску Митровицу.
-Тира (1 к.) је дошао прије 35 год. из Вранића у Дрини.
-Риђановића (1 к.) отац такође је дошао из Вранића; био је у најму код Фејзовића.
-Пикњак (1 к.) је дошао из Јошанице жени у кућу; опширније у опису Јошанице.
-Ехлићи (1 к.) је доселио из Кнежине прије 15 година.
-Хајро (1 к.) je доселио из Биоче прије петнаест година.
-Кишић (1 к.) је старином негдје из околине. Ишао је двапута у Турску и враћао се. Отац му је био из Сарајева.
–Ћебо (1 к.) је прешао 1927 из Ћебина Хана на женовину.
-Зора (1 к.) је досео c Вукова у Кралупима прије 60 година. Он је од рода Џафића, који су старином из Загорја (нав. дјело, 421). Најприје је стајао у Жгујевцу, па је недавно прешао у поље под Свракама.
– Хиде (1 к.) су дошли из Вратнице у Височкој Нахији на мјесту гдје су били Симичићи.
Православни:
-Антићи (2 к.; Никољ дан) су старином Милинковићи, а звали су се још и Јанковићи и Стјепићи. У Вуковиће им је доселио отац прије 60 г0дина из Куносића у планини. Род су им Милинковићи у Маријама, а имају рода у Пољини и Нареву као Стјепићи.
-Капикул (1 к.) је дошао са Влашкова прије 40—50 година и род је с Капикулима у Малешићима.
-Беровићи (1 к.) су дошли из Малешића прије 40 година; опширније у опису Малешића.
–Ђукић (1 к.; Јовањдан) је доселио из Чекрчића 1922 год., а тарином је из Херцеговине (нав. дјело, 407).
-Корда (1 к.; Јовањ дан) је доселио из Сарајевског Поља.
-Вучковић (1 к.). Опширније у опису Малешића.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)