Порекло становнитшва села Марија, општина Вогошћа. Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Село је у странама испод Тичије Главе, на лијевој страни Босне. Куће главног чопора, Марија, су наивици између стране и терасе која је висока око 40 м. над Босном, а остале су куће изнад ових по странама и косама.
Село се служи изворском волом, али извор код доњих кућа љети пресуши, па носе воду с Босне. Крај Босне је врело Качак.
Земље и шуме.
Земља за обрађивање је већином испод кућа. Њиве се зову: Долић, Растови, Стублина, Дуга Њива, Крчевина, Паљика, Поље, Бара, Војновице, Марије, Занога, Вир. Испаше су по странама Тичије Главе: Растовина, Брестић, Живине.
Ситне шуме има нешто по Тичијој Глави и преко Косе, а у Качаку има мало четинара. Све је то „мера“. На Тичијој су глави и чаира.
Тип села и други подаци.
Село је разбијеног типа; има 14 кућа.
Поток Млинчина је прозван по неком старом млину који је био на њему. Прича се, да је у Маријама била црква на мјесту Маријама под Шпирином кућом. Ту се изорава ћерамида, а код Шпирине куће има један отесан камен од грађевине. На Виеру крај Босне је мање старинско муслиманско гробље. По међи између Сврака и Марија има „мраморова“.
Као ранији становници села помињу се некаква три Херцеговца, од којих се један звао Гајо, а вратили су се у Херцеговину. Прича се, да је и у овом селу пустошила куга.
Порекло становништва.
Сада у селу живе само православни.
-Шпире (4 к.; Марков дан) су старином Остојићи из Крајине, одакле им је прије 100–120 година доселила мати, од носно баба. Овдје се она уда за једног од Шпира, и син јој се прозове по очуху; стога они нису род правим Шпирама у Сарајевском Пољу.
-Милинковићи (2 к.; Никољ дан). Њихов је предак старином из неке босанске планине. Оставши сам, пошто су му сва чељад била помрла, он затвори кућу и пође по свијету, па се насели у овом крају. Звали су се Рајићи. Према томе, они су огранак врло чувеног и разгранатог рода Рајића у Врховина, који и сами знају, као што стоји у нишићком љетопису, да имају исељених рођака у Сарајевском Пољу. Можда су потомци Јована, за ког се само прича, да је једног дана сахранио шест мртваца, па онда сјео да нечера. Од овога су рода и Антићи у Буковићима.
-Jовандићи (1 к.) су у Марије дошли из Јошанице. Опширније у опису Кривоглаваца.
-Консуловића (1 к.; Усјековање) дјед је дошао прије окупације с Крчмара, а раније су били на Влахињи (С. Е. 3. ХЏП, 369).
-Митровић (1 к.; Ђурђевдан) је много сељакао, а у Марије је доселио из Забрђа.
-Нешић (1 к.; Арханђелов дан) је дошао из Љубине, а старином је из Херцеговине.
-Црногорац (2 к.) је род с Црногорцима у Доњој Биоча. Због неке кривице били су избјегла четири брата из Црне Горе; сви су најприје били на Градини, ту су се подјелили и двојица отишла у Биочу.
-Ћетковић (3 к.; Јовањ дан). Отац им је доселио из Забрђа.
Гробље је у Кривоглавцима.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)