Порекло становништва села Кривоглавци, општина Вогошћа. Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Насеље се дијели на Велике и Мале Кривоглавце. Велики Кривоглавци су на лијевој страни Босне, непосредно пошто она напусти Сарајевско Поље. Од Речице на западу и од Рељева на југу, дакле од Сарајевског Поља, дијеле велике Кривоглавце, Пињино Брдо и коса Оштрик, која иде од брда Вида или Вита ка југоистоку и завршава се на ријеци Босни; између Пињина Брда и Вида је „приједолица“ Рови. Сјеверну границу чине брдо Тичија Глава, затим поточић Млинчина, који дијели од Марија.
Куће су расуте по странама и терасама. Мали Кривоглавци су у страни брда Граца, десно од ријеке и железничке пруге и окренути западу. Над кућама је шума Гај, а изнад брда Граца диже се брдо Жуч.
У Малим Кривоглавцима су два „бунара“: један код Терзића куће, а други испод државног пута. У Великим Кривоглавцима има више вода, али љети већином пресуше. Главне су Стара Боца под Бријегом, која пресуши само уз велику сушу, и Копривичина Вода.
Земље и шуме.
Њиве су у Великим Кривоглавцима зову: Преткућница, Вишкућница, Г. и Д. Локвице, Лука, Зобишће, Мочила, Средња Њива, Велика Лука, Доња Лука, Долић, Велики До, Кузманово Зобишће, Вртла, Пивница, Мали До, Пашалина Њива. У Малим Кривоглавцима су њиве под кућама и зову се: Поље, Нуред, Драгаче, Вијенац, Лука и Јелићи. Некада је изнад B. Кривоглаваца била шума, а сада шуме има само по коси Оштрику, чија је Кривоглавцима окренута страна већином врло стрма, а положитији су дијелови већ искрчени. Испаше су у шикарама, по странама и доловима изнад села: по Брестићу, Растовини, Дебелој Међи, Кардашевини, Казину Долу, Живини и Невиђену Долу. Раније су све ове шикаре биле права шума.
Тип села и остали подаци.
У Кривоглавцима је 15 кућа (од тога у Малим 3) са 24 породице; сви су православни. У православном гробљу у Великим Кривоглавцима има неколико сасвим утонулих стећака. Године 1927. нашли су сељаци у гробљу неки стари костур главом окренут југу. Hа гробу на Подрумницама, под Малим Кривоглавцима, су три „мрамора“. На брду Виду је нађена једна плоча, а близу Кузмановића је обрежак за који се верује да је у њему зграда. Село је старо. Кривоглавци се помињу два пута у сиџилу сарајевског муле за 1565/66 год. Било је у њима тада муслимана. Кад је у старој православној цркви у Сарајеву уведен обичај прилагања уља (1682. год.), у списку приложника су и неки Јован и Дамјан из Кривоглаваца (В. Скарић, нав. дјело, 148—149). Сељани причају, да је у Кривоглавцима некада било знатно село, па га је куга ништила. Веле, да је био толики помор, да је негде од 42 чељади остало само двоје, а у овом селу нико жив. Само се не зна, која је то била куга; вјероватно 1783. год.
Раније су у М. Кривоглавцима биле Чубриле, Корде, Кутлача Илија, Влачо Перо, Петроније Јевтић-Кијамет, сви изумрли. У Кривоглавцима је некада било 7 кућа.
Порекло становништва.
-Јевтићи (1 к. са 4 пор.; Ђурћев дан). Пранђед им је из Бањана. Тај предак звао се Петар. Бег Љубовић из Никшића (?) зароби њега са сестром и три стотине оваца и преда их као робове паши Ченгићу. Тако му сестра доспије паши у Мостар, а он у Загорје на имање Ченгића. На Загорју се оженио. Послије се крене са Загорја и дође на Пињино Брдо, па у Марије и, најзад, у Кривоглавце. У Кривоглавце су дошли уз велику кугу. Синови Петрови су Максим и Јевто. Максим је имао три сина, а његови су потомци у Кошеви (в. Опис Кошеве (С. Е. З. ХI, 254). Од старина су кумови са Благовчанима у Вогошћи.
-Кузмани–Зенђили (4 к.; Ђурђевдан) веле, да су у селу од прије куге. Раније су били где су сада Лалићи.
-Лалићи (3 к. са 5 пор.) су дошли прије окупације са Зенице у Речици. За Лалиће у Речици забиљежено је да су старином из Бањана и да имају рода још у Кобиљдолу у Петровићима у Требевићу (нав. дјело, 230). Осим тога у Бргулама и Долипољу као Лалића, а као Мирковића, Перовића и Кубатлија и у другим селима Височке Нахије (С. E. З. XLIII, 408).
-Копривице (3 к. са 6 пор.; Никољдан) су дошли прије окупације с Пињиног Брда, а даљом су старином из Бањана (С. Е. З. ХI, 213).
-Тврдићи (1 к.; Ђурђевдан) су старином из Вучје Луке у планини. Раније су се звали Тробоци, а Терзићима се зову по оцу који је био терзија.
-Јовандићи (1 к.) и Симендићи (1 к. са 2 пор.; Никољ дан) су старином Босанци. Били су сви у Кривоглавицама, гдје су сада Јевтићи. Даљи предак него прадјед Јована Јовандића, ком има преко 60 година, звао се Лука Петровић и био је „ешкија“. Имао је синове Симу, Јована и Николу. Од Николе нема потомака, а од друге двојице су Јовандићи и Симендићи. Боравили су послије Кривоглаваца у Маријама, Потуровићима и Пизловићима, гдје су се изделили и раселили. По С. Трифковићу старином су Кузмановићи из Рељева и род с Кузманима-Зенђилима (нав. дјело, 227, 230).
–Милинковићи (1 к.) су старином Рајићи, а дошли су из Марија 1922 год.
Гробље за В. Кривоглавце је на Спасовићском Бријегу, на који се износи „спасовница“ o Спасову дану. Гробље у М. Кривоглавцима служи и селима Забрђу, Грацу, Кућевнама и Пољу.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)